Igor Lukšić: Moramo da obnovimo entuzijazam u regionu po pitanju integracije u EU

Nekadašnji premijer Crne Gore Igor Lukšić ocenio je da se u toj zemlji, ali i celom regionu, u prethodnih desetak godina, izgubio entuzijazam i duh integracija, po pitanju članstva u EU, i da zemlje čeka još dosta posla, te da je jedan od važnih zadataka - obnavljanje suštinski integracionog entuzijazma.

„Bio sam premijer kada smo otvorili pregovore u julu 2012. godine i tada sam na slična pitanja - kada očekujem članstvo Crne Gore u EU, odgovarao - 2020/2021. godine. To mi se činilo realnim i činilo mi se da dajem dovoljno prostora svima da se naviknemo na tu okolnost. Danas smo u 2023. godini i nisam siguran da bih bio spreman da odgovorim na vaše pitanje, u bilo kakvim terminima“, rekao je Lukšić za Kosovo onlajn.

Primećuje da se u prethodnih desetak godina izgubio entuzijazam i duh integracija, koji je ranije bio snažniji, a svi su dopustili da prethodna decenija prođe u nedovoljnom angažmanu i bez dovoljno efekta.

„Crna Gora jeste otvorila sva poglavalja, zatvorila tri, ali ne mogu da kažem da smo na kraju procesa. Čini mi se da nas itekako mnogo posla čeka. Ukupno gledano, u regionu, jedan od važnih zadataka je obnavljanje suštinski integracionog entuzijazma“, ukazao je Lukšić, koji se povukao iz aktivnog bavljenja politikom. 

Na panelu "Strateškog ekonomskog foruma" Mreže za Poslovnu saradnju jugoistočne Evrope (SEEBDN) u hrvatskoj Savudriji, rekao je da je potreban novi koncept pristupnog procesa.

On se zalaže za pridruženo članstvo, prema kome bi zemlje Zapadnog Balkana učestvovale u telima EU, bez prava glasa, koje bi stekli tek nakon ispunjenja svih obaveza i uslova.

Na pitanje u vezi sa regionalnom saradnjom i inicijativom „Otvoreni Balkan“, podseća da je on inicirao Zapadnobalkansku šestorku pre deset godina, kao način da se podstakne trgovina i povezivanje u regionu, uklone barijere, zemlje približe EU i svi pokažu da su sposobni da sarađuju za buduće članstvo u EU.

Nakon toga je, navodi, 2014. ta inicijativa dobila snažniju političku formu, kroz angažman Berlina i Berlinski proces, što je, prema njegovim rečima, dovelo do nekoliko važnih rezultata, koji su se ogledali u definisanju infrastrukturnih koridora, Akcionog plana za uspostavljanje regionalnog tržišta, Zelenoj agendi za Zapadni Balkan...

„Sve su to vrlo konkretni benefiti koje smo imali u ustanovljavanju i realizaciji regionalnih inicijativa. Ali, ne mogu da se otmem utisku da smo donekle izgubili entuzijazam za sve to, da je mnogo više priče, nego rada i da nedostaje inicijative ne samo sa strane Zapadnog Balkana, nego u EU“, konstatuje Lukšić.

Na pitanje da li je „Otvoreni Balkan“ dobar za region, odgovara da u se u regionu često kreiraju „veštačke dileme“ i da je zapravo, pokretanje Zapadnobalkanske šestorke, njeno uobličavanje kroz Berlinski proces, i svi efekti, a na kraju i članstvo u EU - put koji je već bio definisan i zacrtan.

Mišljenja je da bi bolje bilo implementirati ono što je već dogovoreno, nego tragati za novim inicijativama.

„Ukoliko je potrebno rebrendirati nešto, podstaći ljude da marketinški prihvate neki sadržaj, sve to ima smisao, ali ne vidim da napuštanje već utabane staze u kojoj participiraju svi, radi nečeg drugog, donosi neke posebne benefite“, smatra Lukšić.

To, dodaje, ne znači da zemlje u regionu koje su zaineteresovane da brže produbljuju saradnju to i rade, i da tu ne vidi ništa sporno, ali navodi i da ne treba zaboraviti da je cilj Berlinskog procesa povezivanje na osnovi evropskih standarda.

„Ako želimo da međusobno podstaknemo trgovinu poljoprivrednim proizvodima, sa što je manje papira, sertifikata, onda treba da dovedemo naše institucije na nivo evropskog standarda i onda ukidamo sve papire“, rekao je Lukšić.