Kosovo dobija izlaz na more, manevar Prištine i Tirane kojim se simbolično ujedinjuju Albanci

Luka Drač
Izvor: Wikipedia / ETH-Archiv

Premijer Kosova Avdulah Hoti zatražio je od premijera Albanije Edija Rame da deo luke Drač u Albaniji postane - kosovka morska luka. Zvanična Tirana je spremna da Prištini u tom pogledu izađe u susret. Kosovo tako, na neki način, dobija izlaz na more, a Albanci šalju poruku ujedinjavanja, piše Sputnjik.

Zbog čega je Albanija spremna da Kosovu trajno ustupi deo najveće putničke luke u toj državi i jedne od najvećih luka u Jadranskom moru sa godišnjim prometom oko 1,5 miliona putnika i trostruko većim prihodom odgovaraju sagovornici Sputnjika.

Još jedan simbol ujedinjenja Kosova i Albanije

Živojin Rakočević, novinar i publicista sa Kosova, kaže za Sputnjik  da se svaka vlast i u Prištini i u Tirani od završetka rata trudila da pronađe neki dovoljno veliki simbol koji može obuhvatiti sve Albance. Kad je oružje utihnulo, dodaje on, krenulo se u primenu i ispitivanje različitih modela ujedinjenja i ideja oko kojih će se realizovati nacionalno jedinstvo.

"Premijer Hoti se odlučio da proizvede novi besmisleni ekonomski simbol i da Kosovo dobije luku i izađe na more. Ništa od toga nije prirodno, opravdano i izvodljivo, jer kako i čime ujediniti dve propale ekonomije, a i Albanija prema svemu tome ima velike rezerve. Jedan deo ove vesti služi i da se skrene pažnja sa teških unutrašnjih problema, Specijalnog suda u Hagu i siromaštva", navodi sagovornik Sputnjika.

Rakočević podseća da su posle bombardovanja Jugoslavije i potpisivanja Kumanovskog sporazuma Albanci imali osećaj da je ostvareno nacionalno jedinstvo, i da je samo pitanje trenutka kada će se i formalno zaokružiti albanski etnički projekat na Balkanu. Podignuti su, dodaje, ustanici u Makedoniji i na jugu centralne Srbije, osnovani su pokreti za oružano odvajanje delova Crne Gore, ali ta pobuna sa teškim posledicama nije dala očekivane rezultate.

Kosovo sad ima dve luke u svom posedu

Agim Šahimi, predsednik Nacionalne privredne komore za Albaniju i Kosovo ističe da Hoti nije tražio ništa novo, već da je samo ponovio ono što je država Albanije obećala Kosovu još 2010. godine. On takođe napominje da je tada Kosovo od Albanije već dobilo jednu luku – Šenđin, koja nije bila u funkciji, a Kosovo nije imalo sredstva da u nju investira.

"Sada imamo novu vladu na Kosovu, a premijer Albanije Edi Rama spreman je da Kosovu da povlastice za biznis kako bi se ojačala privreda Kosova. Dakle, Hoti je deo luke Drač tražio kao uslugu nama, jer mi kao Kosovo koristimo luku Drač, Bar, Solun i Varnu, što znači da sav uvoz koje Kosovo ima, a koji je veći od 90 odsto, ide preko ovih luka. Za nas je bitno da imamo svoju stanicu za utovar i istovar dakle, luku Drač, preko koje bi išao sav promet od carina i tako se slivao u budžet Kosova",  objašnjava Šahimi.

I Srbija može da koristi ali uz kosovki pečat

Sagovornik Sputnjika kaže da ovo nije dobro samo za Albaniju, već i za Srbiju, jer je to deo Koridora autoputa Drač – Priština – Niš, deonice koju je Kosovo na svom delu završilo. Drač, kao deo kosovske luke, dodaje on, može da koriste i druge okolne države.

Na pitanje, da li to znači da, ako bi Srbija svoju robu slala preko kosovske luke, imala carinske pečate države Kosovo koju ne priznaje, Šahimi kaže:

"Ukoliko upotrebljava kosovski deo Drača, tako bi trebalo, ali Srbija to ne mora ako neće, već može da koristi albanski deo luke. Dakle, ima dva izbora."

On ne smatra da odricanjem dela luke Drač u korist Kosova, Albanija nešto gubi, već da i Kosovo i Albanija dobijaju.

"Privrednici i uvoznici koji robu šalju morskim putem za Kosovo koristiće sada Albaniju, to jest, kosovski deo luke Drač, što će im umanjiti poreze i carine, jer nema treće zemlje kao posrednika. Albanija, s druge strane, ne gubi jer će se na ovaj način povećati usluge u celom Draču", objašnjava on.

Pao dogovor uslovi još nepoznati

Šahimi ne smatra da je ovo korak ka političkoj integraciji Kosova u Albaniju, uz komentar da je namera Kosova da se integriše u Evropu. Ka istom cilju, bi kako ističe, trebalo da gledaju i ostale balkanske države, a ne da se osvrću za sobom.

Albanija i Kosovo imaju veliku ekonomsku mogućnost, podseća sagovornik Sputnjika, ali i dodaje da je albanski premijer predložio "mini-Šengen" za ovaj region, ali je to Kosovo odbilo, jer ono želi da bude deo velikog Šengena.

To vam dovoljno govori, zaključuje on, o tome da li je ovo pokušaj integracije Kosova u Albaniju.  

Sputnjik podseća da je Albanija je sa Kosovom 2019. potpisala sporazum prema kome je kosovska carina dobila svoju ispostavu u luci Drač. Rama je to okarakterisao kao "prvi korak" ka stvaranju carinske unije Prištine i Tirane i poručio da luka Drač neće biti samo carina Albanije, već i kosovska carina.     

Inače, Luka Drač  je najveća luka u Albaniji i izgleda kao veštački bazen. Nalazi se u severnom delu Dračkog zaliva i prostire se na površini od oko 80 hektara.

Od 2014. godine, rangira se kao najveća luka u ovom regionu. Ribarska luka se nalazi na severnom kraju. Upotreba tegljača je obavezna u luci. Od 2011. godine luka se značajno renovira i proširuje.

Da će Drač preći u ruke Kosova, iako nisu obelodanjeni uslovi pod kojim će se to realizovati, potvrdili su i albanski i kosovski premijeri danas u Tirani tokom sastanka, izvestili su kosovki i albanski mediji.