Kampanja za nova priznanja Kosova u niskom startu pred kraj moratorijuma iz Vašingtona

sastanak u vašingtonu
Izvor: Koha ditore

Godišnjica potpisivanja sporazuma u Vašingtonu biće obeležena za mesec dana - 4. septembra. Među 16 potpisanih stavki jedna je – petnaesta – oročena na godinu dana, piše "Juronjuz Srbija".

"Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu", glasi tačka dogovorena u Vašingtonu.

Ovaj sporazum je ujedno i poslednji koji su dve strane utanačile.

I Erdogan u diplomatskoj misiji

I pre isteka roka na koji je ovaj dogovor potpisan, pitanje novih priznanja potaknuo je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji je još 20. jula rekao da Turska radi na novim priznanjima Kosova i najavio razgovor sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom o tom pitanju.

"Pokušavamo da radimo na povećanju priznanja Kosova. Trenutno je 114 i želimo da se taj broj poveća. I nadamo se da ćemo ove godine na sastanku Ujedinjenih nacija, sastanku koji ću imati sa Bajdenom, ponovo razgovarati o ovoj temi", rekao je Erdogan prilikom posete nepriznatoj državi Severni Kipar.

Usledio je odgovor Beograda – predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da "ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, istog trenutka krećemo u kampanju povlačenja priznanja".

"Veoma poštujem turskog predsednika Ergodana i želimo najbolje odnose s Tuskom, ali imamo svoju zemlju i interese i u skladu sa njima ćemo se ponašati", rekao je tada Vučić.

"Zamah za nova priznanja"

A kako se bliži istek jednogodišnjeg moratorijuma, sve su glasnije najave nove ofanzive – Prištine na priznavanju, a Beograda na povlačenju priznanja.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani nedavno je boravila u Japanu, a kako je saopšteno iz njenog kabineta  ona je u susretu s premijerom ove države Jošihidom Sugom  zatražila podršku za nova priznanja Kosova i članstva u međunarodnim organizacijama.

Profesor međunarodnog prava Afrim Hoti izjavio je za Kosovo onlajn da očekuje da će nakon jednogodišnjeg moratorijuma početi diplomatska ofanziva Kosova i da će na tom putu dobiti punu podršku vodećih država sveta, koje su dale veliki doprinos kosovskoj nezavisnosti.

"Istekom ovog roka, napraviće se dobar zamah za početak priznavanja, jer je ovo pitanje proces koji se ne može vratiti. Signali koje daju Sjedinjene Američke Države, posebno oni od strane predsednika Erdogana ohrabruju da se nakon završetka moratorijuma nastavi sa kampanjom za priznanja što je pre moguće", navodi Hoti.

"Signali iz Grčke"

On očekuje i da će Grčka – koja iako ne priznaje Kosovo ima Kancelariju u Prištini na nivou ambasadora – promeniti stav. U tom kontekstu je značajna i nedavna poseta kosovskog premijera Aljbina Kurtija Atini.

"Grčka je jedna od zemalja koja je najbliža priznanju nezavisnosti Kosova. Daje znakove i signale da može priznati Kosovo kao nezavisnu državu, pretnje Srbije su neprikladne", zaključuje Hoti.

S druge strane, u Beogradu najavljuju odgovor na eventualno diplomatsku ofanzivu Prištine i nova priznanja.

Prema pisanju Politike, "desetak država spremno je da povuče svoje odluke o priznanju Kosova, ukoliko Priština krene u proces ponovnog priznanja". List navodi da je reč o vrlo čvrstim garancijama koje su ove zemlje dale Beogradu.

Kako se navodi, iako se zvanično ne govori o kojim državama je reč, pre svega zbog mogućeg pritiska kojem bi bile izložene od SAD, pretpostavlja se da je reč o zemljama iz Afrike i Azije.

Selaković: Beograd se drži svojih obaveza, ali znaćemo da odgovorimo

"Beograd se svoje obaveze da se uzdrži od kampanje za 'otpriznavanja' nezavisnosti Kosova, drži i držaće je se, ali ako obaveze budu prekršene sa druge strane, znamo šta nam je činiti", poručio je ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

On je, na pitanje da li je tačno da je desetak država spremno da povuče svoje odluke o priznanju Kosova, ukoliko Priština krene u proces ponovnog priznanja, odgovorio da je Beograd lojalan partner i odgovoran prema onome što se dogovori.

"Vašingtonskim sporazumom je uspostavljen dogovor da Beograd ne vodi kampanju ‘otpriznavanja’, niti da se Priština prijavljuje za članstvo u međunarodnim organizacijama ili da vodi novu kampanju priznavanja. Mi se svoje obaveze držimo i držaćemo je se, a ako one budu prekršene sa druge strane znamo šta nam je činiti", rekao je Selaković.

On je podsetio da je i predsednik Srbije rekao da niko ne treba da potcenjuje našu moć i snagu, zbog toga što smo pribrani, radimo svoj posao, ćutimo i ne talasamo mnogo.

"Ono što je svima jasno je da, kada se sa Beogradom nešto dogovorite to se ispunjava i tako će biti u budućnosti", dodao je Selaković.

Pre uspostavljanja jednogodišjeg moratorijuma, Priština je bila u kampanji za priznavanje njene nezavisnosti, a Beograd je od 2017. bio u diplomatskoj ofanzivi da priznanja spreči ili da ona ukoliko je do njih došlo, budu povučena.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je da bi u slučaju da Priština prekrši moratorijum, koji je deo Vašingtonskog sporazuma, Beograd reagovao odmah i broj zemlja koje bi preispitale i povukle odluku o priznjanu Kosova bio bi daleko veći u odnosu na one koje bi ga priznale.

Starović je za TV Tanjug, upitan da prokomentariše navode Politike  da je 10 zemalja spremno da povuče priznanje ako bi Priština incirala nova priznanja, podsetio da je u kampanji koju je Srbija pokrenula 2017. godine 18 zemalja povuklo odluku o priznavanju nezavisnosti.

"Postignut je cilj u velikoj meri, 110 zemalja je bilo na strani Prištine, preko polovine članica UN. Uspeli smo da broj smanjimo za 18 i spustimo ga ispod ključnog broja od 97", rekao je Starović.

Tačan broj država koje (ne) priznaju Kosovo - nepoznat

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj država nije poznat.

Priština tvrdi da je njenu nezavisnost priznalo 117 država, a u Beogradu tvrde da ih je manje.

Prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova bila je Kostarika, potom Afganistan. Sledile su ih Sjedinjene Američke Države, Francuska, Velika Britanija, Albanija i Turska.

Među zemljama koje ne priznaju kosovsku nezavisnost je i pet država Evropske unije - Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Pojedine države su priznale pasoš Kosova kao važeći putni dokument, iako nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu -  Grčka, Rumunija, Slovačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Izrael, Brazil i Rusija.

Poslednje priznanje Kosova stiglo je iz Izraela koji je početkom ove godine uspostavio pune diplomatske odnose sa Kosovom, u skladu sa Vašingtonskim sporazumom koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti.

Upravo na osnovu tog priznanja Kosovo je otvorilo ambasadu u Jerusalimu čiji status za EU, ali i brojne druge države nije rešen.

Srbija je svojom kampanjom sprečila Kosovo da se učlani u UNESCO i Interpol.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka, FIFA, EBRD, Olimpijski komitet.