Kurti: Dobar nacionalizam je težnja za oslobađanjem, a loš nacionalizam ima za cilj teritorijalnu ekspanziju

Kosovski premijer Aljbin Kurti, u britanskom podkastu "Rest is politics," rekao je da je dobar nacionalizam težnja ka oslobađanju sa ciljem dostizanje jednakosti sa drugima, a loš onaj koji ima za cilj teritorijalnu ekspanziju i hegemoniju nad drugim narodima.

Upitan šta je po njemu dobar, a šta loš nacionalizam, rekao je:

"Mislim da bi procena trebalo da se zasniva na tome da li vaše nacionalističko ponašanje ima težnju oslobađanja sa ciljem izjednačavanja sa drugima, ili teritorijalni ekspanzionizam, i hegemoniju nad drugim narodima".

On je, u podkastu Rorija Stjuarta, nekadašnjeg britanskog diplomate i Alastera Kembela, bivšeg savetnika za medije Tonija Blera, kazao da dobar nacionalizam ima za cilj oslobađanje, te da se ne mogu nacionalisti poput Šarla de Gola i Marin le Pen u Francuskoj, stavljati u isti "koš", jer se mora imati u vidu ko se bori za oslobađanje nacije, a ko samo koristi narativ nacionalizma.

Kurti je ukazao da je spreman na kompromis, ali da kompromis ne sme biti u fokusu.

"To je moj princip. Meni je veoma bitno u pregovaranju i sklapanju sporazuma, i to ne samo sa međunarodnim partnerima, već i u svakodnevnoj politici, da osiguram da se kompromis ne odražava na ono što je moguće postići na kraju, da to manje što se trenutno može postići ne ugrozi ono veće što se može postići", kazao je on.

Upitan šta najviše voli, rekao je da voli - Kosovo, albanski narod i Brisel kao "dvostruki glavni grad".

Istovremeno, nije želeo da isključi ujedinjenje Kosova i Albanije.

"Kosovo i Albanija su dve različite države, ali ne i različite nacije. Iz istorijskih razloga postoji trauma zbog toga što smo podeljeni. Posle ruske invazije na Ukrajinu, vidimo da etničke nacije nisu dovoljne i vidimo rešenje u EU. Ne želim da iskljućim mogućnost ujedinjenja", naglasio je Kurti.

Istakao je da ne postoji analogija između Kosova i Republike Srpske, tvrdeći da je Srpska nastala na osnovu Dejtonskog sporazuma, a Kosovo je bila deo bivše Jugoslavije.

Po pitanju dinara, rekao je da se radi o odluci Centralne banke Kosova za koju nije znao da će biti doneta, ali je i pored toga u potpunosti podržava, jer je usmerena protiv nelegalnih aktivnosti i finansiranja terorizma, kao i zato što je u Ustavu Kosova navedeno da je evro platežno sredstvo.

Kurti je dodao da 33.000 starijih Srba dobija penzije i iz kosovskog sistema preko kosovskih banaka, i da nema prepreke da Srbi imaju račune, kao i da se evro već sada bez problema koristi na severu Kosova.

Takođe je okrivio predsednika Srbije da je izazvao tenzije u vezi sa dinarom, zato što je video da "pripreme na terenu teku dobro".

"Sve tenzije koje imamo na Kosovu su zbog autokrate u Beogradu, koji je nervozan, jer vidi da Srbi žele da se integrišu, a oni čine svega četiri odsto populacije Kosova. Ja sam premijer i tih Srba. Srpski jezik je zvaničan na svim nivoima administracije na Kosovu. Dobro sarađujemo sa Srbima, ali sav taj uspeh dovodi do povećanja tenzija koje podstiče Beograd", tvrdi Kurti.

Istakao je da ceo Zapadni Balkan treba pristupiti EU, što pre, a da je jedan od razloga što to neće biti tako brzo što je podrška pristupa Uniji opala u Srbiji na 35 odsto.

"EU ne može da nametne proširenje, jer se Unija, za razliku od Rusije, širi mirnim putem", podvukao je on.

Upitan za odnos sa albanskim premijerom Edijom Ramom rekao je da se slažu oko mnogih pitanja, ali da kada se ne slože to bude vest.

"Nama treba evropski Balkan, koji je dovoljno otvoren, a ne ’Otvoreni Balkan’ koji nije dovoljno otvoren. Prema kome je otvoren ’Otvoreni Balkan’? Prema Rusiji i Kini. Nije u redu kada u takvu inicijativu uđete sa Srbijom", dodao je Kurti.

On je, govoreći o bezbednosti Kosova, rekao da je važno da se snaže njeni odbrambeni kapaciteti i da je bitno priključenje Natou.

Govorio je i o vremenu provedenom u zatvoru, rekavši da je uhapšen tokom Nato bombardovanja bivše Jugoslavije.

"Proveo sam dve godine i sedam meseci u zatvoru u Srbiji - godinu i pet meseci pod Slobodanom Miloševićem i godinu i dva meseca pod Vojislavom Koštunicom", ukazao je on tvrdeći da je bio zlostavljan i da torture ne bi preživeo da je bio zatvoren u ovom dobu života.

Naglasio je i da je bio jedan od najbližih saradnika Adema Demaćija, političkog osnivača OVK.