Ivanov: Zapadni Balkan važan, ali pred EU su mnogo veći strateški izazovi

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov ocenila je da je Evropska unija poslednjim potezima pokazala da joj je region Zapadnog Balkana važan i da bi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine dobila značajan diplomatski poen, ali da su pred njom ipak mnogo veći strateški izazovi na spoljnom, ali i unutrašnjem planu.

„Zapadni Balkan jeste važan deo Evrope i rešenje spora između Beograda i Prištine i normalizacija tih odnosa bi bila veliki diplomatski poen. Zemlje Zapadnog Balkana žele da pristupe Evropskoj Uniji i EU u poslednje vreme šalje neke pozitivnije poruke kada je u pitanju proširenje te zajednice. Dakle, ovaj region i rešavanje normalizacije jesu važni, ali sa druge strane sada postoje mnogo bitnije i mnogo veće i strateški relevantnije stvari za Evropsku Uniju“, ocenila je Ivanov za Kosovo onlajn.

To su, prema njenim rečima rat u Ukrajini, pozicioniranje EU u odnosu na novu američku administaciju, ali i trvenja unutar same Unije.

„Zemlje članice EU se suočavaju sa jako velikim brojom unutrašnjih problema: jačanje desnice, pitanje imigranske krize... Mislim da će svi ti problemi biti relevatniji od Zapadnog Balkana iako Zapadni Balkan jeste važan za Evropsku uniju, samo ne u tolikoj meri kao ove druge stvari“, precizira Ivanov.

Upitana koliko bi predsedavanje Poljske Savetom EU moglo da doprinese pomaku u dijalogu Beograda i Prištine, ova analitička smatra da će zvanična Varšava slediti ranije ustanovljenu politiku EU.

„I verujem da koja god država da je za to zadužena će nastaviti sa istom filozofijom“, naglasila je ona.

Poljska je, neposredno pošto je 1. januara preuzela predsedavanje poručila da je za napredak Srbije i Kosova na EU putu suštinski uslov normalizacija odnosa i sprovođenje sporazuma iz dijaloga.

Ivanov smatra da je poslata - očekivana poruka.

„Proces normalizacije već traje jako dugo. Taj proces poslednjih godina funkcioniše kao jedan korak unapred - dva koraka unazad. Obe strane su u različitim navratima odbile da ispune neke svoje ugovorne obaveze. Vlast Aljbina Kurtija je u poslednje vreme povukla puno jednostranih poteza. Takođe, još nije ispunila svoju briselsku obavezu, a to je osnivanje Zajednice srpskih opština. I mislim da se u tom kontekstu EU žuri. EU želi da ostvari diplomatski poen, želi da kaže da je ovo pitanje, koje se već decenijama rešava na kraju i rešila“, ističe Ivanov.

Otuda će i alatka EU biti - uslovljavanje.

„Mislim da će to uslovljavanje da se ugovorne obaveze ispune i da se bude konstruktivan u procesu normalizacije biti neki uslov za pristupanje Evropskoj Uniji, i mislim da će se nastaviti veliki pritisak po tom pitanju na obe strane u ovim pregovorima“, precizira Ivanov.

Sumnja da će to što Poljska dolazi iz onog korpusa država EU koje su priznale Kosovo uticati na odnos, kako prema Beogradu tako i Prištini.

„Čisto sumnjem, možda iza zatvorenih vrata. Verujem da u tom smislu iza zatvorenih vrata sa nekim možete imati malo bolju ili malo lošiju saradnju u zavisnosti od toga iz koje zemlje dolazi, kakve afinitete ima, kakav pogled ima na stvari. Ali mislim da se velika pitanja, kompleksna pitanja kao što je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine odlučuju na nekom mnogo višem nivou i kada se ta politika jednom ustanovi, koja god individua da je zadužena za ispunjenje i implementiranje te velike odluke, mora se ponašati u skladu sa onim što je na nekom višem nivou odlučeno. Individualni afinitet zemalja ili predstavnika zemalja po pitanju odnosa normalizacije Beograda i Prištine će imati jako malu ulogu na to kako će se sam taj proces odvijati“, naglašava Ivanov.

Objašnjava da EU ima jasno definisanu politiku zbog čega i svaki njen predstavnik mora da se, „na ovaj ili onaj način“ ponaša u skladu sa takvim „sveopštim stavom“.

„S druge strane, jako puno zavisi i od Beograda i od Prištine kada je u pitanju normalizacije odnosa. Sada je već ključno da i Beograd i Priština pokažu volju da taj proces uspe, da se konstruktivno uključuje u taj proces, da rade na tome da se smanje eskalacija i da rade na tome na kraju krajeva da ljudi koji žive na Kosovu, bez obzira na njihov etnicitet, mogu da žive normalno i mogu da žive funkcionalno. Puno zavisi od međunarodne zajednice, naravno, ali takođe puno zavisi i od vlasti u Beogradu i u Prištini“, zaključuje naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov.