Protesti zbog presude vođama OVK – povratak u prošlost i poruka da „velikoalbanski san“ živi

Presuda četvorici vođa OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu kojom su prvostepeno osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnog zločina bila je inicijalna kapisla za niz protesta na Kosovu i u albanskoj dijaspori. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da takvi skupovi znače povratak u prošlost, ali i da je poruka Albanaca jasna - da se ne odriču „velikoalbanskog sna“.

Piše: Zoran Mirković

Talas nezadovoljstva pokrenula je prošlonedeljna presuda Specijalizovanih veća u Hagu kojom su zbog ratnog zločina Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora.

Nevericu, koju je presuda izazvala s obzirom na prethodno uverenje kosovske javnosti da će se njih četvorica uskoro naći na slobodi, ubrzo je zamenio bes. Okupljeni su u Prištini kamenicama i flašama napali objekat Euleksa, a nešto kasnije istog dana stradalo je i nekoliko prozora na zgradi Vlade Kosova.

Strasti su se, ipak, smirile, a pristalice OVK se u Prištini okupljaju svake večeri izražavajući nezadovoljstvo.

Uz neizostavnu „koreografiju“ – zastave i simbole OVK, zastave Albanije, fotografije osuđenih, ali i Adema Jašarija.

Okupljeni poručuju da neće odustati, da se nisu umorili, ali da im „strpljenje ističe“ i da je sve ovo „tek početak“, a tokom jednog protesta na Trgu Skenderbeg „horski“ su izgovorili i zakletvu OVK.

Hladan tuš i otreženjenje

Za istoričara i analitičara Aleksandra Gudžića protesti su rezultat mita o OVK, odnosno činjenice da je odluka Specijalizovanih veća došla kao „hladan tuš“, budući da su Albanci u prošlosti u većini slučajeva, kada je reč o političkom rukovodstvu,  oslobađani optužbi.

„Setimo se samo kako se završio proces protiv Ramuša Haradinaja, Fatmira Ljimaja... Tako da je ova presuda došla kao hladan tuš, kao otrežnjenje i u suprotnosti sa mitom i narativom u vezi sa OVK“, objašnjava Gudžić za Kosovo onlajn.

Komentarišući činjenicu da su tokom protesta okupljeni izgovorili zakletvu OVK, ukazuje da je očigledno da u glavama pojedinih ljudi na Kosovu, među Albancima, ali i u regionu, i dalje živi ideja „velike Albanije“, koja zapravo, kaže, nikada nije ni prestala da živi u glavama političkih elita kosovskih Albanaca.

„Jedino tako mogu posmatrati zakletvu i takav performans. Bojim se da će ideja ´velike Albanije´ živeti i biti prisutna u medijskom prostoru, iz jednog prostog razloga - Albanci se nisu suočili sa prošlošću. Oni 1945. godine nisu kažnjeni za kolaboraciju sa nacističkom Nemačkom i dok političke elite kosovskih Albanaca ne budu kažnjene one će se tako i ponašati“, uveren je Gudžić.

Nema sumnju da će političke opcije koje su na vlasti na Kosovu iskoristiti presudu i emotivnu reakciju albanske javnosti zarad sticanja političkih poena.

„A, da li će i u kojoj meri iskoristiti emotivnu reakciju albanske javnosti za nešto više, vreme će pokazati“, dodao je Gudžić.

Povratak u prošlost

Bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo Volfgang Petrič kaže da ovi prostesti predstavljaju vraćanje u prošlost i da neće dugo trajati, te poručuje da se presude moraju poštovati.

„Uvek je teško prihvatiti presude međunarodnog suda, pre svega zbog imidža ljudi u njihovim zemljama porekla, a to ne važi samo za Kosovo, već i BiH i Srbiju. Ti sudovi donose odluke na osnovu određenih kriterijuma i kada su dokazi jasni, onda dolazi do presude“, objasnio je Petrič u izjavi za Kosovo onlajn.

On je rekao da se može biti protiv presude ili osećati razočarenje, protestovati, ali da se presuda mora prihvatiti.

Izrazio je uverenje da protesti zbog osuđujuće presude vođama OVK neće dugo trajati.

On je istakao da je presuda „sigurno tragična za osuđene“, ali ako su počinili ratni zločin i krivična dela protiv civila – onda je jasno da presuda mora biti prihvaćena.

