Kosovo u izbornoj kampanji: Okosnica stranačkih programa ili političkih obračuna?

Kosovska Mitrovica.jpg
Izvor: TV Most

Poruke kandidata još odjekuju u javnom prostoru, pa nije lako oceniti da li je "najskuplja srpska reč" potvrdila ovaj epitet i u predizbornim obraćanjima, ili je samo iskorišćena kao pogodna poštapalica za privlačenje glasova i paravan za nedostatak originalnih ponuda na izbornom tržištu.

U ponoć počinje izborna tišina, trodnevni predah za birače da saberu utiske posle izborne kampanje i odluče kome će u nedelju pokloniti poverenje. Da li je Kosovo, kako tvrde pojedini analitičari, bilo samo intrument za napadanje političkih protivnika ili su se, zbog ozbiljnosti situacije, uozbiljili i oni koji pretenduju da se istom u budućnosti bave?

Ako se poslužimo definicijom iz Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, gde se izborna kampanja definiše kao skup aktivnosti kojima se pozivaju birači da glasaju za političke subjekte, odnosno "da ne glasaju za druge učesnike na izborima", prirodno je da se zapitamo da li su te pozive čuli birači sa KiM i, što je još važnije, kako su ih protumačili.

Sigurno je da nisu sve političke opcije uspele da ubede ljude da glasaju sa njih, ali su neki, možda, uspeli neočekivano: da, potpuno suprotno odredbi gorepomenutog zakona, ubede birače da glasaju za nekog drugog.

Pejović: Mnogim akterima u kampanji je odgovaralo da pitanje Kosova ne bude u fokusu

Novinarka Dragana Pejović smatra da suštinski nije bilo teme Kosova u kampanji, osim odnosa stranaka prema francusko-nemačkom planu, pri čemu je to nekima okosnica i najvažnija tema, dok "vlast samo odgovara na te izazove i kritike". U samom startu kampanje konkretna tema je bila nemogućnost Srba na Kosovu da i ovaj put izađu na izbore, ali je to veoma kratko trajalo, ocenila je Pejović za Kosovo online

"Svim akterima u kampanji bilo u interesu - barem najvećem delu opozicije i vlasti - da tema Kosova uopšte ne bude u fokusu", kaže Pejović i dodaje da je nekoliko koalicija na desnoj strani spektra vraćalo tu temu u fokus, ali uglavnom u smislu odnosa prema francusko-nemačkom planu.

Prema njenim rečima, jedan deo opozicije do kraja kampanje nije mogao da se odluči oko nekog konzistentnog stava prema pitanju Kosova, "pa jednog dana kažu da bi odbacili taj plan, drugi dan da bi išli na Ustavni sud i pred skupštinu".

Ocenjuje da u kampanji nije bilo poruka koje su usmerene ka građanima koji žive na Kosovu, niti planova o tome kako će se njihov status popraviti.

"Mislim da i rezultati izbora, čak i rezutati tih stranaka na izborima neće odražavati odnos građana prema tom pitanju, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, nego i odnosa prema francusko-nemačkom planu zato što smatram, i sva istraživanja to pokazuju, da su građani za to pitanje jako zainteresovani i vrlo negativni po tom planu, a mislim da stranke koje su stavile u fokus tu temu neće uspeti da prikupe dovoljan broj glasova. To samo znači, ili da oni nisu na dobar način artikulisali tu temu, ili da je vlast uspela da je poklopi nekim svojim temama, ili nekim odgovorima koje je imala na to", poručuje Pejović.

Ističe da gotovo da nema stranke koja sebi može da priušti da se ne bavi pitanjem Kosova.

"Upravo to i govorim kada kažem da je veliko interesovanje građana, to stranke znaju. Retko ko će čak otvoreno reći svoj stav o tome, a imamo situaciju na ovim izborima da se čak i neke manjinske stranke izjašnjavaju o tom pitanju, to gotovo niko ne može da ignoriše", kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, malo je onih koji su bili u prilici da uopšte ne odgovore na to pitanje, ali dodaje da to nisu stranke, već neki pojedinačni akteri "čiji stav bi javnost bilo bolje da ne čuje", jer to nije popularan stav.

