Hovenijer: Nadam se da će Vlada Kosova poslušati šta govorimo

Ambasador SAD Džefri Hovenijer
Izvor: Kosovo Online

Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer ponovio je stav da bi Vlada Kosova trebalo da odloži primenu uredbe Centralne banke, izrazivši zabrinutost zbog načina na koji se ona sprovodi, a koji utiče na srpsku zajednicu na Kosovu. Dodao je da će se Kosovo suočiti sa "posledicama u kvalitetu partnerstva sa SAD", ukoliko Priština ne posluša njihove savete. Takođe, ukazao je i da vlada treba da odobri nacrt statuta Zajednice srpskih opština i uputi ga Ustavnom sudu.

Hovenijer je u intervjuu za RTV21 rekao da međunarodni partneri ne osporavaju autoritet Centralne banke, niti kosovski Ustav, ali da je zabrinut načinom na koji će se ta uredba sprovesti.

"Naš zahtev je vrlo jasan. Tražimo od vlade, ne samo ja, ima i zahteva iz Vašingtona, ali i stav mojih kolega iz Kvinte je da Vlada Kosovo treba za sada da odloži primenu uredbe Centralne banke. Ovo tražimo jer smatramo da su neophodni pripremni radovi za njenu uspešnu implementaciju, kako ne bi imala nepravedan uticaj na ugrožene zajednice, između ostalog, srpsku zajednicu na Kosovu. Taj posao koji je trebalo da se uradi, kako bi se izbegle negativne posledice Uredbe, nije obavljen“, naveo je Hovenijer.

Dodao je da SAD ne osporavaju kosovski Ustav, niti traže da umesto CBK regulišu finansijski sektor.

"Vlada SAD je ponosna na ulogu koju smo odigrali u podršci razvoju Centralne banke, Ministarstva finansija i drugih institucija. Pozdravljamo napore Kosova, kao i bilo koje druge zemlje u svetu, da sprovede uredbu, zakon, procedure koje smanjuju mogućnosti za činjenje finansijskih zločina, poput pranja novca, finansiranja terorizma… U teoriji, nemamo problem da Centralna banka donese propis koji bi ispunio ove ciljeve. Ali, zabrinuti smo da način na koji se ova uredba sprovodi ili planira da se implementira ne uzima na odgovarajući način u obzir određene realnosti, koje direktno utiču na jedno od najosetljivijih pitanja u dijalogu Kosova i Srbije, koji podržavamo, a to su manjinske zajednice, a posebno srpska. To je razlog naših zahteva", rekao je Hovenijer.

Istakao je i da pitanje nije u upotrebi evra, već u tome što odredbe koje mogu uticati na građane, nisu donete na vreme.

"Budimo iskreni i konkretni. Imamo dve brige. Prva je da, recimo,  imate nekoga ko je dobio socijalnu pomoć iz Srbije. Neko dobije penziju ili dečji dodatak. Kako sam razumeo, po odredbama Ahtisarijevog plana, tako i po uslovima koje je prihvatilo Kosovo,  prihvaćeno je da Srbija ima apsolutno pravo da pruži finansijsku podršku srpskoj etničkoj zajednici na Kosovu. To se radi već duže vreme - da se u zemlju unose dinari ili gotovina i onda građani odu u poštu ili banku ds podigne sredstva. Novi propisi sprečavaju da se to dogodi. I nije se unapred radilo na pronalaženju alternativnih načina da se omogući nastavak isplate socijalnih davanja. To je ono što nas brine. Penzioneri, samohrane majke, ranjive grupe, koje računaju na tu pomoć. I, iznenađeni smo činjenicom da nije učinjen nikakav napor da se o ovome unapred i osmisli strategija za ublažavanje ovog problema", rekao je Hovenijer.

Druga briga su, kaže, praktična pitanja.

"Nije tajna da Srbija podržava zdravstveni i obrazovni sistem na Kosovu. Čvrsto verujemo da bi vremenom ti sistemi trebalo da budu integrisani u kosovski sistem, u skladu sa kosovskim zakonom. Ali naravno, Srbija će i dalje imati pravo da ih i dalje finansira i podržava. Smatramo da to treba uraditi na način u skladu sa zakonima, okvirima Kosova i na transparentni. Zato smo toliko radili u dijalogu za Zajednicu opština sa srpskom većinom, jer je to, po našem mišljenju, mehanizam koji će i dalje omogućavati pružanje ovih usluga, ali na način koji je u skladu sa zakonom, transparentan", rekao je Hovenijer.

