Hodža: Kritičari vlasti na Kosovu sve češće meta napada na internetu, među njima i zvaničnici EU

Abit Hodža
Izvor: safejournalists.net

Docent Univerziteta Agder u Norveškoj Abit Hodža ocenio je da je na Kosovu sve prisutniji anti-novinarski huškački jezik koji karakterišu propaganda sa nijansama govora mržnje za sve one medijske poslenike i aktiviste civilnog društva koji su navodno stali na stranu Srbije, a da se to prenelo i na zvaničnike SAD i EU.

“Često ovaj anti-novinarski huškački jezik proizveden kao propaganda sa nijansama govora mržnje, koji se distribuira preko digitalnih platformi kao što su Fejsbuk i “X”, napada novinare i članove civilnog društva na Kosovu jer su navodno stali na stranu Srbije”, naveo je Hodža u autorkom tekstu za portal Balkan insajd.

On je dodao da se sa povećanim tenzijama između kosovske vlade i međunarodne zajednice, takav jezik širi i na strane diplomate, zvaničnike EU, pa čak i na specijalne izaslanike EU i SAD za dijalog između Kosova i Srbije.

“Pre nekoliko godina, Ričard Grenel, izaslanik bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog između Kosova i Srbije, napadnut je zbog svoje seksualne orijentacije nakon što je kritikovao Kurtija zbog njegovih teških načina ophođenja sa američkim predstavnicima. Miroslav Lajčak, izaslanik EU, takođe je podložan takvom zapaljivom jeziku”, objasnio je Hodža.

Istakao je da svi problemi u digitalnoj sferi na Kosovu dolaze u teškom trenutku za medije i novinare koji su pod pritiskom vlade Aljbina Kurtija koji, kako je rekao, pokušava da “preterano reguliše i kontroliše medije”.

Hodža je podsetio da su brojna medijska udruženja, uključujući Udruženje novinara Kosova, AGK, i Savet pisanih medija Kosova, zatražili su od vlade da povuče Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, IMC, koji je Vlada usvojila krajem decembra 2023. i ima za cilj da reguliše onlajn medije.

“Svi ovi razvoji dešavaju se u teškom trenutku kada je pojačano klevetanje i ciljanje aktivista civilnog društva, posebno onih koji ne podržavaju aktuelnu vlast i predstavljaju alternativni stav”, navodi Hodža.

On kaže da je nepoznato ko koordiniše, organizuje i motiviše ove akcije, ali da je vidiljivo da oni posmatraju događaje na Kosovu samo iz ugla vlasti.

“Ovi akti maltretiranja preko interneta predstavljaju pretnju slobodi izražavanja i slobodi medija zbog pojačane cenzure i autocenzure među novinarima i aktivistima civilnog društva koji su morali da zatvore komentare na svojim nalozima na društvenim mrežama zbog uznemiravanja”, navodi Hodža.

On je ocenio da u situaciji kada vlada čini sve kako bi oslabila novinarsko izveštavanje i kontrolisala onlajn medije, a ne osuđuje takve postupke, može da se pretpostavi da se slaže za narativom koji se plasira na internet.

“U stanju obrazovanja u kojem Kosovo ima veoma niske rezultate na PISA rang listi, zauzimajući 76. mesto na rang listi za 2023. godinu, medijska pismenost i razumevanje uloge medija u demokratskom društvu se pogrešno shvataju kao sredstvo za izgradnju države i nacije, a ne kao sredstvo za kritičko posredovanje komunikacije između vlasti i građana”, naglasio je Hodža.

Prema njegovim rečima civilno društvo kontaminaciju digitalnog prostora i pretnje demokratiji može da spreči na nekoliko načina.

“Prvo, kosovska vlada to treba jasno da osudi, proaktivno prihvati alternativna gledišta i poveća transparentnost. Takvo organizovanje i inspirisanje nije samo direktna pretnja demokratiji, već ostavljanje ovakvih klevetničkih kampanja bez jasne osude podržava ograničenja slobode i demokratije”, kaže Hodža.

Drugi aspekt vladinih aktivnosti je direktno povezan sa medijskim obrazovanjem i informatičkom pismenošću na svim nivoima formalnog obrazovanja. Civilno društvo i mediji na Kosovu treba da nastave sa naporima na profesionalizaciji medijskih radnika po pitanjima koja utiču na demokratsku eroziju na Kosovu.

