Kosovo ima samo sedam vojnih atašea

Od 60 ambasadora i konzula koliko Kosovo ima u svetu, samo konzulati u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Francuskoj, Turskoj, Albaniji i Hrvatskoj imaju vojne atašee, prenosi RTK.

U Ministarstvu odbrane Kosova kažu da su u procesu internih procena sa Ministarstvom spoljnih poslova, da se poveća broj atašea u zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, što je najavljeno čak u februaru 2008. godine.

"Trenutno Ministarstvo odbrane Kosova ima broj atašea za odbranu u skladu sa svojim politikama u oblasti međunarodne saradnje, kao i procesa integracije u regionalne i evroatlantske odbrambene strukture“, kaže šef strateške komunikacije u Ministarstvu odbrane pukovnik Sefer Isufi.

Prema zakonu, dužnost atašea odbrane je da razvijaju i unapređuju interese odbrane u zemlji u kojoj su raspoređeni, kao i da jačaju vojne i odbrambene odnose sa tom zemljom.

Ataše za odbranu je aktivni član Kosovskih bezbednosnih snaga. On nije karijerni diplomata, ali uživa diplomatski imunitet prema međunarodnim aktima i konvencijama na snazi.

Ataše se bira nakon što prođe nekoliko konkursa u okviru Ministarstva odbrane, a zatim, na predlog ovog ministarstva, odlazi na konsultacije u Ministarstvo spoljnih poslova.

Isufi kaže da je fokus Ministarstva odbrane na daljem jačanju autoriteta vojnog atašea u zemljama koje stalno podržavaju Kosovo i koje imaju glas u donošenju odluka, u pogledu odbrane i globalne bezbednosti.

Zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore na Kosovu Krešnik Ahmeti kaže da se slanje vojnih atašea u različite zemlje određuje na osnovu planova i prioriteta koje Kosovo ima.

„Zbog osetljivosti u odbrani i bezbednosti, rad vojnih atašea se ne reflektuje u javnosti. Ali ciljevi i uspesi ovih atašea su ono što povezuje našu vojsku sa vojskama zemalja domaćina, ali i sa raznim odbrambenim organizacijama, poput NATO-a“, kaže Ahmeti.

Džavit Gaši je bio prvi vojni ataše Kosova koji je služio u Sjedinjenim Američkim Državama. Imenovan je u aprilu 2011. i na funkciji je bio do 2016. godine.

„Kada je Kosovo dobilo prvu priliku da ima vojnog atašea, nismo bili sasvim spremni i upoznati sa onim što je trebalo da se obezbedi. Kada sam bio u Vašingtonu, nisam obavljao samo poslove vojne saradnje, već sam bio angažovan i na događajima vezanim za spoljnu politiku, dakle ne samo bezbednosno-obaveštajne, koje bi u principu trebalo da budu u fokusu“, ističe Gaši.

Prema Gašiju, vojni atašei pokrivaju i obaveštajni sektor i za Kosovo je dobro da ih ima što više.

"To ne znači da se bavimo bilo kakvom špijunažom ili dobijamo informacije od njihovih institucija, ali zajedno sa njima možemo dobiti važne informacije za zajedničke ciljeve“, kaže Gaši.

Bivši ambasador Kosoca u SAD i Turskoj Avni Spahiu kaže da potrebu za povećanjem broja atašea u diplomatskim predstavništvima utvrđuje Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa Ministarstvom odbrane.

"Mislim da je postojača neka vrsta nemara. Ne samo u smislu imenovanja vojnih atašea, već i u diplomatiji uopšte. Treba ozbiljno razmisliti o tome da predstavljanje Kosova, čak i u vojnom aspektu, bude dostojno i potrebno jednoj državi, posebno novoj državi, koja ima ambicije da bude deo evroatlantskih struktura“, kaže Spahiu.

Posle početka sukoba u Ukrajini, krajem februara, Kosovo je zatražilo ubrzano članstvo u NATO, ali, kao prepreka u tom pravcu je nepriznavanje Kosova od strane četiri države članice NATO-a, Španije, Grčke, Slovačke i Rumunije.

Uloga diplomatije u promeni ove situacije smatra se neprocenjivom. 

Predsednik Odbora za spoljne poslove i dijasporu u Skupštini Kosova Haki Abazi, kaže da je vreme da se institucije fokusiraju na imenovanje što većeg broja atašea, ne samo za vojna, već i za ekonomska i kulturna pitanja.

"Ako je naš prioritet zaista članstvo u NATO, vojni atašei igraju važnu ulogu u dva aspekta: u izgradnji bilateralnih kapaciteta, obuci visokih vojnih kadeta u akademijama zemalja domaćina, ali i u njihovoj podršci u procesu članstva u NATO. Tako da bi njihova uloga bila presudna u fazi u kojoj se nalazimo“, kaže Abazi.