Jakaj o blokadi Skupštine: Nedostatak jasnih zakonskih rešenja može dovesti do dublje političke krize

Izvor: Kosovo Online

Institucionalna kriza koja je zahvatila Skupštinu Kosova, nakon neuspeha da izabere svog predsednika i potpredsednika, ukazala je na zakonske i ustavne nedostatke koji omogućavaju beskonačna odlaganja izbora predsednika parlamenta.

Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe (IKD) je u intervjuu za Ekonomiju onlajn ocenio da je problem u nedostatku jasnih ustavnih odredbi za slučajeve kada Skupština ne može da se konstituiše.

On je rekao da je pozitivno što je novom uredbom Skupštine jasno propisano da nakon neuspeha prve sednice, Skupština ne može da ostane bez sednice duže od 48 sati.

Prema njegovim rečima, i pored ove norme, aktuelna situacija ostaje napeta, jer većinska partija ne uspeva da obezbedi 61 glas neophodan za izbor predsednika Skupštine. Jakaj kaže da je takva situacija viđena i 2014. i 2017. godine.

„Dobra je praksa koja je utvrđena Uredbom Skupštine Kosova da Skupština može da napravi pauzu najviše 48 sati od prethodne sednice, kako bi se konstituisala. Ranije je bilo zloupotreba predsednika konstitutivne sednice u proteklim sazivima, kada nije sazvao sednicu za konstituisanje Skupštine Kosova nakon što prođu dve ili tri nedelje od prethodne sednice. Dobro je da ne može biti pauze duže od 48 sati. Zbog toga se sada vodi veća javna rasprava, sastaje se Skupština, a uočava se nemoć ili nemogućnost izbora predsednika Skupštine iz redova skupštinske većine, praksa koja je bila prisutna i 2014. i 2017. godine. Sad opet ne znaju kako da izađu iz ovog ćorsokaka, zbog nemogućnosti kandidata Samoopredeljenja da dobije potrebnu većinu, najmanje 61 glas. Čak i u Ustavu i Poslovniku Skupštine piše da se Skupština sastaje u roku od 30 dana od dana konstitutivne sednice, u smislu da se istog dana sastaje – konstituiše se, jer je bilo malo problema takve prirode”, rekao je on.

IKD izražava zabrinutost da bi nedostatak jasnog zakonskog rešenja mogao da dovede do dublje političke krize.

„Činjenica da u Ustavu Kosova i Poslovniku nema ustavne odredbe da, ako se ne glasa za predsednika Skupštine, izlazimo na izbore, to ne bi trebalo da bude problem za konstituisanje vlade i poslanika. Ili iz sadašnje skupštinske većine, ili u slučaju nemogućnosti, neke druge. Jedna stvar koja se sada može tumačiti ili koja može dovesti do tumačenja Ustavnog suda jeste rok za konstituisanje Skupštine ako ono proizvodi bilo kakvu pravnu posledicu, bilo kakvu posledicu u smislu izbora ili bilo kakvog rešenja koje bi bilo ponuđeno. Sud 2014. godine nije ponudio rešenje i sada bi trebalo postaviti novo pitanje Ustavnom sudu da protumači ovu normu, da je standardizuje, da je uspostavi kao praksu da ne bude problema kao u prethodnim sazivima. To je problem, jer poslanici Skupštine Kosova ne mogu da pokrenu zahtev za tumačenje u Ustavnom sudu, osim predsednice, koja se može aktivirati samo po zahtevima šefova političkih partija koji bi otišli na sastanak, gde im je već ostavila otvorena vrata i pozvala ih“, rekao je Jakaj.

On upozorava da je ustavni rok za konstituisanje Skupštine 27. april i svako odlaganje posle ovog datuma predstavlja kršenje ustavne logike.

„Rešenje za izlazak iz ove krize je da se pronađe prilika, politički dogovor da se glasa za predsednika i potpredsednike Skupštine. Za potpredsednike glasaju kao blok i albanska većina i tamošnje nevećinske zajednice. Skupština mora biti konstituisana najkasnije do 27. aprila, što je po Ustavu poslednji datum kada bi Skupština trebalo da se sastane. Pošto je to slučaj, ovu normu treba tumačiti kao rok. Zamislite situaciju da idemo na izbore za 25 dana, zbog nemogućnosti izbora vlade, a da ne izađemo na izbore zbog nemogućnosti konstituisanja Skupštine 30 dana uzastopno. Ova situacija je dokaz da treba delovati u smislu da joj damo konačni epilog: da ili idemo na izbore ili što pre konstituišemo Skupštinu Kosova“, zaključio je Jakaj.