Kurti: Za bezbednost i suverenitet ključna institucionalna saradnja sa Natom i saveznicima

Kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, tokom obraćanja na prijemu povodom „26. godišnjice oslobođenja Kosova“, odao je počast žrtvi svih onih koji su doprineli „slobodi Kosova“ i naglasio da bezbednost i suverenitet zahtevaju kontinuiranu institucionalnu posvećenost i saradnju sa Natom i međunarodnim saveznicima. 

Kurti je, kako je objavio na Fejsbuku, rekao da danas i svakog dana Kosovo posvećeno radi na pravdi i jednakosti, napretku i solidarnosti.

„Nikada ne smemo zaboraviti da se bezbednost naše zemlje i teritorije ne može uzimati zdravo za gotovo. Naša Republika je zemlja hrabrosti, nade i evropske perspektive. Stoga nastavljamo da radimo zajedno, vredno i dobro, kako bi naša sloboda bila potpuna i kako buduće generacije ne bi doživele ono što smo mi doživeli“, naveo je Kurti.

Podsetio je na važne međunarodne akcije i odluke koje su omogućile dolazak međunarodnih mirovnih trupa Kfora.

Kurti navodi da je vojni sporazum koji je potpisao general Majk Džekson, garantujući da jugoslovenske i srpske trupe više ne mogu ući na Kosovo bez dozvole komandanta Kfora, bio ključni momenat.

„Takva je bila delikatna diplomatska situacija 11. i 12. juna 1999. godine, kada su ruske trupe ušle na Kosovo i preuzele aerodrom u Prištini pre Nato trupa. Ova napeta situacija zahtevala je diplomatiju na visokom nivou, što je dovelo do sporazuma postignutog 18. juna 1999. u Helsinkiju, kojim je definisana saradnja ruskih i Nato snaga u okviru Kfora“, naveo je.

Kurti dodaje da je Ahtisarijev izveštaj o okupaciji aerodroma od strane ruskih trupa otkrio koliki je bio rizik da će Kosovo biti pocepano na dva dela, na etničkoj osnovi. 

Prema Ahtisarijevim rečima, kako je naveo Kurti, Rusija i jugoslovenski režim su se dogovorili da će Rusija preuzeti kontrolu nad Prištinom i severnim delovima Kosova.

„Ako bi se događaji na Kosovu razvijali tako da, u roku od dve ili tri godine, Albanci proglase svoju zemlju nezavisnom, Srbija bi, uz pomoć ruskih trupa, mogla da zadrži veliki deo toga i kolonizuje ga samo Srbima. Sve ovo, opet prema Ahtisarijevim rečima, bilo je namenjeno da Srbija preuzme kontrolu nad, i ponovo citiram Ahtisarija ’rudnicima Trepča i topionicom Zvečan, kao i drugim prerađivačkim preduzećima u blizini donjeg Ibra’“, kazao je.

Kurti ističe da je srpski plan „da nasilno okupiraju severni deo Kosova i podele ga na dva dela“ propao 1999. godine. 

„Ali, nažalost, ovaj plan još nije potpuno zamro. On i danas opstaje, na najvišim nivoima beogradskog režima. To su jasno otkrile i dokazale naše bezbednosne institucije nakon terorističkog napada 24. septembra 2023. godine, u kojem je herojski pao naš policijski narednik Afrim Bunjaku. Stoga nikada ne zaboravljamo da bezbednost naše zemlje i teritorije, naših ljudi i građana bez razlike, ne može jednostavno biti uzeta zdravo za gotovo“, istakao je.

Kurti je kazao da je posvećen održivom miru i kontinuiranom napretku. 

„Ovaj mir se zasniva na jednakom razvoju za svakog građanina, bez obzira na etničku ili nacionalnu pripadnost, veroispovest ili pol. Naše Kosovo, naša Republika, je mesto hrabrosti, nade i evropske perspektive. Stoga ćemo nastaviti da radimo zajedno, naporno i dobro, kako bi naša sloboda bila potpuna i kako buduće generacije ne bi doživele ono što smo mi doživeli“, istakao je.

Zahvalio je Nato članicama što su, kako je naveo, stale uz Kosovo.

„Sada Nato ima 32 države članice i želimo da postanemo 33. država koja doprinosi demokratskom miru i bezbednosti Zapada. Nedavno smo pokazali svoje sposobnosti i kapacitete u vežbi Difender Jurop 25. Ponosni smo na ono što smo postigli kao narod“, poručio je Kurti.