Kurti: Kosovo drugo u svetu po ostvarenom napretku u oblasti vladavine prava
Kosovski premijer Aljbin Kurti objavio je da je Kosovo rangirano kao drugo u svetu po ostvarenom napretku u oblasti vladavine prava za 2022. godinu, prenosi Koha.
Kurti je poručio na Tviteru da je rangiranje Kosova odmah nakon Hondurasa, potvrda da vladine reforme funkcionišu brzo.
"Ove godine 'Projekat svetske pravde' je ponovo rangirao Republiku Kosovo kao 'broj 1' na Zapadnom Balkanu, a takođe na drugo mesto u svetu za najveći napredak u vladavini prava u protekloj godini. Nezavisna potvrda da naše reforme funkcionišu i rade brzo", naveo je Kurti.
Kurtijevi ministri u nevolji sa pravdom
Prema Indeksu, zemlje koje su najgore u pogledu poboljšanja su Sudan, Burma, Haiti, Avganistan i Nikaragva.
Skandinavske zemlje i dalje vode na listi zemalja sa najviše vladavine prava. Na vrhu liste su Danska, Norveška, Finska i Švedska. Kosovo se nalazi na 57. mestu po vladavini prava u svetu, ostavljajući iza sebe zemlje u regionu kao što su Severna Makedonija, Bugarska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Srbija.
Zemlje na dnu liste za vladavinu prava su Venecuela, Kambodža, Avganistan, Demokratska Republika Kongo i Haiti.
Iako se Kurti često hvali vladavinom prava na Kosovu, brojni politički analitičari, kao i opozicija ne slažu se tim stavovima.
Poslanik DPK Hisen Beriša izjavio je večeras da premijer Kurti stvara krizu na severu Kosova kako bi duže ostao na vlasti i kako bi zamaglio ekonomsku krizu na Kosovu.
Beriša: Kurti stvara krizu na severu da bi duže ostao na vlasti
Kurtijevu vladavinu prava osporavali su i prosvetni radnici, koji ni posle mesec dana štrajka nisu uspeli sa vladom da pronađu zajednički jezik, a prećeno im je uskraćivanjem zarada.
Kurtija je pre nekoliko dana otvoreno kritikovao nekadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel koji je izjavio da kosovski premijer ne sprovodi pravno obavezujuće sporazume.
Kurtijeva "vladavina prava" se možda najbolje može sagledati na primeru odnosa prema srpskoj zajednici i odbijanja da sprovede formiranje ZSO, što je obaveza iz Briselskog sporazuma koja je usvojena u kosovskom parlamentu, kao i odluku Ustavnog suda o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani.
0 komentara