Kurti: Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi se suočavaju kršenjem ljudskih prava

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti sastao se danas u Prištini sa oko 70 političkih predstavnika i predstavnika civilnih organizacija Albanaca iz Preševa, Bujanovca, Medveđe i Raške oblasti. Kurti je rekao da se Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi suočavaju sa kršenjem ljudskih prava, preneo je RTK.

On je naveo da će pristup Kosova biti usmeren na podršku tamošnjim građanima kroz različite oblike, uključujući podršku studentima, deci i drugima, kao i da Priština na međunarodnom planu zagovara njihova prava i interese.

„Za nas Preševo, Bujanovac, Medveđa i Sandžak nisu pitanja o kojima se razgovara samo kada dođe do krize. To su pitanja političke, institucionalne i nacionalne odgovornosti, jer se godinama suočavamo sa modelom diskriminacije koji se ogleda u zastupljenosti Albanaca u policiji, sudovima, administraciji i zapošljavanju, pasivizaciji adresa, upotrebi albanskog jezika i nejednakom pristupu javnim institucijama“, rekao je Kurti, prenosi RTK.

On je naveo da je tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Medveđi, Bujanovcu i jednom selu u Preševu „korišćen stigmatizujući i ponižavajući jezik“ prema Albancima, nakon čega je, kaže, usledilo „obećanje o zapošljavanju u BIA u roku od 48 sati“.

To je, kako je naveo, „ozbiljan kontrast“, jer se, tvrdi, Albanci suočavaju sa preprekama i diskriminacijom kada traže zaposlenje u javnim institucijama.

Kurti je predstavio tri nivoa politike Vlade Kosova prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Prvi se, prema njegovim rečima, odnosi na to da građani poreklom iz tih krajeva u što većoj meri budu ravnopravni sa građanima Kosova, navodeći podršku u oblastima obrazovanja, zdravstva, licenciranja stručnjaka, specijalizacija, prava i dokumentacije.

Takože, kazao je da je Kosovo obezbedilo zdravstvenu zaštitu za pacijente iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i mogućnosti za licenciranje zdravstvenih radnika, a da su pojedini stručnjaci povezani sa stručnjacima sa Kosova, dok su pravnicima obezbeđene određene mogućnosti za polaganje pravosudnog ispita i ostvarivanje profesionalnih prava.

Drugi nivo, kako je kazao, odnosi se na stvaranje centralnih mehanizama koji se bave položajem Albanaca u sredinama u kojima žive.

„Prvi put smo uspostavili redovnu budžetsku liniju. Finansijska podrška povećana je na dva miliona evra 2022. i 2023. godine, na tri miliona evra u budžetu za 2024. godinu i na četiri miliona evra u budžetu za 2025. i 2026. godinu“, rekao je Kurti.

On je dodao da su obezbeđeni udžbenici i materijali za predškolce, kao i stipendije za studente i srednjoškolce, dok je broj stipendija povećan sa 107 u 2022. godini na 756 prošle godine.

Spomenuo je podršku kulturi, kulturnom nasleđu, sportu, medijima i civilnim organizacijama koje rade sa decom sa posebnim potrebama. Dodao je da je 2025. izdvojeno 500.000 evra za sufinansiranje muzičkih škola i muzeja u Preševu.

Kurti je ukazao da se treći nivo odnosi na međunarodno zagovaranje prava Albanaca u Srbiji, te da je Kosovo „pitanje diskriminacije Albanaca pokretalo u Briselu, Vašingtonu, Njujorku, Evropskom parlamentu, Savetu Evrope i drugim evropskim centrima“.

„Diskriminacija koja se ne dokumentuje relativizuje se. Diskriminacija koja se ne internacionalizuje ostaje lokalni problem“, rekao je Kurti.

On je naveo da su dva transfera namenjena projektima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi blokirana – jedan iz januara ove godine u vrednosti od 304.500 evra i drugi iz aprila, vredan 1.837.501 evro.

Nabrojao je i da je odobreno ukupno 136 projekata i organizacija, među kojima su 78 iz oblasti umetnosti i kulture, 23 iz sporta, 13 projekata za upotrebu nacionalnih simbola, sedam za organizacije koje rade sa decom sa posebnim potrebama i 15 aplikacija iz oblasti informisanja i medija na albanskom jeziku.

Kurti je ocenio da se blokiranje sredstava ne može meriti samo milionskim iznosima, već da su stvarne posledice teškoće sa kojima se suočavaju ljudi.

On je pozvao na deblokadu sredstava i funkcionisanje računa Nacionalnog saveta Albanaca, kao i na sprovođenje odobrenih projekata i nastavak programa podrške.

„Tražimo od Evropske unije da od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, zahteva poštovanje evropskih standarda i rešavanje ovih problema“, rekao je Kurti.