Janković za „Junge Frajhajt“: Priština se ruga Evropskoj uniji

Srbi na Kosovu se nalaze u veoma teškom položaju, kao nijedan narod u Evropi, ukazala je ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković, navodeći da Priština ignoriše upozorenja međunarodne zajednice i nastavlja sa svojim nasilnim akcijama, zbog čega je neophodna mnogo odlučnija reakcija.

Janković je, za nemački nedeljnik „Junge Frajhajt“, istakla da su nakon poslednjeg nasilnog zatvaranja više od 30 srpskih institucija, Srbi ostali bez osnovnih građanskih usluga, a 9.500 njih i bez prihoda.

„Srpski narod na Kosovu i Metohiji nažalost nalazi se u veoma teškom položaju, u kakvom nije nijedan narod u Evropi. Nakon poslednjeg nasilnog zatvaranja preko 30 srpskih institucija Srbi su ostali bez osnovnih građanskih usluga, a 9.500 njih je ostalo bez prihoda. Srbi na Kosovu i Metohiji konstantno su izloženi napadima i ugrožavanju osnovnih prava i sloboda, što uglavnom prolazi nekažnjeno i neprimećeno od međunarodne zajednice“, objasnila je ambasadorka.

Upitana da li ovaj poslednji potez Prištine predstavlja izuzetak, ona je rekla da to nažalost nije slučaj, te da je represija nad Srbima konstanta politike kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

„Cilj Prištine je etnički čisto Kosovo, u kome neće biti Srba. U poslednje četiri godine zabeleženo je skoro 600 etnički motivisanih napada na Srbe, a samo prošle godine bilo ih je preko 200, što je dovelo do toga da je 20 odsto Srba napustilo Kosovo“, kazala je Janković.

Na pitanje da li je EU reagovala na zatvaranje srpskih institucija, ambasadorka je podsetila da je Unija to osudila i naglasila da se pitanje statusa srpskih institucija mora rešiti samo u dijalogu, i da je delovanje Prištine suprotno tome.

„Nažalost, saopštenja EU pokazala su se do sada nedelotvornim. Potrebna je odlučnija reakcija međunarodne zajednice“, poručila je Janković.

Upitana da li preti bojkot predstojećih izbora od strane Srpske liste, rekla je da Priština na sve načine pokušava da Srpsku listu eliminiše iz političkog života na Kosovu.

„Tako su, na primer, predstavnici Srpske liste isključeni iz biračkih odbora. Time se srpska zajednica namerava isključiti iz procesa donošenja odluka na Kosovu i Metohiji“, ukazala je ambasadorka.

Na pitanje kako bi ocenila ulogu Kfora u obezbeđivanju stabilnosti, podsetila je da Srbija ostvaruje veoma dobru saradnju sa ovom misijom.

„Prisustvo Kfora za nas je od velikog značaja, i zbog činjenice da obezbeđuje sigurnost Srba i srpske kulturne baštine. Međutim, voleli bismo da vidimo znatno aktivnije delovanje Kfora u sprečavanju akcija zastrašivanja i pretnji srpskom stanovništvu“, naglasila je Janković.

Kada je reč o dijalogu Kosova i Srbije, izrazila je žaljenje što dijalog ne može da napreduje, ako druga strana odbija da u njemu aktivno učestvuje.

„Dok je Srbija implementirala sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, Priština već 11 godina odbija da formira Zajednicu srpskih opština, na šta se obavezala potpisivanjem sporazuma. Time se Priština ruga EU kao garantu Sporazuma“, podvukla je Janković.

Na pitanje u vezi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine kao preduslovom za članstvo u EU, ukazala je na činjenicu da pet država članica EU ne priznaje jednostrano proglašenu i protivpravnu nezavisnost Kosova.

„Normalizacija odnosa mora da se tražiti u okvirima međunarodnog prava i principa poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država“, podvukla je ambasadorka.

Kada je reč o odnosima Srba i Albanaca, navela je da su oni bili u istoriji kompleksni, što nije sprečilo ljude da grade lične odnose.

„Nažalost mere Prištine doprinose daljem nepoverenju. Ni dva odsto Srba koji su izbegli sa Kosova i Metohije tokom devedesetih godina, se nije vratilo. I oni su suočeni sa pretnjama i uništavanjem njihove imovine“, prenela je Janković.

Na pitanje o zemljama koje su priznale Kosovo i koliko to utiče na odnos sa Srbijom, ambasadorka je ukazala da se veći broj država, koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, nalaze u Evropi i Severnoj Americi.

„U drugim delovima sveta opada broj država koje to čine. Sve više država Azije, Afrike, Južne Amerike spoznaju da to predstavlja veoma opasan presedan, koji potkopava međunarodno pravo i globalnu bezbednost“, objasnila je ona.

Upitana koji scenariji postoje za moguću normalizaciju odnosa u narednim godinama, rekla je da je teško dati procene.

„Normalizacija odnosa morala bi da se sprovede pod uslovima civilizovanog dijaloga i međusobnog poverenja. Prema mišljenju Srbije međunarodna zajednica trebalo bi konačno da izvrši snažan uticaj na Prištinu kako bi se vratila dijalogu“, podvukla je ona.

Na pitanje o poziciji Srbije, koja prema Karnegi fondaciji „ima hibridnu autokratsko-demokratsku vladu koja želi da postane deo EU ali ne uvodi sankcije Rusiji“, rekla je da odlučno odbacuje ovakav opis Vlade Srbije.

„Vlada Srbije je demokratska i njen strateški cilj jeste članstvo u EU. Sankcije su pak mera kažnjavanja koja ima utemeljenje jedino u sistemu UN i to Srbija poštuje, a ima u vidu i sopstveno bolno iskustvo sa gotovo desetogodišnjim sankcijama devedesetih godina. Očekivanje za podrškom poziciji Srbije oko Kosova i Metohije u Savetu bezbednosti UN je deo naše politike zasnovane na principima i utemeljeno je na međunarodnom pravu“, kazala je Janković.

Kada je reč o sankcijama uvedenim NIS-u, ona je ukazala da te mere uzrokuju značajne probleme Srbiji, koji se ne mogu lako otkloniti.

„Trudićemo se da ih u iskrenom dijalogu i sa Vašingtonom i sa Moskvom razrešimo na najbolji mogući način i u najboljem interesu Srbije“, podvukla je ona.

Upitana da prokomentariše proteste protiv iskopavanja litijuma u Srbiji, rekla je da je tokom prošle godine bilo demonstracija protiv najavljenog projekta iskopavanja litijuma, ali da je Vlada Srbije sa velikom ozbiljnošću razumela zabrinutost svojih građana.

„Vlada čini sve da u saradnji sa Nemačkom i EU, osigura bezbedno izvođenje ovog projekta, pre svega maksimalno vodeći računa o zaštiti životne sredine i zdravlja svojih građana“, zaključila je ambasadorka Janković.