Kolaković: Ne treba očekivati promene na spoljnom planu ukoliko desničari pobede u Francuskoj

Viša naučna saradnica u Institutu za političke studije Aleksandra Kolaković kaže za Kosovo onlajn da bez obzira na to ko će biti vodeća snaga u francuskom parlamentu posle izbora čiji se prvi krug održava sutra, ne treba očekivati neka veća odstupanja od pristupa koji je Pariz do sada imao prema dijalogu Beograda i Prištine. Ona podseća da Francuska ima predsednički sistem i da je predsednik taj koji je zadužen za spoljnopolitičku trasu kojom se ta zemlja kreće.

"Velike sile, a Francuska sebe smatra velikom silom, veoma se drže svojih agendi i uverenja, trasiranja spoljne politike, i političke promene koje se dešavaju pre bi se osetile na unutrašnjem političkom planu nego na planu spoljne politike. Dijalog Beograda i Prištine se odvija u evropskom formatu. Imamo francusko-nemački predlog koji je prošao kroz okvir evropskog formata i ti glavni pregovori se vode u Briselu. Vidimo da se situacija nakon nedavnih evropskih izbora, iako je došlo do rasta desnice, u smislu samog rukovodstva EU nije značajnije izmenila. Imamo ostanak na čelu Evropske komisije Ursule fon der Lajen, imamo i neka druga lica, ali je to grupacija istih političkih snaga", navodi Kolaković. 

Ona ističe da ankete zasad ukazuju da bi Nacionalno okupljanje Marin le Pen, odnosno Žordana Bardele koji bi ispred ove partije bio premijer mogla da osvoji od 30 do 34 odsto glasova, da Narodni front, odnosno partije levice koje su se ujedinile imaju od 24 do 27 odsto, a Renesansa, partija predsednika Emanuela Makrona od 19 do 22 odsto.

"Treba, međutim, imati u vidu i rezultate izbora u drugom krugu, da u njega ulaze svi oni koji ostvare više od 12,5 odsto glasova i da se tu stvara prostor za finalni rezultat. Ukoliko bi se potencijalno desilo da apsolutnu većinu formira partija desnice, to je samo jedan scenario, jer je veća verovatnoća da će doći do toga da oni imaju najviše poslanika u parlamentu, ali da neće moći da formiraju apsolutnu većinu kako trenutno pokazuju ankete i istraživanja", kaže Kolaković. 

Za sve partije desnice inače, kako napominje, pa tako i u Francuskoj, ponavlja se obrazac da posle izbora, kada dođu na vlast, delimično ili potpuno odustaju od proklamovanih ciljeva koje su naveli u toku kampanje. Već se sada kod Nacionalnog okupljanja, ističe ona, vidi distanciranje od Rusije. 

"Trudeći se da se približi glasačima sa centra, partija Marin Le Pen značajno se odricala nekih ideja koje su ranije bile dominantne, pa je osim nekih antisemitskih, isticano distanciranje i od Rusije. Tu se posebno ističe Bardela svojim govorima koji kaže da neće dopustiti Rusiji da ugrozi nacionalne interese Francuske i da je ona to radila u prethodnim mesecima i godinama, i na prostoru Afrike. Rekao je i da ne bi, recimo, slao dodatne trupe i bilo kakve trupe u Ukrajinu ali da je otvoren da se Ukrajini pomaže segment odbrane. Tu vidimo jednu veliku razliku u odnosu na ranije kada je reč o tom glavnom polu spoljne politike koji onda određuje i sve druge. I to nije neko preveliko odstupanje od onoga što je u stvari spoljna politika Emanuela Makrona", napominje naša sagovornica. 

Kolaković kaže i da je karakteristika svih desničarskih partija generalno, pa i u francuskom političkom životu u ovom trenutku, snažna potreba da se Francuska ojača, što znači da bi eventualnim dolaskom na vlast desničari usmerili veću pažnju ka unutrašnjim političkim problemima, a da bi svi drugi problemi ostali u drugom planu.