Konjufca: Kosovo je uz Ukrajinu, protivimo se predstavljanju kroz teritorijalni integritet Srbije

Kosovski ministar spoljnih poslova i dijaspore u tehničkom mandatu Glauk Konjufca reagovao je na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Beogradu da Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova, navodeći da je Kosovo od početka rata s Rusijom nedvosmisleno stalo uz Ukrajinu, dok je Srbija odbila da se uskladi sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije.

Konjufca je na platformi „X“ izrazio žaljenje zbog stava Ukrajine, ističući da je Kosovo od prvog dana ruske invazije pružalo podršku Ukrajini.

„Žalimo zbog izjave predsednika Zelenskog u Beogradu, u kojoj je ponovo potvrdio da Ukrajina ne priznaje Republiku Kosovo. Od prvog dana ruske invazije punih razmera, Kosovo je nedvosmisleno stalo uz Ukrajinu. Osudili smo invaziju, u potpunosti se uskladili sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uveli sankcije Rusiji i Belorusiji, pružili humanitarnu pomoć i utočište ukrajinskim novinarima, kao i vojnu pomoć i obuku u podršci odbrani Ukrajine. To smo učinili uprkos tome što Ukrajina ne priznaje našu državu, jer je solidarnost sa narodom koji brani svoju slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet pitanje principa“, ističe Konjufca.

Naglašava i da je važno podsetiti na - kako je napisao - jasnu razliku: dok je Kosovo uvelo sankcije Rusiji, Srbija se nije uskladila sa sankcijama Evropske unije uvedenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.

„Republika Kosovo je suverena i nezavisna država, nastala iz borbe svog naroda za slobodu i oslobođenje 1999. godine, nakon godina sistematske represije i genocidne kampanje Miloševićevog režima. Ono što je usledilo nije bio čin aneksije, okupacije ili teritorijalnog zauzimanja, već sveobuhvatan međunarodni proces pod upravom Ujedinjenih nacija i godine međunarodno posredovanih pregovora o konačnom statusu Kosova. Kada su ti pregovori iscrpeli sve mogućnosti za postizanje dogovora, specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari preporučio je nezavisnost kao konačni status Kosova i predstavio sveobuhvatan okvir za novu državu, uključujući neke od najširih ustavnih garancija za nevećinske zajednice u Evropi. Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost kao rezultat tog političkog i istorijskog procesa, preuzelo odgovornost kao demokratska i multietnička država i ušlo u period međunarodno nadzirane nezavisnosti“, objašnjava Konjufca.

Međunarodni sud pravde je 2010. godine potvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo, dok je međunarodni nadzor zvanično okončan 2012. godine, podseća kosovski ministar u tehničkom mandatu.

“Danas Republiku Kosovo priznaje velika većina članica Natoa i Evropske unije, a svoju državnost izgradila je na principima demokratije, ljudskih prava, mira i evroatlantskih integracija. Upravo iz tih razloga, napori Rusije da Kosovo koristi kao presedan ili opravdanje za invaziju, okupaciju ili pokušaj aneksije ukrajinske teritorije istorijski su i pravno netačni. Takva paralela ne postoji. Kosovo ostaje čvrsto u podršci suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Istovremeno, s poštovanjem, ali odlučno, protivimo se svakom predstavljanju Republike Kosovo kroz prizmu teritorijalnog integriteta Srbije. Pozdravili bismo priznanje Republike Kosovo od strane Ukrajine. Takva odluka bi upravo ojačala principe slobode, demokratije i međunarodnog prava koje i sama Ukrajina danas brani“, zaključuje se u objavi Gljauka Konjufce.