Ivanov: Tramp želi brzo rešenje za Ukrajinu, ali nužno ga ne bi primenio i na Kosovo

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov ocenila je za Kosovo onlajn da američki predsednik Donald Tramp želi „brzu diplomatsku pobedu“ kroz podelu Ukrajine, ali da to automatski neće značiti da bi isti recept mogao da primeni i na slučaj Kosova.

„Nova američka administracija ima samo jedan cilj, da se napravi dogovor kako bi bio velika diplomatska pobeda predsednika Trampa. U tom smislu verujem da će gurati da se Ukrajina na neki način podeli ne bi li se taj rat što pre završio. Ali, sa druge strane tu će postojati i jako veliki otpor kako ukrajinskih zvaničnika, tako i evropskih predstavnika“, izjavila je Ivanov.

Pojašnjava da je cilj zvaničnika Ukrajine i EU vraćanje na pozicije od pre početka rata 2022, ali i 2014, kada je Rusija zauzela Krim.

Trampova ideja o podeli Ukrajine nužno ne znači da bi se taj scenario preslikao i na pitanje Kosova, uverena je Ivanov.

„Što se tiče Kosova mislim da predsednik Tramp nije neko ko se nužno previše opterećuje konzistentnošću, u smislu ukoliko se jedan scenario odigra u Ukrajini da će on nužno, iste principe i aršine iz tog scenarija primeniti i na Kosovo. U tom smislu, Donald Tramp je mnogo više fokusiran na ostvarivanje velikih diplomatskih poena sa jedne strane i sa druge strane postizanje dogovora i vrlo transakcioni pristup spoljnoj politici“, naglasila je Ivanov.

Ipak, ne isključuje mogućnost da bi upravo američka administracija mogla da ponudi rešenje za Kosovo.

„Kao što mislim da traži neki najpraktičniji, najbrže moguće ostvarljiv scenario u Ukrajini, verujem da će to pokušati i na Kosovu što naravno znači da podela Kosova možda i nije nešto što bi bilo najefikasnije u ovom slučaju“, precizira Ivanov.

Naglašava da bez obzira što podela teritorija može da se čini kao brzo i lako rešenje, ono to u praksi nikada nije.

„Podela teritorija uvek na papiru, u teoriji deluje kao nešto što može brzo i lako da se implementira u praksi. Međutim, kada se dođe do te prakse jako je teško odlučiti gde će se ta linija povući, kako će funkcionisati, šta će se desiti sa svima onima koji pripadaju ’onom drugom enticitetu’, smatra Ivanov.

U slučaju Kosova dilema je i kako bi se implementirala, ali i da je ključno pitanje da li bi Beograd i Priština uopšte pristali na takav scenario.

„S jedne strane znamo da prištinske vlasti insistiraju na potpunoj suverenosti i kontroli nad teritorijom Kosova, a sa druge strane znamo i da predstavnici Beograda smatraju da je Kosovo u svojoj celosti sastavni deo Republike Srbije. Tako da nisam sigurna ni kako bi tu ideju, pored evropskih zvaničnika, prihvatili i oni koji žive na Kosovu“, precizirala je ona.

Objašnjava da poređenja Ukrajine i Kosova „samo na papiru deluju slično“.

„Ukrajina i Kosovo možda deluju nekome ko posmatra sa strane kao dve slične priče, u smislu da se suštinski radi o nekom pitanju šta i kako se postaviti u situaciji kada je teritorijalnu suverenitet i integritet jedne zemlje doveden u pitanje. Ali, postoje mnogo drugih faktora koji razlikuju slučaj Kosova od slučaja Ukrajine i zbog toga mislim da receptura koja bi možda i mogla da bude uspešna u Ukrajini ne verujem da bi nužno bila uspešna i u slučaju Kosova“, kaže Ivanov.

Dodaje da je pitanja primene principa teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje izazivaju čitav niz kontroverzi i da se u mnogim slučajevima drugačije primenjuju u praksi.

„Ti slučajevi možda na papiru deluju slično, ali zapravo kada se zađe u konkretne stvari u svakom slučaju postoje velike razlike. Zbog toga mislim da taj recept ne može biti identično primenjen na različite slučajeve. I kada su Kosovo i Ukrajina u pitanju, ali i generalno kada su u pitanju neki drugi slučajevi kada su se ta pitanja potezala u prošlosti ili se protežu i sada“, naglašava Ivanov.

Upitana na koji način bi Evropska unija mogla da se postavi u odnosu na „američko rešenje“, odnosno podelu teritorije Ukrajine, Ivanova kaže da je briselska administracija u „jako teškoj situaciji“ jer niko nije očekivao da može u potpunosti biti isključena iz konflikta koji se dešava na evropskom tlu.

„Evropska unija se zaista nalazi u jako teškoj situaciji. Mislim da jesu očekivali da ukoliko Tramp dobije američke izbore da će se geopolitička pozicija EU promeniti. Ali, verujem da niko nije očekivao da će ona ovako brzo biti urušena. Potpuno isključenje EU iz konflikta koji se dešava na evropskom kontinentu teško da je iko mogao da predvidi pre 20. januara ove godine kada je Tramp i zvanično postao predsednik“, naglašava Ivanov.

Otuda su pred Evropskom unijom, ističe, dve mogućnosti kako bi uspela da pronađe svoju novu poziciju i dobije na važnosti.

Prva je približavanje američkoj administraciji.

„To bi bilo dosta teško. U ovom slučaju to bi otprilike značilo promenu svega onoga što EU priča od 2022. godine i prilagođavanje jednom potpuno drugačijem, suprotnom i kontradiktornom stavu koji ima trenutna američka administracija“, kaže Ivanov.

Kao drugu opciju vidi mogućnost da EU krene nezavisnim putem i nastavi da podržava politiku koju je podržavala od 2022. godine.

„I to će biti jako teško jer EU nije u tom smislu samostalna. Ona nije vojno samostalna, ona nema kapacitetete da bude toliko jak i samostalan akter na sceni u ovom trenutku i kada je u pitanju Nato, finansijska i vojna pomoć Ukrajini. Oni verovatno teže ka tom drugom scenariju, ali je veliko pitanje da li i u kojoj meri će uspeti da budu takav akter“, zaključuje Ivanov.