Haziri: Predložićemo ime za predsednika tek kada postignemo sporazum sa Samoopredeljenjem

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri tvrdi da ova stranka neće predložiti nijedno ime za predsednika dok ne postoji ili dok se javno ne objavi bilateralni dogovor, navodeći da DSK ne pokušava da postigne sporazum sa Samoopredeljenjem kako bi dala priliku nekom drugom, prenosi Kosova pres.

Haziri je javne pozive Samoopredeljenja, upućene opoziciji da predloži ime za predsednika, ocenio kao igru reči i pokušaj da se u slučaju neuspeha stvore „javni krivci“.

„Mi ne pravimo sporazum sa Pokretom Samoopredeljenje da bismo dali ime i mogućnost nekom drugom. Mi smo pozvani da pronađemo rešenje i da damo ime za predsednika. Mi smo pozvani. Nismo mi nikoga pozvali na sastanak. Mi smo pozvani i učestvovali smo na svakom sastanku i učestvujemo i dalje. Nadam se da će ovo kašnjenje u izboru predsednika što pre proći kako bi se bar videlo da li zemlja ponovo ide na izbore, jer su ovi izbori najava i drugih izbora“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, DSK insistira da se na sastancima sa Kurtijem razgovara o pronalaženju rešenja za zastoj oko predsednika, u kojem njegova stranka ima centralnu ulogu.

Haziri je nagovestio da bi u ovim pregovorima, osim pitanja predsednika, saradnja sa Samoopredeljenjem trebalo da se proširi i na zajedničko upravljanje.

„Za šta smo mi pozvani? Ko bi trebalo da bude neko drugi? Zatim je naša odgovornost koga predlažemo, kako predlažemo i šta predstavljamo. Mi smo bar pokazali u političkom životu da su naši predlozi kredibilni, reprezentativni i, iznad svega, autoriteti koji čine čast zemlji i Republici. S druge strane, videli smo ovih pet godina politiku koja se vodila i angažovanja oko političkih dešavanja. Jer ne govorimo sada da će gospodin Kurti imati tri institucije, on ih je imao i do sada. Pokazalo se da jedan čovek i jedna partija nisu dovoljni da se nose sa agendom kakvu ima Republika i sa regionalnim razvojem“, dodao je on.

Haziri je rekao da na dosadašnjim sastancima između Kurtija i Abdidžikua Samoopredeljenje nije tražilo od DSK da predloži kandidata za predsednika. Prema njegovim rečima, to će se dogoditi samo ako se postigne načelni dogovor sa Pokretom Samoopredeljenje.

„Ni na jednom sastanku nismo govorili o konkretnom imenu. To je igra reči. Izaći i reći da opozicija treba da izađe sa predlogom, a mi imamo drugi predlog, to je politička igra reči. To je pokušaj da se u slučaju neuspeha pronađu javni krivci na Kosovu. To nije rešenje. Kosovu nisu potrebne igre reči. Ako postoji politička volja da se dođe do rešenja, treba sesti sa jednim, dva, tri, četiri ili pet partnera i rešiti problem. Trenutno je rešenje sa jednim, samo DSK“, naglasio je Haziri.

Na pitanje da li je Ljumir Abdidžiku potencijalni kandidat DSK za predsednika, Haziri je odgovorio da je u ovoj stranci politička kultura da procese predvodi predsednik stranke.

„Obično vodimo računa da ne pominjemo konkretna imena pre nego što se nešto desi. Dogovora nema, svesni smo toga i težimo mogućem. A moguće je samo ako se postigne dogovor. Ako nema dogovora, zašto bismo pominjali imena“, rekao je on.

Potpredsednik DSK negirao je da su u razgovorima Abdidžiku–Kurti razmatrani i drugi scenariji koji uključuju poziciju predsednika parlamenta.

„Mi nismo vodili razgovore da menjamo predstavljanje, da menjamo čitavu geopolitiku — skupštinu, predsednika, eventualno vladu. Zašto ne i vladu, ako može da se ‘podigne’ skupština? Da li to uključuje i mesto premijera? Naravno, kada uđete u takve pregovore i oko predsednika date skupštinu, onda može da se da i vlada. To su pitanja o kojima ne treba ni ja sada da pravim igru reči, ali naša uloga je u razgovorima o predsedniku Republike i skupština treba da ponudi rešenje“, dodao je on.

On je izjavio da DSK pokušava da pronađe rešenje.

„Sama činjenica da je DSK u razgovorima da se izabere predsednik znači da ne radi na izborima. Mi ne radimo na izborima, već na rešenju. Do trenutka kada se postigne dogovor ili ne… Situacija se ne može unapred proceniti. Moguće su velike promene. Svet se menja, i to ne samo u negativnom smislu. Vidite i udar i građanski pokret u Mađarskoj. Biće razvoja i veoma velikog uticaja, jer proevropske struje i partije desnog centra, posebno liberalne, dobijaju sve više prostora“, zaključio je on.