Na pitanje da li je tema Kosova ta koja odlučuje pobednika na izborima, Pejović ističe da imamo situaciju da birači sa Kosova i Metohije verovatno neće moći da prelome ni na jednu stranu, ali su njihovi glasovi simbolički važni.

"AIi se oni neće brojati na jednom mestu, odnosno, nećemo znati kako su Srbi sa KiM glasali, odnosno da li imaju isti odnos prema strankama vlasti kakav su imali. U većini je SNS pobeđivao sa 80 i nešto posto i to kod velike izlaznosti, tako da je to u stvari simbolički važno. Na tom pitanju bi mogli da se gube izbori, ako bi neko izašao i otvoreno rekao stav koji velika većina građana ne želi da čuje, tako da imamo aktere koji izbegavaju to pitanje u izbornoj kampanji ili prave neke izlazne varijante pa kažu 'mi to ne bismo prihvatili, nego bismo to stavili u skupštinu i pred Ustavni sud', ali to ne znači 'odbili bismo'", objašnjava Pejović.

Podseća da su se stranke u kampanji delimično bavile iseljavanjem ljudi sa KiM i da je to bila tema na kojoj su želeli da pokažu da politika vlasti nije bila dobra poslednjih nekoliko godina.

"Međutim, kada vlast i sama priznaje da je došlo do iseljavanja, ona ima argument da nije ona odgovorna za to, nego politika Aljbina Kurtija. Svima je jasno da je najveća brana srpskih interesa na KiM upravo stanovništvo koje treba tu da ostane i u tom segmentu postoji mnogo prostora ako se želi napraviti neki plan za budućnost, kako Srbima pomoći da ostanu na KiM - to bi mogao da bude konstruktivan pristup u izbornoj kampanji", zaključuje Pejović.

Rodić: Bez novih poruka o Kosovu u izbornoj kampanji

Novinar Filip Rodić ocenio je za Kosovo onlajn da rešavanje problema Kosova, nažalost, nije bilo ključna tema predizborne kampanje u Srbiji, te da nismo čuli nikakve nove poruke, ali je istakao da, uprkos tome, političke poruke o Kosovu nisu floskule.

Rodić smatra da je, sasvim očekivano, vladajuća stranka najviše potencirala temu Kosova, s obzirom da se, kako kaže, sa tim pitanjem svakodnevno suočava i bori.

"Vlast se pitanjem KiM bavila u skladu sa svojim uobičajenim ponašanjem. Pitanje KiM je vrlo visoko na agendi naše vlasti i u okviru toga su se i sada kretali, odbacujući bilo kakvu mogućnost priznavanja secesije naše južne pokrajne i upozoravanjem da će EU od nas zahtevati da Ohridski sporazum ubacimo u poglavlje 35 pregovora o pristupanju", rekao je Rodić.

Tokom kampanje patriotski blok je, ističe, kritikovao vlast i optuživao je da prihvata fracusko-nemački plan u potpunosti, što, kako dodaje, zvanični Beograd odbacuje tvrdnjom da je prihvaćen jedan deo plana i da je jasno naznačeno šta se odbacuje.

"Dakle, iz ugla patriotske opozicije, kritika je bila da naša vlast prihvata francusko-nemački plan, da to predstavlja odricanje od naše južne pokrajne i suvereniteta nad tim delom teritorije i da je to za njih potpuno neprihvatljivo", ukazao je Rodić.

Govoreći o proevropskoj opoziciji, Rodić ocenjuje da je za njih priča o Kosovu veoma pipava stvar, isto kao što izbegavaju da se izjasne o tome da li su za uvođenje sankcija Rusiji ili ne. 

"To (tema Kosova i sankcija Rusiji) su za njih vrlo bolne stvari zato što su suštinski opredeljeni drugačije od većine stanovništva Srbije i o tome ne smeju mnogo da govore. Oni su kritikovali vlast zbog navodnog prihvatanja francusko-nemačkog plana, ali ne na način na koji je to činila patriotska opozicija. Oni nemaju suštinski problem sa tim, već formalni, jer se o tome nije diskutovalo u Skupštini i slično. To ostavlja potpuno otvoren prostor za slobodno postupanje posle izbora", rekao je Rodić.

