Kovačević: Izbori u regionu neće skrenuti pažnju međunarodne zajednice sa kosovskog pitanja

Naredna godina izborna je u mnogim zemljama regiona, od Severne Makedonije, preko Bosne i Hercegovine, do članica EU Hrvatske i Rumunije, ali to, smatra docent na Fakultetu političkih nauka Despot Kovačević, ne bi trebalo da skrene pažnju međunarodne zajednice sa procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. U kojoj meri će pitanje Kosova biti tema predstojećih kampanja zavisiće od nivoa izbora i od zemlje u kojoj se održavaju, ali bez obzira na njihov ishod Kovačević ne očekuje neke krupnije promene u politici tih država. 

"Međunarodna zajednica se aktivno bavi odnosom Beograda i Prištine, s tim u vezi ne bi trebalo da bude sklanjanja očiju javnosti, jer ipak je to jedno od ključnih pitanja. Primera radi, kada su bili izbori u Nemačkoj očekivalo se da će se ta tenzija oko pitanja odnosa Beograda i Prištine, generalno odnosa prema nezavisnosti Kosova smanjiti i da će se usmeriti pažnja na Bosnu i Hercegovinu. Međutim, akutno stanje na Kosovu, odnosno u različitim delovima KiM pokazuje da bez obzira koliko međunarodna zajednica možda imala fokus na nečem drugom, događaji na terenu često je povuku i okrenu da se bavi tim temama", kaže Kovačević za Kosovo onlajn. 

Kada je reč o tome u kojoj meri će odnosi Beograda i Prištine biti tema u predizbornim kampanjama u regionu, Kovačević kaže da će to zavisiti i od nivoa izbora i od zemlje u kojima se održavaju. 

"Iako se u BiH održavaju lokalni izbori, navikli smo da se često i na njima nastupa kao da su nacionalni parlamentarni i Kosovo često može da bude tema. U BiH se često na tom nekom patriotskom tonu govori o odbrani nacionalnih interesa i srpskog naroda i Srbije", smatra Kovačević. 

Kada je reč o Severnoj Makedoniji, Kovačević kaže da je to možda najzanimljivi i specifičan slučaj, jer će ti izbori imati temu odnosu makedonskog i albanskog naroda. 

"U Makedoniji imate jednu specifičnu situaciju, govori o ustavnim promenama, potrebno je da se naprave veći dogovori, pitanje je sad već i preispitivanja Ohridskog sporazuma koji je postignut u Makedoniji i na kome se zasniva država, tako da će celokupni odnosi biti veoma zanimljivi. U prethodnom periodu je Aljbin Kurti obilazio Tetovo i druge opštine sa većinski albanskim stanovništvom u Makedoniji i to je to izazvalo određenu buru, s obzirom na to da nije bilo standardnog diplomatskog protokola, ali se ipak govorilo i o "velikoj Albaniji" i isticane su zastave koje su bile sporne. Tako da očigledno da će ti narativi da 'rade' i na izborima", kaže Kovačević. 

Ipak, smatra da je albanska zajednica u Makedoniji, znatno više integrisan u procese, u institucije.

"Tako da mislim da ta situacija jeste bitna na tom nacionalnom nivou, nacionalno pitanje i nacionalni identitet je svakako važan, ali čini mi se da albanska zajednica nema neke određene velike probleme da bi pravila suštinski unutrašnje probleme u Makedoniji, gde ima zaista dobre pozicije u institucijama i u vladi i uvek su zastupljeni", navodi on. 

Ukazuje i da se takođe dešavaju različite podele među albanskim partijama, napominje da ima onih koje su dočekale Kurtija u Makedoniji i onih koje nisu učestovale u tome.

"Čini mi se da samo u okviru albanske zajednice i podele među partijama koje zastupaju albanskim interese može doći do određenih sukobljavanja, ali ne bih rekao da to može se preliva na neki viši nivo. Kurti je očigledno želeo da pošalje određene poruke i da govori o nekom nacionalnom jedinstvu, odnosno da bude verovatno nacionalni lider Albanaca, ali svakako, u tom procesu, za sad, i na mnogo racionalniji način, i te kako vodi albanski premijer Edi Rama. On šalje poruke mira i tolerancije i čini mi se i da često pokušava da razume sve strane u ovim procesima. Ta ramimoilaženja između Kurtija i Rame mogu da odu na stranu esktrema, ako se situacija bude dalje produbljivala i ako bude problema kakve smo imali u prethodnom periodu", priča Kovačević. 

Govoreći o izborima u zemljama Evropske unije, Kovačević ne očekuje da će oni imati i temu Kosova i odnosa Beograda i Prištine, ali dodaje da će se verovatno na izborima za Evropski parlament koji slede u junu govoriti o tome šta je urađeno. 

"I u tom pogledu, kandidati u EU, ali i u SAD, gde slede predsednički izbori, obraćajući se javnosti očigledno će se tražiti da bude što manje tenzija u svim regionima, pa i u našem regionu Zapadnog Balkana. Naravno, to mesto jeste svakako KiM, tako da verujem da će međunarodni akteri težiti da bude što mirnija situacija, kako se ne bi ništa problematizavalo u toku izbornih kampanja", navodi naš sagovornik. 

Hrvatsku naredne godine očekuju opšti izbori, za EU, za Sabor i predsednički, a Kovačević smatra da bez obzira na njihov ishod ne treba očekivati bilo kakve radikalnije promene kada je reč o odnosu prema Kosovu i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ukazuje da će biti zanimljiva pozicija Zorana Milanovića, aktuelnog hrvatskog predsednika.

"On na jednom čudnom, populističkom talasu, pokušava da pokupi biračko telo različitih političkih partija, pa i HDZ-a, i može davati poruke, u svom dosadašnjem stilu, koje deluje realpolitičke i privlače pažnju. Videli smo da gospodin Milanović ima različite poruke prema Srbiji i Republici Srpskoj, koju znatno više podržava. Da li je tu reč o dogovoru o potencijalu nekog trećeg entiteta ili o dobrom ličnom odnosu sa Miloradom Dodikom, to već treba prepustiti vremenu. Ono što je zanimljivo, to je da će gospodin Milanović sigurno spominjati i pitanje nezavisnosti Kosova i, kako je već i govorio, da Srbija treba da prizna realnost. Kada je reč o tome ko će u toj kampanji voditi i da li će doći do promene narativa, čini mi se da će svi kandidati imati isti stav prema pitanju nezavisnosti Kosova, ali, s druge strane, intenzitet tih statvova će verovatno biti potreban da bi se uzbudilo biračko telo", zaključuje Kovačević.