Jakaj: Kosovo bi moglo ostati bez predsednika, Ustav ne predviđa produženje mandata

Vršiocu dužnosti predsednika Kosova Aljbuleni Hadžiju 4. oktobra ističe šestomesečni mandat, a ukoliko do tada ne bude pronađeno institucionalno rešenje, Kosovo bi moglo da se suoči sa novom ustavnom krizom. Naim Jakaj, istraživač Kosovskog instituta za pravdu, ocenjuje da institucije moraju da pronađu rešenje pre isteka ovog roka, jer Ustav ne predviđa produženje mandata vršiocu dužnosti predsednika.

Jakaj je rekao da Skupština treba da se sastane što je pre moguće.

„Ono što se dogodilo između Pokreta Samoopredeljenje i DSK, sporazum o kandidovanju gospodina Bekima Sejdiua za predsednika, bio je dobar sporazum u smislu da Kosovo ima predsednika, kako bi se sporazumom o predsedniku Skupština konstituisala što je brže moguće i formirala Vlada, bez obzira na to što se ovo dešava van ustavnih rokova. Ali, imajući u vidu da je šest poslanika DSK protiv takvog sporazuma i da neće glasati niti će učestvovati u glasanju, kako su i sami izjavili, onda bi Skupština trebalo da se sastane veoma brzo. Dehari treba da sazove nastavak konstitutivne sednice, da se Skupština brzo konstituiše, da se formira Vlada bez gubljenja vremena, a da u međuvremenu teče rok za predsednika“, izjavio je Jakaj za Ekonomiju onlajn.

Objašnjava da, u slučaju političke blokade, Kosovo treba što pre da ode na izbore, kako ne bi bio prekoračen rok mandata vršioca dužnosti predsednika.

„Bez obzira na tok predsedničkog roka, trebalo bi da postoji politički sporazum da se što pre ide i na nove izbore, jer u slučaju kada postoji blokada političkih stranaka koje ne preferiraju ili ne žele, ili iz različitih razloga koji mogu biti legitimni ili možda nisu legitimni, onda zemlja treba da ide na izbore političkim sporazumom, pre isteka roka od 60 dana. Jer, u slučaju da istekne rok, završi se rok od 60 dana, mi ćemo ući u period nakon 4. oktobra, kada ističe šestomesečni rok za vršenje dužnosti predsednika, i u ovom slučaju Ustav nije predvideo da se ovom predsedniku, novom predsedniku Skupštine, mandat produži za još jedan period. I poslanici i političke stranke, lideri političkih stranaka, trebalo bi da se dozovu pameti kako bi poštovali ustavnost, zakonitost i da se ne dogodi da nakon 5. oktobra završimo u situaciji u kojoj nikada ranije nismo bili i da uđemo u fazu osporavanja tog predsednika“, rekao je.

Upozorio je da bi nastavak vršenja dužnosti nakon isteka mandata mogao da stvori lanac institucija koje bi se mogle smatrati neustavnim.

„Jer, recimo, u slučaju da bi gospođa Hodžiju ostala ili da bi ostao neki drugi predsednik Skupštine, ili da bi sama gospođa Hadžiju ostala na funkciji predsednice Skupštine, a samim tim i vršioca dužnosti predsednika nakon 4. oktobra, onda bi taj predsednik, taj vršilac dužnosti koji je van ustavnog roka, van ustavnog mandata, predložio premijera, odredio dekretom mandat premijeru koji bi predložio neustavnu vladu, neustavnog premijera, neustavnu Skupštinu i drugog neustavnog predsednika. Zato bismo se vratili na nultu tačku, gde bi bio potreban samo politički dogovor, a ne pravni. Ali bi se potvrdilo i ostalo bi u istoriji institucija, u institucionalnoj istoriji Kosova, da smo zbog hirova, inata i uglavnom izbornih ciljeva srušili ustavnost, ustavnost za koju je i stanovništvo, građani Kosova, mnogo dali“, dodao je.

Upitan da li bi Ustavni sud mogao da donese tumačenje kojim bi se Hadžiju ili vršiocu dužnosti predsednika Skupštine produžio mandat nakon 4. oktobra, Jakaj je rekao da takav zahtev može biti podnet, ali da je situacija trenutno hipotetička.

„To trenutno može da zatraži sama gospođa Hodžiju, mogu da zatraže i poslanici Skupštine Kosova da se izvrši tumačenje u takvoj situaciji. Mi nismo ušli u takvu situaciju, to je hipotetička situacija, zbog čega ne verujem da Ustavni sud može da je razmatra. Sud je promenio standarde u nekim određenim pitanjima, možda može da promeni i ovu situaciju, da protumači tu ustavnu odredbu u kojoj se kaže da u odsustvu predsednika predsednik Skupštine vrši tu funkciju šest meseci i da Ustavni sud može da kaže da vršilac dužnosti predsednika Skupštine može da nastavi da vrši tu funkciju, iako mu je istekao šestomesečni rok, ali zbog određenih političko-pravnih okolnosti da mu se mandat produži. Ali do ovog trenutka ne znam kako bi Sud to mogao da obrazloži. Možda zbog okolnosti, kao što je promenio standarde, recimo, kod pitanja prihvatljivosti zapisnika umesto odluka Skupštine, ali takvu stvar treba da vidimo kasnije“, rekao je Jakaj.