Hoti: Odbijanjem američkog gasnog projekta Kosovo rizikuje izolaciju u regionu

Kandidat Demokratskog saveza Kosova za poslanika Avdulah Hoti izjavio je da Kosovo odbijanjem projekta tečnog prirodnog gasa (LNG) američkog porekla rizikuje da ostane jedino na Zapadnom Balkanu van tog projekta.

„Gasni projekat proističe iz Vašingtonskog sporazuma od 4. septembra 2020. godine, kojem su se protivili svi politički blokovi, posebno Pokret Samoopredeljenje. Neki funkcioneri i saradnici Samoopredeljenja, kako bi pokazali političku lojalnost, ovaj sporazum nazivali su neustavnim“, istakao je Hoti.

Hoti je dodao da su te kritike bile ignorisane i smatrane delom lokalnih političkih rivalstava.

„Zbog straha od kritika i političkih napada Samoopredeljenja, mnogi politički akteri ustručavali su se da pominju Vašingtonski sporazum i gasni projekat. Kritikovano je čak i moje lično insistiranje na sprovođenju tog sporazuma. Tek u poslednje vreme, nakon što američka strana insistira na projektu, ti akteri počeli su da podižu glas“, objasnio je Hoti u objavi na Fejsbuku.

On je dodao da je danas svima jasno da te kritike proističu iz antiameričkog opredeljenja Pokreta Samoopredeljenje.

„I to nije ništa novo. Samoopredeljenje je bilo protiv pregovora u Beču koji su doveli do proglašenja nezavisnosti, kao i protiv Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je otvorio put evropskim integracijama Kosova. Razlozi koje Vlada Kosova navodi za odbijanje gasnog projekta ekonomske su prirode i potpuno su neosnovani. Navodi se da projekat nosi rizike i da su potrebne dodatne informacije kako bi se procenilo da li je ekonomski isplativ. Takođe se navodi da nova energetska strategija Kosova predviđa obnovu postojećih kapaciteta na ugalj i izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. U poslednje vreme pojavilo se i interesovanje Vlade za ideju pretvaranja uglja u sintetički gas“, rekao je Hoti.

Međutim, kako navodi Hoti, prema tvrdnjama američke strane, nijedno od tih obrazloženja ne isključuje američki gasni projekat.

„Ovaj projekat u potpunosti je komplementaran sa svim energetskim projektima koje Kosovo planira, jer omogućava diversifikaciju izvora energije i potpunu sigurnost snabdevanja, nezavisnu od uvoza. Dakle, projekat gasa ne samo da ne može biti odbijen na ekonomskim osnovama, već ima sve ekonomske argumente u svoju korist. Rizik koji Kosovo preuzima odbijanjem ovog projekta nije samo ekonomske prirode, a njegove posledice već plaćamo četiri godine. Kroz znatno veće račune, građani i privreda Kosova u poslednje četiri godine platili su 735 miliona evra za uvoz energije iz susednih zemalja, od čega 142 miliona evra u 2024. godini i 259 miliona evra u 2025. godini. Izostanak Kosova iz ovog projekta onemogućava diversifikaciju energetskih izvora. Oslanjajući se na ugalj, Kosovo će u budućnosti biti prinuđeno da plaća takse na emisiju ugljen-dioksida, koje će građani i preduzeća snositi kroz više račune za električnu energiju“, naveo je Hoti.

On je podsetio na navode američke strane da američki gasni projekat ima za cilj, pre svega, smanjenje ruskog uticaja u regionu Zapadnog Balkana i šire, te da samim tim ima geopolitički značaj za Kosovo, region i celokupnu evroatlantsku zajednicu.

„Zbog toga odbijanje ovog projekta može biti motivisano isključivo antiameričkim opredeljenjem. Pozivam privredne komore, organizacije civilnog društva, preduzeća, građane i sve zainteresovane da se pridruže demokratskom protestu u znak podrške američkom gasnom projektu i očuvanju neraskidivog savezništva naroda Kosova sa američkim narodom“, zaključio je Hoti.

Sagovornici Kosovo onlajna su u nedavnoj analizi ocenili su da SAD nemaju skrivene motive, već da je njihov interes da istisnu Rusiju iz energetskog sektora na Zapadnom Balkanu i da prodaju svoj gas. 

Vlada Aljbina Kurtija je 2021. odbila američki gasni projekat.