Upitao je kako će, po novij odluci funkcionisati, bolnice i škole.

"Brinemo da za nedelju ili dve možda više neće biti novca za podršku njihovom delovanju. I opet, ne verujemo da vlada u ovom trenutku ima adekvatne planove za sva neophodna sredstva koja obezbeđuju školovanje dece, vrtiće, pristup lekarima ili lekovima. Ne verujemo da su napravljeni planovi.  Zato smo tražili da odložimo implementaciju kako bi se dalo vreme za izradu odgovarajućih planova, za koje se nadamo da su obostrano prihvatljivi za Kosovo i Srbiju", rekao je Hovenijer.

Iz tog razloga, zagovaraju razgovore u okviru dijaloga, uz "efikasnu kampanju informisanja javnosti".

Istakao je i da Međunarodna zajednica je bila iznenađena ovom odlukom, budući da, iako je doneta 27. decembra, nije bilo nikakvog upozorenja.

Ponavlja da bi SAD volele da razgovaraju sa Vladom Kosova o izazovima sa kojima se suočavaju.

Komenatišući reakcije pojedinih nemačkih i britanskih parlamentaraca na njegove izjave, Hovenijer je rekao da veoma poštuje izabrane predstavnike u bilo kom parlamentu i da pozdravlja zabrinutost parlamentaraca širom sveta koji dele interes da dođe do napretka Kosova na evropskom i evroatlantskom putu, ali uz podsećanje da je taj put uvek bio, i ostaje uslovljen obavezama koje je Kosovo preuzelo – da će biti multietnička demokratska država.

"To ostaje zajednička vizija. Tako da ću samo reći da nisam siguran da je balansiranje pravi način razmišljanja o ovom pitanju. Postoje mnoga druga pitanja gde je balansiranje možda odgovarajuće sredstvo za rešenje. Ali, ne znam šta znači ravnoteža kada tražim od Vlade Kosova da bude pažljivija da razmotri kako će njene politike uticati na ugroženo stanovništvo, posebno na veoma osetljivo pitanje srpske etničke zajednice na Kosovu“, primetio je američki ambasador.

Dodaje da je njegov zadatak, kao ambsadora SAD na Kosovu, da govori o onome što Vašington očekuje od Kosova.

"Naš cilj je da vidimo kako zemlja napreduj, da vidimo potpunu implementaciju obaveza koje je Kosovo preuzelo. Ali, američka vlada nije bila stidljiva. Nije moje da govorim o Srbiji. Međutim, nismo oklevali da pričamo o našim očekivanjima da će Srbija u potpunosti realizovati sve obaveze koje je dobila. To je naš stav", rekao je Hovenijer.

Podseća i da je bio možda i najglasnijima o slučaju Banjska i instistiranju na očekivanjima američke vlade da se pronađu odgovorni za taj "strašni čin", što je ponovio i Džim O’Brajen.

"I to ostaje naš stav, oni koji su počinili taj zločin moraju odgovarati. Ali to ni na koji način, ne otklanja odgovornost Vlade Kosova da sprovede odluku Centralne banke na način da smanji izazove i probleme koje aktuelni planovi implementacije prave ugroženom stanovništvu", ponovio je on.

Izrazio je nadu da će Vlada Kosova poslušati šta SAD govore i prilagoditi se tome.

"Naš zahtev je očigledno odlaganje implementacije dok se ne uspostavi dobra strategija za ublažavanje efekata na ugroženo stanovništvo. I optimalno je da se to uradi na način koji je obostrano prihvatljiv, tako da želimo da se to uradi u dijalogu", ponovio je Hovenijer.

Na pitanje šta ako Kurti ne čuje ono što ambasador SAD govori, odgovorio je, ne želeći da ulazi u detalje, da će u meri u kojoj vlada reaguje na zabrinutost SAD u vezi sa osetljivim pitanjem, to uticati na naše partnerstvo Kosova i SAD.

"U meri u kojoj vlada odluči da ne uzme u obzir naše savete ili da nas sasluša, postoje jasne posledice po kvalitet našeg partnerstva. Kao što sam rekao u svojoj izjavi i kao što je rečeno iz Vašingtona, znate, to utiče na našu sposobnost da budemo efikasni zagovornici Kosova u međunarodnoj areni", dodao je Hovenijer.