„To važi za ceo region, pa tako i za Kosovo. Naravno, presuda ne znači kolektivnu krivicu. Nema kolektivne krivice, niti u Srbiji, niti na Kosovu. Ono što postoji je individualna krivica koja mora biti kažnjena. Vladavina prava zahteva da zločini koji su počinjeni budu kažnjeni“, podvukao je Petrič.

Smatra da je ono što je sada, mnogo godina kasnije, pravno razrađeno - važan doprinos koji će dugoročno pomoći pomirenju.

„U ovom trenutku to nije tako, ali sam uveren da će doprineti pomirenju, ako se odgovorni političari sada ne budu vraćali u prošlost, u vreme rata koji je razorio Jugoslaviju“, dodao je Petrič.

Albanci se ne odriču „velikoalbanskog sna“

Bivši ambasador Severne Makedonije u Albaniji Risto Nikovski ocenio je da su protesti Albanaca zbog presude u Hagu očekivani jer su osuđene vođe OVK za njih „oslobodioci“, te primećuje i da je njihova poruka jasna – da se ne odriču „velikoalbanskog sna“.

Nikovski ocenjuje i da su Specijalizovana veća Kosova, slično kao i Haški tribunal, politička institucija koja nema svoje zakonodavstvo i sudi prema političkim uzusima i pravilima. Pored toga, napominje da su osuđene vođe OVK prethodno bile glavni partneri zapadnih faktora, koji su ih sada „pustili niz vodu“.

„Gledamo slike kako se (Bil) Klinton grli sa (Hašimom) Tačijem, Madlen Olbrajt, Hilari Klinton... A, znate šta se u politici dešava - oni su njih iskoristili, postali su im prepreka i pustili su ih niz vodu. Isto se, zapravo, desilo i sa (Slobodanom) Miloševićem koji je bio glavni faktor Dejtonskog sporazuma. Milošević je ´de fakto´ izgurao taj sporazum, žrtvovao je na neki način Srbe iz BiH... Ili Gotovina u Hrvatskoj, isto se dešavalo“, objašnjava Nikovski.

Uz to, naglašava i da su ovakvom presudom osuđeni pojedinci, ali ne i sam događaj koji je bio „apsolutno nelegalan“.

„Događaj je apsolutno bio siledžijski, vrsta terorizma, a sud ga nije osudio. Na neki način, sud je osudio vođe i oni treba da odgovaraju, ali je nelegalni, otcepljenički rat od Srbije ´de fakto´ verifikovao i dao mu legalnu osnovu“, rekao je Nikovski za Kosovo onlajn.

Ipak, ukazuje da destabilizacija ili novi rat u regionu nije moguć jer to ne žele SAD, koje su dominantan faktor posle raspada Jugoslavije.

„Ratovima i nemirima doveli bi Ruse nazad. A, ako Amerikanci nešto žele, to je da Rusi budu što dalje od Balkana. Zbog toga nova promena granica na Balkanu nije moguća i to je onaj pozitivni aspekt svih ovih događaja“, kazao je Nikovski.

Napominje, međutim, da je poruka Albanaca jasna – da se ne odriču „velikoalbanskog sna“.

„Rama i Kurti, posebno Rama, jasno i javno izjavljuju da imaju albanske teritorije u Makedoniji. Šta je to? Čist iredentizam. I to su ti njihovi snovi koji mislim da su za sada već na neki način sklonjeni sa strane radi politike SAD. Makedonija je sledeća posle kosovskih događaja. Cilj Albanaca je da je rekomponuju iznutra, kroz takozvani Ohridski okvirni sporazum, koji je plan B od događaja iz 2001. godine“, upozorava Nikovski.

Dodaje da su dešavanja na Kosovu 1999. godine, u tri opštine na jugu Srbije (Preševo, Bujanovac, Medveđa) 2000. i Makedoniji 2001. godine – bila deo istog scenarija.

„To je bio velikoalbanski projekat podržan od zapada, od glavne svetske sile sa ciljem da Albanci budu glavni faktor na Balkanu, jer su oni njihov glavni i jedini strateški partner. Oni nemaju poverenja u Slovene, u Grčku i zato su im se Albanci javili i ostaju im glavni partner, a bili su i jedini koji su ratovali sa Miloševićem, koji je bio njihov đavo u vreme raspada Jugoslavije“, zaključio je Nikovski.