Hadžoli: Reciprocitet za lične karte sa Srbijom, deo sporazuma iz 2011. godine

Istraživač Demokratskog institutaa Kosova Violete Hadžoli izjavila je da je reciprocitet koji je Vlada Kosova nametnula Srbiji za lične karte deo sporazuma postignutog 2011. godine, prenosi Koha.

Ona je za KTV  navela da je ono što je postignuto sporazumom Kosova i Srbije primenila samo Srbija, dok Kosovo, kako je rekla, nije primenilo.

"Samo je Srbija primenila te mere, Kosovo je odlučilo da ne sprovodi tu tačku. Sporazum sadrži ove dve odluke, ali prvi put vidimo Vladu koja sprovodi tu tačku sporazuma. Za taj sporazum je posredovala evropskim Unija", izjavila je Hadžoli.

Prema njenim rečima, “protesna nota” koja se čula iz Beograda dolazi jer su iznenađeni.

“Ovaj sporazum je napravljen pre nekoliko godina, a sada je primenjen. On je zasnovan na sporazumu o slobodi kretanja. To nije recipročna mera, to je mera zasnovana na Sporazumu iz 2011. godine", dodala je ona.

Hadžoli je rekla da bi Vlada Kosova, posle svake donete odluke, trebalo da je proprati kampanjom lobiranja u partnerskim zemljama.

"Svaku odluku Vlade treba da prati aktivizam zvaničnika, za svaku odluku, bilo da se radi o sastancima sa zemljama ovog regiona, bilo državama uključenim u proces", dodala je ona.

Ona je kazala i da su građani Kosova optimističniji od Srba u pogledu dijaloga za normalizaciju odnosa, što su pokazali rezultati nedavnog istraživanja Demokratskog instituta Kosova (KDI).

Rezultati istraživanja su bili zanimljivi, a ima i pitanja na koja su odgovori približno isti i na Kosovu iu Srbiji, rekla je Hadžoli.

"Rezultati su veoma interesantni, veći je skepticizam među građanima Srbije u pogledu svakog aspekta dijaloga, dok su oni na Kosovu optimističniji. U nekim tačkama im je zajedničko, kao u prvom pitanju gde je skoro polovina građani obe zemlje rekla da dijalog nije unapredio odnose Kosova i Srbije, ali da se oni nisu ni poboljšali ni pogoršali. Građani Kosova smatraju da Vlada Srbije ima više koristi od dijaloga, dok građani u Srbiji kažu da ne znaju ko ima više koristi od dijaloga", rekla je Hadžoli.

Ona je dodala da je stvaranje ovakvih percepcija dijaloga u velikoj meri uticalo na političke elite u obe zemlje.

Na anketno pitanje ko je kriv za nedostatak napretka u dijalogu, Hadžoli je rekao da je i ovde bilo odgovora koji su iznenadili KDI.

"Građani na Kosovu krive Vladu Srbije za nedostatak napretka u dijalogu, oni u Srbiji krive EU, dok kosovski Srbi krive Vladu Kosova za nedostatak napretka u dijalogu", rekla je Hadžoli.

Istraživanje je sprovedeno od 10. do 19. juna, sa preko 2.000 ispitanika starijih od 18 godina na Kosovu i u Srbiji