“Poboljšanjem svojih odnosa sa medijima, Vlada Kosova bi unapredila bezbednost novinara, poboljšala transparentnost, vratila poverenje u institucije i u celini unapredila svoje mesto na rang listi stanja demokratije i slobode medija”, zaključio je Hodža.

On je ipak ocenio da Kosovo ima prilično dobre rezultate u pogledu slobode štampe u poređenju sa drugim zemljama na zapadnom Balkanu i da ima pluralistički medijski sistem koji igra ključnu ulogu u čuvanju kapije i nadgledanju vladinih akcija.

“Međutim, Kosovo ne uspeva da se pozabavi pitanjima ‘digitalnog budnosti’ protiv lokalnih i međunarodnih aktera koji kritikuju vladu premijera Aljbina Kurtija. Kada je njegova partija Samoopredeljenje bila u opoziciji, njena kreativna kampanja i poruke učinili su je zanimljivom i politički uticajnom u javnosti. Ključnu ulogu u tako rasprostranjenoj komunikaciji imali su mladi, vešti digitalni aktivisti koji su postali istaknutiji tokom poslednje tri godine Kurtijeve vlade”, naveo je Hodža.

On je kao primer naveo prošlonedeljnu kampanju protiv savetnika za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu Đorđa Bojovića u kojoj se tvrdilo da nije sposoban da savetuje Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.

“Mnogi glasovi su izrazili podršku Bojoviću, uključujući i bivšu predsednicu Kosova Atifete Jahjagu. Ali nakon što je istaknuti aktivista civilnog društva Agon Maliki na Kosovu takođe izneo stavove u odbranu Fon Kramonovog savetnika, on je bio žestoko napadan na internetu od strane organizovane grupe osvetnika koji podržavaju narative vlade”, podsetio je Hodža.

Kako je kazao, Bojović je rekao da su ga napali “onlajn banditi”.

Te napade osudile su i ambasade Nemačke i SAD u Prištini.

“Nekoliko studija o regionalnom digitalnom pejzažu ukazuje na to da su automatizovani botovi uključeni u podršku i pojačavanje narativa i organizovane klevetničke kampanje protiv aktivista i političkih ličnosti – posebno žena i migranata”, objasnio je Hodža.

Objasnio je da je digitalni prostor postao kontaminiran i otrovan.

“Prošle godine su procurila imena pojedinaca koji stoje iza ‘armije botova’ predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Na Kosovu, bivši članovi vladajuće partije Samoopredeljenje takođe su potvrdili postojanje digitalne vojske koja ima zadatak da širi informacije, pojača digitalno prisustvo i cilja suprotstavljene stavove. Digitalni vigilantizam, digilantizam, je čin sprovođenja budnih aktivnosti u digitalnom prostoru u cilju političkog uticaja”, ocenio je Hodža.

On se pozvao na straživanje Agona Malićija da takve mreže naloga koji imaju veliki broj pratećih naloga, ali malo pratilaca, samo pojačavaju, odnosno repostuju poruke na osnovu ključnih reči vezanih za političku komunikaciju.

“Isto tako, ‘digitalna armija od 1244 naloga’ ima istoriju angažovanja na nekoliko jezika u narativima koji se gube kada se upustimo u parafraziranje i kulturološko tumačenje stvarnosti koje ne može da prati veštačka inteligencija. U 2022. godini, pored medijskih izveštaja o nasilju u severnom delu Kosova, nalozi na društvenim mrežama su u velikom procentu poboljšali narative o sukobima, podstičući proratne narative kako bi motivisali ljude da učestvuju u skupovima i nasilju”, kazao je Hodža.

On se pozvao na neformalnu studiju koja je sprovedena u realnom vremenu na osnovu koje je primećeno da oko deset odsto tvitova dolazi iz Indije i Afrike.

"Zanimljivo, sadržaj je bio na albanskom, srpskom i drugim evropskim jezicima. Međunarodni izveštaji takođe potvrđuju ovo zlonamerno mešanje u medijsku sferu Kosova”, zaključio je Hodža.