Grubješić: U dijalogu najvažnija tema osnivanje ZSO, izgradnja pruge prvi infrastrukturni projekat EU u Srbiji

Suzana Grubješić
Izvor: Kosovo Online

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku za Kosovo onlajn kaže da u predstojećem dijalogu ostaje da se vidi hoće li Evropska Unija i SAD izvršiti pritisak na Prištinu u ispunjavanju odredbi Briselskog sporazuma i osnivanju Zajednice srpskih opština i ističe da je izgradnja brze pruge Beograd Skoplje veliki finansijski i prvi infrastrukturni projekat EU Srbiji koji označava i izlazak iz evro letargije.

Suzana Grubješić smatra da „non pejper“ koji je objavila Koha u kome se navodi da u Nemačaka i Francuska predvidela autonomiju  severnog Kosova i privilegovan status Srpske pravoslavne crkve uz zaključivanje sporazuma međusobnim priznanjem do februara 2022. godine ne treba da bude tema rasprave jer niko neće ni potvrditi njegovu autentičnost. Ona podseća da se u kosovskim medijima pred potpisivanje Vašingtosnkog spozuma takođe pojavio nezvanični dokumet koji je nudio rešenja, a koji niko nije priznao.

„Ja mislim da je to samo još jedan „non pejper“ o Kosovu i ne znači da u njemu nema dobrih elemenata. Niko neće potvrditi njegovu autentičnost, ni Francuska i Nemačka. I pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u kosovskim medjima se pojavio „non pejper“ u kojem su se sva ponuđena rešenja pokazala kao netačna. Smatram da ne treba da se bavimo „non pejperom“ nego time šta će biti tema u predstojećem dijalogu“, kaže Grubješić.

Grubješić ističe da je za Srbiju najvažnija tema osnivanje Zajednice srpskih opština bez koje je nastavak dijaloga pod znakom pitanja.

„Ja mislim da za Srbiju postoji najvažnija tema, a to je da ba stolu bude pokretanje zajednice srpskih opština. Bez pokretanja te teme, ne znam o čemu ćemo da pričamo u nastavku dijaloga 11. maja kao što je rekao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žosep Borelj mada još uvek nema zvaničnih potvrda“,kaže Grubješić.

 

Gubješić kaže da će rezultati predstojeće posete kosovskog premijera Aljbina Kurtija Briselu pokazati kolika je spremnost Prištine da se dijalog nastavi. Ona ističe da su prištinske vlasti dobile jasnu poruku od predsednika SAD Džo Bajdena i državnog sekretara Blinkena u kojima se pozivaju na fleksibilnost i teške kompromise sa Srbijom.

„ Nove prištinske vlasti su dobile jasnu poruku u čestitkama upućenim Aljbinu Kuriju i Vjosi Osmani od strane američkog predsednika Džo Bajdena državnog seretara Entonija Blinkena u kojima se od njih doslovno zahteva spremnost na fleksibilnost i teške kompromise sa Srbijom – to je ono što oni moraju da demonstriraju i u nastavku dijaloga.  Fleksibilnost znači da prestanu da govore o tome da se dijalog resetuje i vrati na nultu tačku. Spremnost na teške kompromise znači da gledaju širu sliku i rade ne samo u sopstvenu korist nego i u korist regiona. Priština do sada nije pokazala sklonost ka kompromisima, a bez toga ne može da bude dogovora.“, naglašava Grubješić.

Grubješić naglašava da je navodni završetak pregovora do februara 2022. godine još jedna od stvari koja stoji u najnovijem „non pejperu“ što za pregovore nije dobro.

„Postavljanje veštačkih rokova ne može da bude podsticajno za dijalog. Dakle, bez veštačkih rokova i insistiranje na primeni dogovorenog  i čiji je garant bila Evropska Unija. U pitanju će biti i kredibilitet Evropske Unije i da li mogu zajedno sa SAD da nateraju prištinsku stranu da sprovede ono što je ispregovarano,dogovoreno i potpisano i čije se sprovođenje odlaže već osam godina, ističe Grubješić.

Grubješić smatra da je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Briselu od izuzetne važnosti i ističe da je ona označila izlazak iz evro letargije kao i nov način rada i razmišljanja, kako u Srbiji tako i u Evropskoj Uniji.

„ Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Briselu je od izuzetne važnosti i mi ćemo, kao i Evropska Unija u budućnosti dugačije raditi i razmišljati. Izaćićemo iz evro letargije i pada podrške građana članstvu u EU. EU je konačno shvatila da ,ukoliko se ona ne bude bavila Zapadnim Balkanom i Srbijom kao najvećom centralnom zemljom u regionu, postoje i druge zaniteresovane strane koje će rado popuniti prazan prostor. U tom smislu je od izuzetne važnosti izgradnja brze pruge od Beograda do Skoplja jer je to deo panevropskog železničkog koridora koji ide od Beča, Budimpešte, Beograda, Niša, Skoplja, Soluna, Atine i od velike je važnosti i za region i za Evropsku Uniju. Evropska Unija će konačno u Srbiju ući sa infrastrukurom što do sada na žalost nije bio slučaj, osim sporadičnih deonica puteva koje je finansirala. To je krupan finansijski projekat koji je deo ekonomsko investicionoh plana za Zapadni balkan, ali i deo agende povezivanja za koji je Evropska Unija konačno shvatila da je njen zadatak da poveže buduće članice“, kaže Grubješić.