Kapčan: Manevri na severu služe Kurtiju, ne Kosovu

Bivši direktor evropskih poslova u Veću za nacionalnu sigurnost Sjedinjenih Država Čarls Kapčan smatra da su potezi Vlade Kosova na severu motivisane unutrašnjom politikom koja se sprovodi u susret izborima u februaru i ističe da mogu biti dobri za Aljbina Kurtija, ali opasni za Kosovo, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Vlada Aljbina Kurtija je 30. augusta zatvorila pet srpskih institucija na severu Kosova, a te poteze Prištine međunarodna zajednica je opisala kao jednostrane i nekoordinirane naglašavajući da predstavljaju sigurnosni rizik.

"Za mene su to potezi i manevri na unutarpolitičkom nivou, koji mogu biti dobri za političku sudbinu Kurtija, ali nisu dobri za Kosovo", kaže Kupčan za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, Kosovo mora da uravnoteži ostvarivanje suvereniteta s ciljem normalizacije odnosa sa Srbijom i članstvom u Evropskoj uniji i Natou.

Komentarišući reakcije iz SAD iz kojih je poručeno da takvi potezi utiču na pogoršanje odnosa Kosova i Amerike, kao i to što je iz Natoa izraženo razočaranje, Kupčan smatra da je to posebno zabrinjavajuće jer, kako kaže, dolazi nakon niza koraka koje je preduzela Kurtijeva vlada – od dolaska na vlast – a koji ometaju dijalog sa Srbijom i ugrožavaju odnose sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom.

"Bilo da je reč o zabrani korišćenja dinara, bilo o obavezi menjanja tablica, pokušaju otvaranja mosta na Ibru, jednostranom pokušaju postavljanja gradonačelnika na severu, iako ih je birala neznatna manjina birača ili sada zatvaranje tih paralelnih institucija – to nisu koraci od pomoći. Ali, sada kada su izbori na Kosovu najavljeni za februar, mislim da se Kurti pozicionira da dobro prođe u tom procesu. Znamo da svugde u svetu, a posebno na Balkanu, nacionalizam dobro funkcioniše. Mislim da Kurti upravo to radi. Ali, prema mojoj procjeni, to je kratkovidno, jer potkopava podršku Kosova u međunarodnoj zajednici i ne pomaže napretku dijaloga sa Srbijom. Naprotiv, vraća ga unatrag", kazao je Kupčan.

Na pitanje koliko ima smisla vršiti pritisak na Kosovo s obzirom da je u Briselu dogovoreno ukidanje paralelnih struktura, Kupčan kaže da ima smisla, jer se okvir Ohridskog sporazuma na koji su Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić pristali, iako ga nisu potpisali, temelji na reciprocitetu, da se ide napred zajedno, a ne odvojeno.

"Kritika je nužna. Kosovo i Srbija moraju napraviti teške izbore. Njihove vođe se suočavaju s unutrašnjim potsticajima da rade upravo ono što Kurti radi. I, kritikujući Prištinu spolja, međunarodna zajednica stvara podsticaje za Kurtija, za Vučića, za druge, da krenu u konstruktivnijem smeru. Dakle, to nije samo obična kritika, to je kritika koja ima za cilj da prilagodi politike koje stranke vode", navodi.

Navodeći da je su se već videli izlivi nasilja, Kupčan navodi da ne veruje da može doći do velikog nasilja, ali i ne isključuje da tako nešto dogodi.

Ukazuje i na to da je Kfor povećao nivo svojih snaga na Kosovu.

"Proteklih dana sam video slike kako stoje na mostu na Ibru. Pretpostavljam da su bili zabrinuti zbog mogućeg prolaska aktivista koji bi pokušali izazvati probleme. Ovo je napet trenutak i za mene je to jedan od razloga zašto je međunarodna zajednica podigla nivo opreza", kazao je.

Kupčan ne veruje da bi ovo mogla biti prekretnica u davanju podrške Zapada Kosovu. Međutim, kako kaže, važno je da građani Kosova uzmu u obzir činjenicu da – da nije bilo napora Sjedinjenih Država, napora Natoa i američkih i evropskih partnera, Kosovo danas verovatno ne bi bilo nezavisno.

"Posledično, ne želite ugroziti spoljnu podršku, koja je u mnogim aspektima ključna za vašu sigurnost i vašu održivost kao nezavisne zemlje", poručuje.

Kako kaže, stvarnost je da koraci koje Kurti preduzima nisu nerazumni sa stajališta vršenja suverene moći.

Ističe da to što radi Priština, učinila bi svaka suverena vlada.

Iz perspektive političke i pravne vlasti, kako dodaje, ono što Kurti radi ima puno smisla. Međutim, problem je što Kosovo nije u mirnom okruženju.

"Nalazi se u napetom okruženju, u teškom regionu, usred vrlo teških pregovora sa Srbijom za njegovo priznanje, za njegov ulazak u međunarodnu zajednicu naroda, kao zemlje koju bi svi prihvatili. U takvim okolnostima, mislim da je na lideru - ko god on bio - da balansira između ostvarivanja suvereniteta, političkih i zakonskih prava s ciljem normalizacije odnosa sa Srbijom i ulaska u EU i Nato", navodi Kupčan.

Komentarišući navode sa Kosova da nema ravnopravnosti u dijalogu, Kupčan kaže da po bilo kom pitanju - bilo za dinar, za registarske tablice ili za paralelne institucije, Kosovo ima pravo reći da se prema njemu ne ponašaju pošteno i da želi da bude zemlja kao i svaka druga.

"No, s druge strane, ako se ponašanje Kosova procenjuje iz perspektive pomaže li mu to, dovodi li do cilja i približava li Balkansko poluostrvo pluralizmu, multietničnosti, stabilnosti i integraciji u evroatlantske institucije, onda postoji drugi odgovor - ti koraci nisu od pomoći. S obzirom na to da je međunarodna zajednica uprta u konačni cilj, smatram da je kritika Vlade u Prištini opravdana", kazao je.

Ukazuje i da nedavni događaji čine jednostrano otvaranje mosta još opasnijim.

Jer zatvaranje paralelnih institucija sigurno će mobilisati srpsko većinsko stanovništvo na severu da bude na oprezu, da kaže da radite stvari koje ugrožavaju kvalitet njihovog života i njihove veze sa Srbijom.

"Dakle, ovo nije vreme za preduzimanje koraka koji bi potencijalno mogli dovesti do sukoba između Albanaca i Srba", napominje.

Govoreći o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Kupčan kaže da će do toga doći pre ili kasnije uz napomenu da će verovatno biti kasnije.

"Trenutno se ne čini da smo u situaciji da postoje konstruktivni napori Prištine i Beograda. Poslednja runda pregovora u kojoj su se Kurti i Vučić trebali sastati nije održana. Ovo nije dobar znak. Kako se približavaju izbori na Kosovu, sumnjam da ćemo vidjeti drugačiji pristup Prištine. Shodno tome, mislim da će napredak u dijalogu verovatno morati da sačeka izbore u februaru", kazao je Kupčan.