Kesić: Srbija ojačala poziciju u SAD, protest Albanaca zbog promene američke spoljne politike

Demonstracije održane juče ispred konzulata Srbije u Njujorku politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić vidi kao pokušaj da se ponovo privuče pažnja američke javnosti i da se ona usmeri u kontekstu imidža koji je Srbija imala 90-ih godina, ali, kako kaže za Kosovo onlajn, Srbija je uspela da ojača svoju poziciju u SAD.

Iako se u Kongresu već neko vreme vaga tekst kojim bi se Srbija generalno osudila, Kesić napominje da za sada ta inicijativa nema podršku.

Ispred konzulata Srbije osim članova albanske dijaspore juče su se okupili i iseljenici iz Hrvatske i BiH, sa ciljem, kako su sami istakli "da se podigne svest u svetu o zločinima koje je počinila Srbija od 1991. do 2001. godine", a posebno je isticano "seksualno nasilje nad ženama". 

Kesić, međutim, kaže da su demonstracije svakodnevni događaj u Vašingtonu i Njujorku, i da su njihovi dometi vrlo ograničeni. Nije novost, dodaje, da se albanska zajednica koja živi u Njujorku mobiliše, pa podseća i na protest od pre dve godine, kojim su Albanci pokušali da spreče premijeru filma Borisa Malagurskog.

"Ne očekujem da ove demonstracije privuku pažnju američkih medija, možda samo lokalnih u Njujorku, imajući u vidu sve šta se dešava u Americi i vezano za američku spoljnu politiku. Prošlo je vreme kada su takve stvari imale veći odjek", kaže Kesić.

On, ipak, ukazuje da je uticaj zajednica koje su se okupile na protestu, a pogotovo albanske, mnogo veći u Kongresu, jer su tamo jako dobro organizovani i već su nekoliko puta u skorijoj istoriji pokazali da mogu da izlobiraju rezolucije koje osuđuju Srbiju.

Na pitanje da li je moguće da se stavovi koje su demonstranti juče istakli takođe pretoče u neku rezoluciju koja bi se našla pred Kongresom, Kesić kaže da se tekst osude Srbije na Kapitol Hilu priprema već neko vreme. Međutim, osim saglasnosti članova Kongresa oko pitanja braće Bitići, odnosno oko toga da Srbija mora da ispuni obećanje da će da uhapsi i izvede pred sud odgovorne za njihovo ubistvo, ne postoji saglasnost oko drugih delova teksta.

"Ako sponzori rezolucije, a to su u velikoj meri članovi Kongresa iz Njujorka i Nju Džersija, prihvate izmene koje se traže, to bi sigurno bilo na nezadovoljstvo albanskih aktivista koji su u suštini i nametnuli njen tekst. Posle ovih demonstracija, napori pogotovo albanske zajednice usmeriće se na lobiranje za podršku rezoluciji, ali tu je problem što aktivisti koji predstavljaju bošnjačku i crnogorsku zajednicu nisu saglasni da fokus bude na pitanju Kosova. Oni bi hteli neku generalnu osudu Srbije, a što se toga tiče, mislim da barem za sada nema podrške za taku vrstu teksta, pošto u velikoj meri i članovi Kongresa ne vide Srbiju kao glavnu pretnju za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i imaju uglavnom pozitivnije mišljenje o Srbiji nego ranije. Što bi se išlo na širu osudu Srbije, to bi se smanjivale šanse da se Rezolucija izglasa", objašnjava Kesić.

On ističe da je Srbija uspela da ojača svoju poziciju u SAD, ne samo kroz srpski kokus, nego i kod drugih članova Kongresa, kroz rad zvaničnh predstavnika Srbije, ambasade, ali i srpske zajednice u SAD, koja je u poslednjih pet godina mnogo aktivnija.

Od kraja drugog mandata Baraka Obame do danas, kaže Kesić, Srbija se pokazala kao najvažnija zemlja na Zapadnom Balkanu za američke interese i zbog toga su tri različite administracije SAD uvažavale mnogo više stavove Srbije, nego što je pre bio slučaj.  

"Srbija ima mnogo jaču poziciju i postoji mogućnost da preko drugih članova Kongresa izmeni tekst rezolucije, ako ne i da je blokira u potpunosti. Jučerašnje demonstracije pokazuju veliko nezadovoljstvo zbog promene američke spoljne politike i to je bio pokušaj da se ponovo privuče pažnja američke javnosti i da se usmeri u kontekstu onog imidža koji je Srbija imala 90-ih godina, da se predstavi kao neka agresivna zemlja koja ne poštuje međunarodno pravo i koja ugrožava manjine ili druge narode na prostoru Balkana", zaključuje Kesić, konstatujući da se, realno gledano, posle protesta neće ništa promeniti, jer će fokus američke spoljne politike i dalje biti na nastavku pregovora Beograda i Prištine.