Na pitanje kakve su se poruke na temu Kosova mogle čuti tokom kampanje, navodi da nismo čuli ništa novo, ali da je uvek aktuelno da se pritisci sa Zapada pojačavaju.

"Nismo čuli ništa novo, ali ne bih rekao da su političke poruke o Kosovu - floskule. Nemamo baš nešto novo da čujemo. Novo je da se pritisci sa Zapada intenziviraju da se prizna secesija, da se prihvati taj francusko-nemački plan i da se to progura u UN i EU", kazao je Rodić.

Međutim, kako primećuje, novost je bila odlazak predstavnika prozapadne opozicije na Kosovu gde su dočekani, kako ocenjuje, "potpuno očekivano". 

"Imamo i onaj 'šumski odlazak' Milice Đurđević Stamenkovski - što je marketinška stvar, ali je za to trebala doza hrabrosti da se na ilegalan način provuče do dole. Od prištinskih vlasti se svašta može očekivati i to nije bilo baš bez rizika", ističe naš sagovornik.

Rodić smatra da Srbi na Kosovu, s obzirom na uslove života i svakodnevne probleme, nisu previše očekivali od kampanje.

"Mislim da su ti ljudi dole u velikoj meri oguglali na sve što im se dešava. To konstantno blago pogoršavanje situacije u kojoj žive nekako prihvataju stoički i mislim da ni sami nisu očekivali da će u izbornoj kampanji biti urađeno nešto što bi njima moglo biti od koristi. Oni su vrlo svesni da je za poboljšanje njihovog života potreban mnogo veći geopolitički potres", zaključio je Rodić.

Konstatuje da pitanje Kosova, osim za vlast, nije bilo na listi prioriteta. Čak je, dodaje, i jedan deo patriotske opozicije odustao da u svojoj politici aktuelizuje tu temu.

"Nažalost, KiM nije bila glavna tema ove kampanje. Za vlast je to bila tema na vrlo visokom nivou zato što se vlast sa tim pitanjem svakodnevno suočava i bori. Za jedan deo patriotske opozicije jeste, dok je drugi deo to pitanje praktično odbacio i priključio se ovom proevropskom delu opozicije vodeći kampanju koja se svodi na poništavanje Aleksandra Vučića, na njegovo rušenje i on im je bio glavna tema. Glavni cilj koji opozicija treba da uradi je da sruši predsednika Srbije, a ne da uvede neke politike", rekao je Rodić.

Smajlović: Ovi izbori se ne rešavaju na pitanju Kosova

Kosovo nije stvarna tema ove predizborne kampanje, već je glavna tema predsednik Aleksandar Vučić - da li je neko za ili protiv njega, isitče za Kosovo online novinarka Ljiljana Smajlović. 

Prema njenim rečima, iako se svi ritualno zaklinju u Kosovo, ovi izbori se ustvari ne rešavaju na tom pitanju.

"Znači, imate glasove za Vučića i glasove protiv Vučića. Videla sam da neki kažu da ljude zanima nezaposlenost, ja nisam videla da iko govori o nezaposlenosti zato što je zaposlenost kod nas porasla. Ako pričate o nezaposlenosti, vi zapravo pričate o povećanju zaposlenosti što znači da radite u korist vlasti. Koliko sam mogla da vidim pričalo se samo o Vučiću, ko i zašto mrzi Vučića i iz kog ugla bi glasao protiv njega. Ovi izbori su stvarno referedum o Vučiću i mislim da nije on toliko za to kriv, koliko opozicija. Tako da sumnjam da Srbi na Kosovu misle da je Kosovo stvarno tema kampanje. Morali su i oni da vide isto ovo što smo i mi videli", ističe Smajlović.

Dodaje da, uprkos slaboj zainteresovanosti za život građana, stav o Kosovu može nešto da promeni na izborima za pojedine desno orijentisane partije. 

"Desnim strankama pomogao je i rat u Ukrajini kad su govorili "Mi bismo bili još više za Rusiju". Sada je Kosovo na mestu umesto Ukrajine i Rusije, sada je francusko-nemački plan neki amblem prepoznavanja nekom ko misli da bi to moglo da mu koristi", zaključuje Smajlović.