Komesarijat: Srbija ne zaboravlja žrtve „Oluje“, više od 400.000 izbeglica dobilo državljanstvo

Povodom 31. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je da Srbija ne zaboravlja žrtve i proterane, navodeći da je od ratova na prostoru bivše Jugoslavije više od 400.000 izbeglica steklo državljanstvo Srbije, dok se oko 23.500 ljudi i dalje nalazi u izbegličkom statusu.

Komesarijat za izbeglice i migracije poručuje da očuvanje kulture sećanja predstavlja odgovornost prema budućim generacijama.

Kako se navodi, tokom operacije „Oluja“ iz Hrvatske je proterano više od 250.000 Srba, više od 1.700 ljudi je stradalo, dok se više od 700 i dalje vodi kao nestalo.

Komesarijat podseća da je Srbija tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije primila više od 600.000 izbeglica, a da je prema popisu iz 1996. godine iz Hrvatske u Srbiju došlo 290.667 ljudi. Više od 400.000 izbeglica u međuvremenu je steklo državljanstvo Srbije, što se, kako se navodi, smatra jednim od najvećih procesa integracije izbeglica u Evropi.

„Za više od tri decenije obezbedili smo više od 30.000 trajnih stambenih rešenja za porodice izbeglica i interno raseljenih lica, čime je oko 100.000 ljudi rešilo svoje stambeno pitanje i započelo novi život. Kroz različite programe ekonomskog osnaživanja podržano je više od 23.500 porodica izbeglica i interno raseljenih lica“, rekla je komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Od 2022. godine, kako se dodaje, obezbeđeno je 2.596 stambenih rešenja kroz dodelu stanova, seoskih kuća i paketa građevinskog materijala, čime je stambeno pitanje rešeno za oko 7.500 ljudi.

„Naš cilj je da u što kraćem roku rešimo stambeno pitanje svih preostalih izbegličkih porodica. Postoji snažna politička volja i podrška da se to uradi, jer želimo da ljudi koji su u Srbiji pronašli sigurnost imaju i uslove za dostojanstven i miran život“, istakla je Stanisavljević.

Prema podacima Komesarijata, u Srbiji se danas u statusu izbeglice nalazi oko 23.500 ljudi, od kojih je oko dve trećine iz Hrvatske, dok ostali najvećim delom potiču iz Bosne i Hercegovine. Od početka ove godine obezbeđena su 242 stambena rešenja, a više od 4.500 izbegličkih, interno raseljenih i povratničkih porodica dobilo je pomoć u hrani i ogrevu.