Ciljevi Kosova u 2025: Šta je dostižno?

Ulazak u Savet Evrope i Nato, kao i dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ostaju ciljevi Kosova i u 2025. godini. Imajući u vidu pristupne procedure, otvaranje vrata Natoa i nova stepenica u evrointegracijama, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, biće teško dostižni, dok će podizanje rampe u SE ostati uvezano sa pitanjem Zajednice srpskih opština. Sve zajedno bilo bi mnogo lakše kada bi Kosovo pribavilo priznanja svih država unutar EU, ili priznanje Srbije, što je, smatra jedan od naših sagovornika, zapravo i osnovni cilj Kosova.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Već prvog dana 2025. kosovska predsednica Vjosa Osmani je, čestitajući Poljskoj preuzimanje predsedavanja Savetu Evropske unije, poručila da je došlo vreme da se Kosovu dodeli status kandidata za članstvo u EU.

Članstvo Kosova u Savetu Evrope, kao prioritet svog resora, istakla je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala Švarc, dok se u redovima opozicije na prvo mesto stavlja Nato. 

Tako, kao prioritet Kosova u ovoj godini poslanik DPK Enver Hodžaj vidi članstvo u Natou, dobijanje novih priznanja i nova članstva u međunarodnim organizacijama. Članstvo u Natou imperativ je i za predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. On je, čak, obećao da će ako pobedi na izborima ponuditi plan za članstvo u Natou u roku od godinu dana.

Šta je od ovih ambicija ostvarivo?

Zahtev za članstvo u Evropskoj uniji Kosovo je predalo 2022. godine. Prema oceni politikologa Ognjena Gogića EU tokom 2025. verovatno neće stavljati na dnevni red pitanje dodele statusa kandidata Kosovu, da se ne bi pravile podele unutar Unije jer je za ovu odluku potreban konsenzus svih članica, a njih pet ne priznaje Kosovo.

„Za Kosovo je ključno da dobije priznanja od država nepriznavača u Evropskoj uniji i Natou. Prvenstveno te države, a onda i svi ostali. Ono želi da postane punopravni član međunarodne zajednice, a to može jedino kada postane i deo Ujedinjenih nacija i u tom smislu je neposredniji cilj kojem Kosovo teži priznanje od strane Srbije. To je osnovni cilj na koji i premijer Kosova Aljbin Kurti stalno ukazuje i o čemu vrlo otvoreno govori, da on želi sporazum o međusobnom priznanju, zbog toga što je svestan da bez priznanja Srbije, Kosovo neće priznati ni druge države koje ga ne priznaju“, izjavio je Gogić za Kosovo onlajn.  

Međutim, pošto je Kosovo, kako kaže, svesno da ne može da dobije eksplicitno priznanje Srbije, zbog toga Aljbin Kurti govori o potrebi da se sporazumi iz Brisela i Ohrida iz 2023. potpišu, da bi se međunarodnoj zajednici ponudila interpretacija da je Srbija konačno priznala Kosovo, makar defakto. 

Alternativa ovom cilju, smatra Gogić, je članstvo u međunarodnim organizacijama: Savetu Evrope, Natou, Unesku i Interpolu. 

„Verovatno će tokom 2025. godine Kosovo pokušati da reaktivira pokušaj ulaska u SE posredstvom svojih saveznika, mada su kod saveznika prilično potrošili kredit. Cilj je i Nato, ali i tu je takođe problem nepriznavača, jer je za prijem Kosova potreban konsenzus. Za Savet Evrope nije potreban konsenzus, dovoljna je dvotrećinska većina, ali nema ni nje. Tu su uvek i ciljevi koji figuriraju sve ove godine, kao što je ulazak u Unesko i Interpol, ali se ni ovde ništa nije promenilo u korist Kosova i nema veće volje nego što je bilo ranije da Kosovo bude primljeno“, ocenjuje naš sagovornik.

Prema oceni profesora političke istorije u Prištini Bljerima Canaja Kosovo će i tokom ove godine kao glavne ciljeve imati članstvo u Savetu Evrope i dostizanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. 

Što se tiče Saveta Evrope, kako kaže, Kosovo će izgleda morati da pošalje nacrt statuta Zajednice srpskih opština na ocenu Ustavnom sudu. 

„Svi znamo da bez toga neće imati neku šansu“, naveo je Canaj za Kosovo onlajn. 

Kada je reč o ulasku u EU, put će, kaže, biti težak i dug jer Kosovo ima još puno stvari da završi.

