Kurti: Građani Srbije pogrešno smatraju da veću pomoć dobijaju iz Rusije, nego iz EU

Kurti Četam haus
Izvor: Kosovo Online

Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je tokom diskusije koju je organizovao Institut "Čatam haus" da građani u Srbiji ne znaju odakle im stiže pomoć, te da pogrešno smatraju da dobijaju veću finansijsku podršku iz Rusije, nego iz EU.

Kurti je naveo da je hibridno ratovanje veoma prisutno u akademskom miljeu i na univerzitetima, te da ruski ambasador u Beogradu "poziva studente na večernje zabave". Dakle, ističe kosovski premijer, EU troši puno novca, a uveče dobijaju rusku bajku.

"To je problem, jer EU nažalost veruje da nakon što su dali sredstva, novac će da govori sam za sebe. To nije tako. Možete da date puno novca i ako sada odete i uradite istraživanje u Srbiji, oni će vam reći da dobijaju veću finansijsku podršku iz Rusije, nego iz EU, što je apsolutno pogrešno", rekao je Kurti.

Prema njegovim rečima, obični građani ne znaju nužno odakle dolazi pomoć i zajmovi i stoga, kako kaže, "moramo da se borimo protiv dezinformacija - istinitim informacijama". 

 "Ako nastave da ponavljaju svoje laži, ne treba da oklevamo da ponavljamo istinu", poručio je kosovski premijer. 

On je pomenuo i godinu za koju smatra da je dobra za ulazak u Uniju.

"Mislim da je 2030. razuman broj o kojem treba da razmišljamo. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je na Strateškom forumu na Bledu najavio 2030. godinu. Sa druge strane predsednica Evropske komisije Ursula for den Lajen najavila je Plan rasta od šest milijardi evra za region, kombinacija plana rasta sa 2030. godinom, mislim da je to izvodljivo za sve one koji žele da se integrišu u EU. Na Kosovu, 94 posto ljudi želi da se pridruži EU. U Srbiji, to je 35 posto", poručio je Kurti i ocenio da "ne možete nametnuti EU".

On je naveo da je pre dve decenije, kada je premijer Srbije bio Zoran Đinđić, podrška EU bila 75 posto, "a sada je pala na 35 posto". Nakon toga se osvrnuo i na trenutak kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.

"Nezavisnost Kosova došla je nakon nasilnog raspada Jugoslavije, Kosovo je bilo konstitutivni element bivše jugoslovenske federacije iako nismo bili republika. Na Predsedništvu Jugoslavije, jedno od šest mesta pripadalo je Kosovu", naveo je Kurti.