Marta Kos 4. novembra pred Odborom EP o napretku zemalja kandidata za članstvo

Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos predstaviće 4. novembra pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta procenu napretka zemalja kandidata na putu ka članstvu u EU za 2026. godinu, saopšteno je iz Brisela.

Kako se navodi u saopštenju, procena napretka odnosi se na devet zemalja kandidata i jednu potencijalnu kandidatkinju za članstvo u EU. 

Obraćanje Marte Kos dolazi uoči objavljivanja godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja u procesu proširenja, kao i novog paketa proširenja, koji bi trebalo da budu predstavljeni 4. novembra.

Ovogodišnje ocene dolaze u trenutku kada je politika proširenja ponovo visoko na dnevnom redu evropskih institucija, ali i kada su razlike u napretku među zemljama kandidatima sve izraženije.

Prema nacrtima izveštaja Evropske komisije, do kojih je došla Koha, najveći napredak ostvarile su Crna Gora i Albanija, kao i Ukrajina i Moldavija, za koje se očekuje da dobiju posebne mape puta sa okvirnim rokovima i ciljevima u pristupnom procesu. Nasuprot tome, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u nastavku evropskih integracija.

Kada je reč o Kosovu, u nacrtu izveštaja navodi se da su politička kriza i zastoj u radu institucija usporili evropski put, dok se kao jedan od ključnih uslova za dalji napredak ponovo ističe normalizacija odnosa sa Srbijom.

Evropska komisija je u prethodnom periodu najavila i novi pristup politici proširenja, koji bi trebalo da omogući postepenu integraciju zemalja kandidata i pre punopravnog članstva, uz strože mehanizme zaštite vladavine prava i efikasnije funkcionisanje Unije.

Marta Kos je početkom oktobra, predstavljajući plan Evropske komisije za pripremu EU za buduće proširenje, poručila da je proširenje u interesu Unije i da je potrebno prilagoditi njene institucije prijemu novih članica. Najavila je pet koraka koji bi trebalo da omoguće efikasniji proces, uz očuvanje principa da se napredak svake zemlje procenjuje pojedinačno, prema ostvarenim rezultatima.

U tom kontekstu, komesarka je ukazala da bi Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija mogle da budu među prvim zemljama koje će dobiti konkretne vremenske okvire za naredne korake u pristupnom procesu.

Govoreći o Srbiji, Kos je nedavno poručila da će njen dalji napredak ka EU zavisiti i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, posebno kada je reč o odnosu prema Rusiji. Istovremeno, Evropska komisija je izrazila spremnost da podrži buduću Vladu Srbije u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija.

Izveštaji Evropske komisije predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata za procenu napretka zemalja koje teže članstvu u EU, a preporuke iz njih predstavljaju osnovu za dalje odluke evropskih institucija o dinamici pristupnih pregovora i narednim koracima u procesu proširenja.