Kabašić: Podaci o ratnoj šteti nepotpuni, nisu se izjasnili nasilno proterani Srbi

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže za Kosovo onlajn da statistički podaci prikupljeni popisom o visini ratne štete koju su pretrpela domaćinstva na Kosovu nisu potpuni jer nedostaju podaci za pripadnike srpske zajednice i drugih nealbanskih zajednica koji su na Kosovu živeli do 1999. godine.

„Više od 240.000 Srba, Crnogoraca i drugih nealbanaca je proterano sa Kosova od 1999. do 2004. godine, kada je bio još jedan talas nasilnog proterivanja sa Kosova i oni nisu imali priliku da se izjasne o šteti koju su doživeli. Najveća razaranja srpska zajednica je doživela od juna 1999. godine pa do kraja 2000. godine, kada je čitava Metohija proterana iz gradova, tako da ovi podaci nisu potpuni“, navodi Kabašić. 

On kaže da ne može da oceni da li su prikupljeni podaci, po kojima su domaćinstva pretrpela ratnu štetu procenjenu na više od pet milijardi, realni ili ne, jer su pitanja prilikom popisa bila postavljena tako da su građani sami birali opciju da li je procenjena šteta do 10.000 evra, veća od 40.000 evra i slično.

„Smatram da su ovo velike brojke, jer su oni 2017. godine izlazili sa procenama štete od dve milijarde evra. Takođe, ovde je reč samo o materijalnoj šteti koja se odnosi na stanovništvo, a nije se uzela u obzir infrastruktura, industrijski objekti, sredstva komunikacije, železnice, putevi, mostovi i slično. Pretpostavljam da će se nakon ove prve faze u kojoj su podaci statistički izneti verovatno krenuti u drugu za potpunije utvrđivanje i da će se ići od domaćinstva do domaćinstva i tražiti neki dokazi. Oni bi trebalo da budu materijalni, da svedoče da je neko imao određenu imovinu, da je ona imala određenu vrednost i da je uništena tokom oružanih sukoba na Kosovu i tokom Nato agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ili, kao što je to slučaj svugde na Kosovu da će se to dokazivati uz pomoć dva svedoka, kao što se vode mnogi sudski postupci“, ističe Kabašić. 

On dodaje da se pitanje ratne odštete koju Kosovo traži od Republike Srbije često poteže na Kosovu u poslednjih dvadesetak godina veoma, uglavnom motivisano političkim ciljevima, kao mehanizam pritiska na Srbiju da bi se iznudila neka druga rešenja. 

Naš sagovornik ističe i da su neki građani već pokušavali da pred sudovima traže naknadu za štetu koju su pretrpeli.

„Stanovništvo je imalo priliku i oni su individualno pred kosovskim sudovima tužili Republiku Srbiju radi naknade štete koju su imali tokom oružanih sukoba, ali to su sudovi na Kosovu od 2015. pa naovamo redovno odbijali i to je čak stizalo do Ustavnog suda Kosova koji je takođe odbijao takve slučajeve uz obrazloženje da Republika Srbija ne može da bude tužena pred tim sudovima. Takođe mi je poznato da su Fond za humanitarno pravo iz Beograda i neki privatni advokati zastupali pojedinačno Albance koji su pretrpeli materijalnu štetu pred sudovima Republike Srbije u Beogradu i neki od njih su i uspevali u tim postupcima ili je to bilo kao u slučaju Bogujevci za nematerijalnu štetu“, kaže Kabašić. 

Govoreći o tome da li materijalni dokazi potrebni za dokazivanje ratne štete postoje i posle 25 godina, on navodi da su dokazi i videomaterijali i fotografije i da je internet pun takvih stvari, bilo da su građani sami snimali svoju imovinu pre, tokom i nakon sukoba, kao i vezano za ono što se dešavalo nakon dolaska međunarodnih snaga. 

„Dosta toga je dokumentovano i oni će to koristiti. Republika Srbija ne treba da bude naivna i uspavana pa da kaže da bilo kakva tužba neće biti uspešna jer Kosovo nije država i nije član Ujedinjenih nacija, pa ne može da tuži Republiku Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde. Srbija ne treba da sedi skrštenih ruku, već treba da dokumentuje štetu koju je pretrpela kao država, mislim na veliku imovinu koju je imala na Kosovu, a na imovinu svih građana koji su silom proterani sa Kosova. Ti dokazi postoje, a tamo gde ih nema verovatno će se ići na posredan način uz pomoć svedoka koji će potvrditi da je neko imao određenu imovinu i da je ona bila uništena tokom ratnih dejstava“, ističe Kabašić.