Ivanov: Evropski izbori neće uticati na dijalog Beograda i Prištine, proces normalizacije ne funkcioniše

Helena Ivanov
Izvor: Kosovo Online

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov izjavila je da ne očekuje da će predstojeći evropski izbori i eventualna nova kadrovska rešenja unutar institucija EU doprineti pomaku u dijalogu Beograda i Prištine zato što proces normalizacije ne funkcioniše zbog načina kako se ti razgovori vode i zbog neispunjavanja preuzetih obaveza koje su strane prihvatile.

“Što se tiče samog procesa normalizacije, ne vidim da će tu biti neke generalne promene na bolje. Jer, razlog zašto proces normalizacije ne funkcioniše nema nužno veze sa tim ko sedi na čelu Evropske unije već generalno kako se ti razgovori vode, kako se EU u tim razgovorima pozicionirala. Naravno, tu je veliki problem neispunjavanja obaveza koje su strane prihvatile. I Briselski sporazumom pre više od deset godina, ali takođe i skoriji Ohridski i Briselski sporazum. Prosto imamo mnogo drugih problema koji nemaju veze sa tim ko sedi na čelu EU, a otežavaju proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, izjavila je Ivanov za Kosovo onlajn.

Komentarišući najave da bi nakon junskih izbora u Evropskom parlamentu moglo da dođe i do promena na čelu Evropske komisije, odnosno da bi Ursulu fon der Lajen mogli da zamene premijeri Hrvatske ili Grčke, Andrej Plenković ili Kirjakos Micotakis, Ivanov kaže da u slučaju da do toga dođe to opet neće uticati na dalji tok pregovora i dijalog Beograda i Prištine zato što se odluke donose “na mnogo višem nivou”.

“Proces normalizacije i odnosi Srbije i Kosova i rešavanje svih nezavršenih pitanja je nešto što se donosi na mnogo višem nivou i to je konzistentna politika koju Evropska unija vodi već puno godina tako da bi tu manevarski prostor bio limitiran da se tu puno toga promeni”, smatra Ivanov.

Dodaje da izbor kandidata za predsednika EK i Srbija i Kosovo posmatraju iz svoje perspektive.

“Kada gledamo iz perspektive Srbije verovatno bi bilo malo bolje kada bi Grčka bila ta koja bi bila glavna, čiji bi kandidat zamenio Ursulu fon der Lajen nego kada bi to bio Andreja Plenković. Svakako zbog odnosa između Srbije i Grčke s jedne strane i s druge - odnosa Srbije i Hrvatske. Kao i percepcije koju Grčka ima prema Kosovu i s druge strane kakav odnos Hrvatska ima prema Kosovu”, zaključuje Ivanov.

Ocenjuje da pominjanje Plenkovića i Micotakisa govori da su te dve opcije na stolu, odnosno da se o njima kao kandidatima za šefa Evropske komisije ozbiljno razmišlja.

“Činjenica da su Plenković i Micotakis pomenuti govori da su te dve opcije na stolu. Međutim, kada je u pitanju gospodin Plenković njegovo ime se već nekoliko puta pominjalo kao potencijalno ime koje bi moglo da zameni Ursulu fon der Lajen, da se uvek na kraju to izjalovilo. Nije se desilo. Da li će to biti slučaj ovog puta ostaje da se vidi, ali čim se ta dva imena pominju rekla bih da se o tome ozbiljno razmišlja. Ono što takođe znamo je da Plenković već dugo razmišljao o evropskoj politici, želi da uđe u evropsku politiku i sigurno je da je ovo pozicija koja bi ga interesovala. A verujem da je to jednako tačno i za njegovog potencijalnog protivkandidata”, kaže Ivanov.

Na pitanje da li bi na taj način došlo i do defakto promene u pristupu Zapadnom Balkanu, Ivanov ističe da u to ne treba sumnjati.

“Svakako možemo očekivati da bi imali nešto različitije pristupe kada je u pitanju Zapadni Balkan. S jedne strane grčki kandidat bi bio mnogo naklonjeniji Srbiji, dosta bliži srpskoj poziciji i to bi možda imalo nekih implikacija za odnose Srbije i Kosova i razgovor o normalizaciji odnosa. Sa druge strane, Plenković i Hrvatska nedvosmisleno priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i u tom smislu te dve osobe bi imale nešto drugačiji pristup. Međutim, u smislu nekih ozbiljnih odluka ne verujem da će tu biti neke velike razlike jer ipak kada je u pitanju sam Zapadni Balkan, pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, pa i odnos između Kosova i Srbije i razgovori o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, verujem da su to odluke koje se donose na nekom višem nivou. To su ustaljene politike i prosto bilo ko od njih dvojice ili neko treći ko bi mogao da zameni Ursulu fon der Lajen bi imao relativno limitirani manevarski prostor da tu dovede do nekih ozbiljnih promena u tome kako EU postupa prema Zapadnom Balkanu”, naglašava Ivanov.