Kurti blokira rad Kosovske agencije za privatizaciju

Nova kosovska vlada insistira na suspendovanju svih odluka u vezi sa privatizacijom društvenih preduzeća od strane Kosovske agencije za privatizaciju (KPA), prenosi Ekonomija Onlajn.

Portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu rekao je za Radio Slobodna Evropa da je važno da se ne preduzimaju "ishitrene akcije u suprotnosti sa planom i ciljevima nove izvršne vlasti“, koju vodi Aljbin Kurti.

"Kurtijeva vlada je u prvoj nedelji od stupanja na dužnost i mi smo već u procesu finalizacije vladinog programa. Konačno će se pozabaviti aktivnošću, nadležnostima i funkcijom Agencije“, kaže Krieziu.

Tokom predizborne kampanje, Kurti je rekao da namerava da ugasi aktivnost Agencije.

Kurti je zatražio od KPA da obustavi prodaju imovine preduzeća u društvenom vlasništvu.

Na sastanku agencije bilo je planirano nekoliko odluka, kao što su prodaja pregovorima, predlog zakupa, prenos ugovora o zakupu, prodaja imovine putem javnih tendera imovine javnih preduzeća, memorandumi o preduzećima koja se prodaju posebnim spin-of metodom.

Zvaničnici KPA potvrdili su Radiju Slobodna Evropa da je u petak, 25. marta, odbor održavao redovni sastanak i nastavio sa zakonskim procedurama donošenja odluka do zahteva premijera Kurtija, koji je elektronskom poštom poslatom u 12 : 45 sati tražio  „razmatranje suspenzije odluka“.

„Upravni odbor je raspravljao o zahtevu vlade i u skladu sa zahtevom prekinuo je sastanak u 13:30 sati, takođe obustavljajući postupak odlučivanja o nerešenim tačkama prema predloženom dnevnom redu“, navodi se u odgovoru Kancelarije za informacije Agencije za privatizaciju.

Ali, uprkos zahtevu novog premijera Kurtija, i dalje je na snazi odluka prethodne vlade od 1. jula 2020. godine, gde je bivši premijer Avdulah Hoti zatražio od Agencije da ne najavljuje nove privatizacije. Kako je navedeno u odluci, Strategija za privatizaciju društvenih preduzeća u skladu sa upravljačkim programom Kosova „u cilju uspešnog okončanja procesa privatizacije“.

KPA kaže da je ova strategija izrađena sa radnom grupom i poslata vladi na odobrenje u oktobru prošle godine. U nedostatku odluke o odobravanju strategije, Agencija je najavila nove privatizacije i istovremeno obavestila institucije o svakoj svojoj akciji.

KPA kaže da je bila u punoj koordinaciji sa Vladom Kosova.

"U trenutku kada su od vlade i vršioca dužnosti predsednika Vjose Osmani primljeni dodatni zahtevi za nastavak obustave prodaje, KPA je obustavila postupak i ova suspenzija i dalje ostaje na snazi do donošenja druge odluke.

Upravni odbor Kosovske agencije za privatizaciju 19. februara 2021. godine naložio je upravi KPA da ne nastavlja sa prodajom do konstituisanja institucija nakon izbora 14. februara.

Odbor se sastao nakon formiranja vlade, 25. marta.

Proces privatizacije na Kosovu započet je 2003. godine i neprestano se kritikuje zbog nedostatka transparentnosti, korupcije, a u nekim slučajevima se opisuje kao proces „uništavanja“ društvenih preduzeća. Taj proces pokrenula je Kosovska poverenička agencija .

U 2008. godini posao je nastavila Kosovska agencija za privatizaciju .

U 116 privatizacija prodato je nekretnina u iznosu od oko 760 miliona evra.

Društvena preduzeća na Kosovu prodaju se metodom koja se naziva redovno izdvajanje - metoda koja omogućava promenu odredišta preduzeća.

Dok su preduzeća koja se smatraju velikim privatizovana pomoću posebne spin-of metode koja ne dozvoljava promenu odredišta preduzeća.

Tokom tog procesa prodata su i poljoprivredna, industrijska, komercijalna i građevinska zemljišta.

Imovinu društvenih preduzeća ili zemljište različitih kategorija na Kosovu takođe su kupili politički predstavnici ili njihove porodice.

Kompanija "Mabetek Projekt", u vlasništvu Bedžeta Pacolija, 2005. godine je privatizovala socijalno preduzeće "Farmed" u iznosu od 2,4 miliona evra.

Dve godine kasnije, ova kompanija kupila je još jednu upravnu zgradu "Ramiz Sadiku" vrednu milion evra. Samo godinu dana kasnije, Bedžet Pacoli osnovao je stranku Novi savez Kosova.

Nakon toga, Pacoli je bio na mestu predsednika, zamenika premijera, ministra spoljnih poslova i na mestu poslanika.

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj 12. marta 2010. godine u selu Irznik, u opštini Dečani, kupio je oko 200  hektara poljoprivrednog zemljišta, vrednog 70.000 evra, ili 350 evra po hektaru.

Zamenik predsednika Organizacije ratnih veterana OVK, Nasim Haradinaj, 2009. godine privatizovao je oko 220 hektara poljoprivrednog zemljišta u vrednosti od 257 miliona evra.

Iljaz Seljimi, brat bivšeg poslanika Pokreta Samoopredeljenje Redžepa Seljimija, 2006. godine je metodom posebnog izdvajanja privatizovao kompaniju "Dardania" u opštini Klina u iznosu od 201.000 evra.

Kompanija „Velezerit Geci LLC“, čiji je jedan od akcionara Gani Geci, bivši poslanik u Skupštini Kosova iz Demokratskog saveza Kosova, privatizovala je fabriku cigle „Perparimi LLC“ u Srbici, a transakcija je vredna oko dva miliona evra.

Kompanija „Velezerit Geci“ je 2009. privatizovala poljoprivredno zemljište u selu Klina i to oko 92 hektara u iznosu od 200.000 evra.

Prilikom spaljivanja dokumenata KPAU avgustu 2008. godine, s početkom rada Kosovske agencije za privatizaciju, službenici su u dvorištu zgrade bivše Kosovske povereničke agencije pronašli spaljene dokumente, dok u kancelariji nije bilo dokumenata ili tehničke opreme.

Dok je trajao proces privatizacije, Dino Asanaj, bivši direktor Kosovske agencije za privatizaciju, a istovremeno i američki državljanin, je preminuo.

Asanaj je pronađen na periferiji Prištine, u svojoj privatnoj kancelariji bez znakova života, 14. juna 2012.

Centralne međunarodne i lokalne institucije i političke stranke, u svojim tadašnjim reakcijama, opisali su Asanajevu smrt kao ubistvo.

Ali forenzičari na Kosovu rekli su da je na osnovu obdukcije Asanaj počinio samoubistvo, nanevši sebi 11 posekotina nožem.

Rezultate obdukcije potvrdila je i misija Euleks.

Tokom procesa privatizacije, prema Kosovskoj agenciji za privatizaciju, oko 25.000 predmeta našlo se na sudu, od čega se 20.000 u postupku u Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova, a odnosi se na sporove koji se direktno odnose na imovinu preduzeća.

Takođe, na redovnim sudovima Kosova postoji 5.000 slučajeva koje je KAI pokrenula u interesu društvenih preduzeća.