Analitičari: Posle lokalnih izbora povoljnija politička klima za međupartijske pregovore

Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti ima manje od dve nedelje da predstavi sastav nove vlade parlamentu na usvajanje. Iako rok ističe 26. oktobra, analitičari primećuju mirniju i povoljniju atmosferu za međupartijske pregovore, nakon završetka prvog kruga lokalnih izbora 12. oktobra, prenosi RSE.

Aljbert Krasnići iz organizacije Demokratija plus kaže da su stranke čekale završetak lokalnih izbora kako bi izbegle uticaj koji bi formiranje centralne koalicije moglo imati na opštinske trke.

„Savezi koji se mogu sklopiti mogu povećati iritaciju drugih stranaka tako da ih ne podrže. A u određenim opštinama, gde je konkurencija veoma tesna, ovo je veoma važno“, rekao je Krasnići za Radio Slobodna Evropa.

Pokret Samoopredeljenja Aljbina Kurtija pobedio je na parlamentarnim izborima 9. februara.

Dan nakon konstituisanja parlamenta, 10. oktobra, kosovska predsednica Vjosa Osmani zadužila je Kurtija da formira novu vladu.

Međutim, sa samo 48 osvojenih mesta, Samoopredeljenju je potrebno još 13 da bi obezbedilo većinu od 61 poslanika u Skupštini koja ima 120 mesta.

Kurti je najavio da će ove nedelje početi razgovore o formiranju vlade, ali nije izneo detalje o tome sa kojim strankama će se ti razgovori voditi.

Pre nekoliko dana, njegova stranačka koleginica Aljbuljena Hadžiju isključila je mogućnost koalicije sa Demokratskom partijom Kosova i Srpskom listom - najvećom strankom srpske zajednice na Kosovu - ali je ostavila otvorenu mogućnost razgovora sa Demokratskim savezom Kosova.

Moguću kombinaciju ove dve stranke, posebno u svetlu rezultata lokalnih izbora, analitičar Krasnići takođe vidi kao realan scenario.

„Ako DSK i Samoopredeljenje postignu dogovor o koaliciji na centralnom nivou, mogu biti koordinisani tako da DSK ima lakšu trku u Prištini i da Samoopredeljenje ne mora da upali sve svoje motore da bi pobedio u ovoj trci“, kaže on.

Preliminarni rezultati Centralne izborne komisije pokazali su tesnu trku u Prištini između kandidata DSK Perparima Rame i kandidata Samoopredeljenje  Hajrule Čekua sa razlikom od oko 700 glasova.

Kao rezultat toga, dva kandidata će se suočiti direktno u drugom krugu lokalnih izbora, 9. novembra.

Drugi krug glasanja biće održan u još 16 opština. U nekim od njih, kandidat Samoopredeljenja se takmiči sa kandidatom DSK, a u nekima sa kandidatom DPK.

Afrim Hoti, profesor na Katedri za političke nauke Univerziteta u Prištini, očekuje da će ove dve stranke biti „deo matematike“ Samoopredeljenja za formiranje vlade, a ne druge stranke, poput ABK i Nisme, „zbog njihove male političke moći“.

„Ovo je jednosmerna ulica, sve dok žele da krenu napred ka formiranju institucija. Alternativa bi bila da se ide na vanredne izbore, za koje mislim da ne postoji konsenzus ili volja među glavnim političkim subjektima“, kaže Hoti za Radio Slobodna Evropa.

On objašnjava da je ovaj stav zasnovan i na rezultatima lokalnih izbora, koji su, prema njegovim rečima, pokazali da se „politička mapa“ neće značajno promeniti ni nakon novih parlamentarnih izbora.

Još jedan odlučujući faktor za formiranje Vlade, prema analitičarima, jeste pozicija predsednika.

Mandat predsednice Kosova Vjose Osmani ističe u aprilu sledeće godine, a prema rečima profesora Afrima Hotija, ona više ne uživa istu podršku koju je imala 2021. godine, kada se njena lista Gudžo spojila sa listom Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

„Stoga, nove okolnosti dovode poziciju predsednika za pregovarački sto“, kaže on.
Predsednika Kosova bira Skupština sa dve trećine od 120 glasova.

Ako kandidat ne obezbedi glasove u prva dva kruga, u trećem je dovoljna prosta većina.

Ako se izbori ne održe, Skupština se raspušta i novi izbori se održavaju u roku od 45 dana.

„Dakle, mislim da se više radi o proračunima političkih stranaka, koji se zasnivaju na njihovom strahu za dugovečnost Vlade, nego o velikim suštinskim razlikama koje imaju u formiranju vladajuće koalicije“, kaže Krasnići.

Kurti je u utorak izjavio da još nije počeo razgovore sa strankama o formiranju nove vlade.
Ako ne uspe da obezbedi 61 glas do 26. oktobra, Osmani u roku od 10 dana mora da pozove stranke na konsultacije i, po svom nahođenju, da mandat drugom kandidatu koji dokaže da ima parlamentarnu većinu.

DPK, DSK, ABK i Nisma su poslednjih meseci poslali različite signale o mogućnosti saradnje sa Samoopredeljenjem, koji je izrazio spremnost da sarađuje sa nesrpskim manjinama kako bi formirali vladu.

Radio Slobodna Evropa pokušao je da kontaktira nekoliko visokih zvaničnika DSK, stranke koju je Samoopredeljenje pomenulo kao mogućeg partnera, ali oni nisu odgovarali.

Kurti je rekao da neće čekati rok ako se razgovori sa bilo kojom strankom pokažu uspešnim.