Na pitanje hoće li SAD prestati da budu zagovorice Kosova, odgovorio je da to ne žele, upravo suprotvno, jer u to veruju, ali, kaže, veruje u to na osnovu razumevanja o Kosovu kao "demokratskoj, multietničkoj i suverenoj državi".

Na pitanje da li će to uticati na nabavku naoružanja, podsetio je da su SAD podržale tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga.

"Nastavićemo da podržavamo ove napore u vezi sa KBS-om, ali mogu ponovo da kažem, na ta pitanja utiče koliko je naše partnerstvo jako. Očekujem da će Vlada Kosova raditi sa nama na poboljšanju i jačanju našeg partnerstva", ponavlja ambasador.

Na pitanje da li veruje da Kurti razume "hitnost osnivanja ZSO", odgovrio je da ne može da odgovori šta je to što Kurti razume, već šta je stav SAD a to je da to hitno i važno pitanje, čije ispunjenje je obaveza Kosova u prema Osnovnom sporazumu i Implementacionom aneksu, ali i kao rezultat prethodnih sporazuma iz dijaloga od 2013, po kojem Kosovo ima odgovornost da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Kaže da ZSo ne bi trebalo da ima izvršnu vlast, već da bude u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, ne kao dodatni nivo vlasti, ali da ima važnu ulogu u unapređenju interesa srpske zajednice na Kosovu.

"Mislim da ovo poslednje pitanje ponovo podvlači koliko je to hitno, jer deo toga ima veze sa pitanjima koja se odnose na podršku Srbije zdravstvenom sistemu i obrazovnom sistemu. A ta pitanja o tome kako će oni biti integrisani u zakon i strukture Kosova, kako će njihovo poslovanje biti transparentno za Vladu Kosova, biće rešena u ZSO, tako da je to dobilo još veću hitnost. Vlada bi trebalo da, nekako, odobri ponuđeni nacrt statuta i pošalje ga Ustavnom sudu, koji bi mogao da oceni njegovu ustavnost, što je važan korak u ovom procesu", rekao je Hovenijer.

Po pitanju izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu, Hovenijer je izrazio nadu da će do njih doći, te da je važno što su građani dobili priliku da iskoriste svoje pravo da smene izabrane zvaničnike, ukoliko to žele.

Ukazao je, međutim, da je vlada SAD apsolutno prihvatila ishod prošlogodišnjih lokalnih izbora na severu kao legalan, jer su održani u skladu sa zakonima, ali i priznao da se "niko ne bi baš obradovao funkcioneru koji je izabran sa ne više od četiri odsto upisanih birača".

Dodao je da svaka zajednica imala više koristi od izabranih zvaničnika koji imaju "jači" legitimitet, zbog čega očekuje od vlade da ispuni obaveze.

"Znamo da smo pri kraju važnog koraka, a to je da su peticije potpisane. Ima indicija da je više od 20 odsto upisanih birača sa pravom glasa potpisalo ove peticije, ali samo Centralna izborna komisija može da potvrdi to. Ali, kada se to desi, veoma je važno da vlast učini sve što je moguće da osiguraju da se sledeći korak desi bez odlaganja. I nećemo biti mnogo strpljivi", poručio je američki ambasador.

Na konstataciju da su zvaničnici Kosova nedavno rekli da je proces dijaloga koji vodi Miroslav Lajčak propao, konstatovao je da, ako se nešto dešava, a dijalog nije bio u potpunosti uspešan, to ima mnogo više veze sa političkom voljom samih stranaka nego sa bilo kojim posrednikom ili državom koja daje podršku moderatoru.

"Verujem da postoji vizija i put napred. Iz moje perspektive, imamo veoma dobar sporazum postignut u februaru prošle godine i veoma dobar Implementacioni aneks postignut u martu prošle godine. Naglasak treba da bude na tome da obe vlade učine sve što je u njihovoj moći da u potpunosti sprovedu sve svoje obaveze iz ovih sporazuma i da ne troše toliko vremena na brigu o tome šta druga radi. I na taj način će svi unaprediti svoju evropsku i evroatlantsku budućnost, što želimo da vidimo", zaključio je Hovenijer.