Gulić: Kosovo neće biti u vrhu tema izbornih kampanja u Makedoniji, BiH i Hrvatskoj

Izbori u zemljama regiona u Srbiji se uvek prate sa pažnjom i zbog dobrosusedskih odnosa, ali i činjenice da u nekima od njih živi značajan broj pripadnika srpskog naroda, pa je politička situacija u tim državama od naročitog značaja za Beograd, kao neke varijante centra svih Srba, kaže za Kosovo onlajn istoričar dr Milan Gulić povodom kampanja i glasanja za različite nivoe vlasti koji naredne godine slede u regionu, u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Rumuniji. 

Govoreći o tome da li će i koliko tema Kosova biti zastupljena u ovim izbornim procesima i na koji način rezultati glasanja mogu da se odraze na politiku ovih zemalja prema kosovskom pitanju, Gulić navodi da tu ne bi trebalo da bude velikih iznenađenja.

"Kada je reč o odnosu Srbije i Kosova ili bolje rečeno odnos prema Kosovu, u zemljama regiona u kojima naredne godine slede izbori stvari su, uglavnom, prilično jasne. Neke od tih zemalja su ili članice Natoa ili bliske Natou i tu je, odnos prema Kosovu, rekao bih, završena priča", kaže Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

Podsetio je da od svih zemalja koje okružuju Srbiju, nezavisnost Kosova još nisu priznali samo Rumunija i BiH, dok su sve ostale zemlje to učinile. 

"Rekao bih da u većini tih zemalja nema ni naročite potrebe da se o problemu Kosova uopšte polemiše i mislim da to neće biti važno pitanje u izbornom procesu u tim državama. Sem eventualno u BiH, koja nije priznala nezavisnost Kosova samo zbog toga što je koncepcija te države vrlo specificna, pa se odluke o važnim pitanjima donose konsenzusom tri konstitutivna naroda, a naravno srpski narod nema interes u priznanju nezavisnosti Kosova. Tako da eventualno ta tema može biti pomenuta u BiH. S druge strane, ni Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova, ali mislim da bi ona tu prosto sledila visoku politiku i ono što bi eventualno bio rezultat nekakvog dogovora Beograda i Prištine, do kojeg, pitanje je, da li se uopšte može i doći", navodi Gulić. 

On zato smatra da pitanje Kosova i uopšte odnosa Beograda i Prištine neće biti visoko na političkoj agendi u izbornoj godini, kao i da izborni procesi u regionu neće skrenuti pažnju međunarodne zajednice sa odnosa Srbije i Kosova, odnosno sa dešavanja na Kosovu. 

"Problem Kosova je višedecenijski i on ni blizu nije rešen ni 1999, kada su međonarodne snage ušle u južnu srpsku pokrajnu, niti onoga trenutka kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i to je problem koji će nastaviti da postoji i narednih godina jer suviše je otvorenih pitanja. U krajnjem slučaju, kako da bude ugašen problem u kome je teško postići dogovor, a dogovor je nemoguće postići na pregovorima tako da stvari postavite da jedna strana mora da dobije sve, a druga strana da izgubi sve. To prosto nisu pregovori, to je diktat i to je ultimatum i tako je i do sada bilo, tako može biti u budućnosti. Dakle, nisam siguran da bilo koji izbori u zemljama regiona mogu da to žarište koje stalno postoji i tinja ili plamti na neki način skrajnu i ostave po strani", ubeđen je Gulić. 

Dodaje da su izbori redovna stvar, da je Kosovo trajan problem i da to nisu stvari koje mogu na neki način da se preklope ili da jedna potre drugu. 

Govoreći o zainteresovanosti pojedinih uticajnih država na dešavanja u regionu, pa i na izbore, poput Turske, kada je reč o BiH, ali i Kosovu i uopšte albanskom pitanju na ovim prostorima, Gučić kaže da nas istorija uči da su dešavanja na Balkanu, nažalost, privlačila mnoge velike ili značajne sile koje su na neki način pokušale do stvare svoje interese ili interese svojih zaštitnika. 

"Nije Turska jedina država koja ima uticaj na BiH, koja je zainteresovana za prilike na Kosovu i upravo je taj pritisak i upliv različitih stranih sila i razlog zašto će se u Bosni uopšte i pričati, ukoliko se bude u izbornom procesu pričalo o Kosovu. Jedan deo BiH želi da isprati ono što saveznici sa Zapada ili Istoka, kao Turska, očekuju, a to je da i BiH prizna nezavisnost Kosova. S druge strane, Srbi imaju prema tome svoj odnos, bez obzira na to šta se dešava u pregovorima između Srbije i Kosova. I otuda nije to nikakvo iznenađenje, ništa novo, još će pritisaka i mešanja biti, ne samo kad je reč o Kosovu već i druga problematična pitanja na ovom prostoru", smatra istoričar Gulić. 

Dodaje da je Hrvatska, koju 2024. očekuju predsednički, parlamentarni i izbori za Evropski parlament, uvek interesantna zbog dešavanja na političkoj sceni zbog, kako kaže Gulić, na oko dva prilično udaljena pola, kao i zbog važnosti koje srpsko pitanje tamo još za nas ima.

"Ali kada je reč o strateškim pozicijama Hrvatske tu razlika između tih polova na političkom spektru nema, nikada ih nije bilo i neće ih biti ni u budućnosti. Odnos Zagreba prema ratu 90-ih, prema nezavisnosti Kosova nije nešto što će se promeniti bez obzira na to kakav bude ishod izbora. I to ne samo zbog toga što je Hrvatska članica Natoa i EU pa samim tim sledi i njihovu politiku, već i zbog toga što je ta neka povezanost između hrvatskog i albanskog pitanja opet istorijsko pitanje. Zagreb i uopšte hrvatska politika percipirani su kao prijatelji albanskog Kosova još u decenijama pre nego što se situacija tamo zaoštrila i pre nego što je Kosovo uopšte proglasilo nezavisnost i bilo priznato od nekih država. O tome nam jasno govori istorija, dokumenti da je zaista taj odnos Hrvatske i Albanaca sa Kosova bio u najblažu ruku prijateljski još u vreme socijalističke Jugoslavije. Ako to imamo na umu, onda i ne čudi da je prosto taj Zagreba prema pitanju Kosova, prema Prištini prijateljski, blagonaklon bez obzira na to ko će formirati vlast u Zagrebu i ko će biti novi hrvatski predsednik", navodi Gulić.