Dobijanje statusa kandidata za EU nije izvodljivo bez podrške svih članica, a ambasador Srbije u Grčkoj Nikola Nedeljković kaže za Kosovo onlajn da Grčka kao jedan od pet nepriznavača Kosova unutar Evropske unije ovo pitanje doživaljava jako problematičnim jer Atina ima izvanredne odnose sa Beogradom.  

On, naime, ne veruje da će Grčka tokom 2025. godine ići ka tome da na bilo koji način podrži nezavisnost Kosova. 

Bez obzira na to što su Atina i Priština nivo kancelarija podigli na ekonomske razmere i postoje pokušaji da se  podignu i na političke, to, kaže Nedeljković, ne menja stav Grčke. 

„Grčka će, kako vidim, tokom 2025. zauzimati isti stav i verujem da će moći da bude i dalje jako prijateljska prema Srbiji“, kaže Nedeljković. 

Odnosi Grčke i Srbije, dodaje on, baziraju se ne samo na viševekovnom prijateljstvu dva naroda nego i na političkim odnosima na najvišem nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa. 

„Takođe, kiparsko pitanje koje i dalje opterećuje grčki narod, kao i odnos crkve prema pitanju Kosova i Metohije ne dozvoljava grčkom političkom establišmentu, koje je i pod stalnim pritiskom javnosti, da ide ka bilo kakvim koracima koji bi implicirali nezavisnost Kosova i Metohije i podršku u okviru Evropske unije tom pitanju. Kroz istoriju se pokazalo da su dva naroda prijateljska, politike su na najvišem nivou, crkve su na jako visokom nivou saradnje. Tako da ne verujem da će Grčka tokom 2025. podržati na bilo koji način Kosovo i Metohiju“, navodi Nedeljković. 

Do stolice u Savetu Evrope Kosovo je prešlo dobar deo puta tokom prošle godine jer je Parlamentarna skupština SE usvojila Mišljenje izvestioca za Kosovo Dore Bakojani kojim se preporučuje njegov prijem u članstvo, ali se zastalo na Komitetu ministara. U njemu je predstavljeno svih 46 zemalja članica, a za odluku o prijemu novog člana potrebna je dvotrećinska većina, odnosno glas 31 države.  

Formiranje Zajednice srpskih opština bio je jedan od tri prvobitna uslova Bakojani da bi Kosovo moglo da bude primljeno u ovu organizaciju, a prema oceni članice delegacije Skupštine Srbije u PSSE Dunje Simonović Bratić, ako bi tokom 2025. došlo samo do formalnog podnošenja Ustavnom sudu nacrta statuta ZSO, to neće značiti i da je priča oko ZSO gotova, jer iza toga, kako ističe, mora da sledi primena i razrada na terenu.

Ukoliko bi Priština posle izbora koji predstoje na Kosovu podnela evropski predlog nacrta statuta Ustavom sudu i ako bi se nakon toga unutar Komiteta ministara Saveta Evrope, ipak, dostigla većina potrebna za odluku o prijemu Kosova, ovo telo bi o tome moglo da glasa u maju ili krajem godine kada se održavaju redovni sastanci Komiteta. Ali, kako ukazuje Simonović Bratić, ne znači da ne bi mogao da se zakaže i neki vanredni sastanak ukoliko bi saveznici Kosova imali veliku želju da im pomognu. 

Ona ističe da i sada postoji namera da se uoči parlamentarnih izbora pomogne Aljbinu Kurtiju da pobedi na izborima, tako što bi se Kosovu obezbedio status specijalnog gosta u Savetu Evrope, budući da se o tome  odlučuje u Parlamentarnoj skupštini Savete Evrope, a ne na Komitetu ministara. 

„To je status država koje su na putu ka prijemu u Evropsku uniju ili na putu prijema u Savet Evrope, ali ipak imaju status država. Kao takve one ne mogu da glasaju u PSSE, ali mogu da učestvuju na komitetima, da podnose rezolucije ili amandmane i da aktivno učestvuju u radu grupa i komiteta“, navela je Simonović Bratić za Kosovo onlajn. 

Plan je, kako kaže, da se pokuša da se Kosovu obezbedi ovaj status tokom januarskog zasedanja Parlamentarne skupštine SE, budući da se ono završava uoči izbora na Kosovu 9. februara. 

Priština će se, ocenjuje Simonović Bratić, sigurno truditi da u toku 2025. zaokruži ulazak u Savet Evrope, ali kako podseća i tokom 2024. se mislilo da je to gotova stvar, ali su srpska diplomatija i rukovodstvo ipak doprineli tome da Kosovo ostane izvan te organizacije.