Kurti: Optužbe Srbije laži, Kosovo primer demokratije

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN da su optužbe Srbije da se sprovodi etničko čišćenje nad srpskom zajednicom laž i da je Kosovo primer demokratije i zaštite manjinskih prava.

„Kosovo je izašlo iz rata kao simbol borbe za dostojanstvo i očivanja ljudskih prava. I to razvijamo. Izgradili smo se u multikulturalno i multietničko društvo i demokratsku zemlju koja se razvija. Danas, 16 godina posle nezavisnosti i četvrt veka posle rata naša država je otvorena za sve, to je multietničko društvo. Naša vlada je posvećena demokratiji, vladavini prava i ljudskih prava kao i jačanju naše ekonomije“, rekao je Kurti.

On je naveo da to pokazuju i svi izveštaji međunarodnih nevladinih organizacija.

„Kosovo je uspešna priča  Nato intervencije i inspirativna lekcija ekonomskog i demokratskog progresa“, poručio je Kurti.

On je u potpunosti odbacio optužbe koje je izrekao predsednik Srbije nazvaviši ih lažima.

On je rekao da se kosovska vlada aktivno učestvuje u razvoju manjinskih zajednica i da su kosovski Srbi u samom vrhu primanja pomoći u gotovo svim oblastima.

On je rekao da se srpski jezik službeni jezik na celoj teritoriji Kosova i da se ravnopravno koristi uz albanski u svim državnim institucijama, uključujuči i kabinet premijera.

Kurti je demantovao navode da veliki broj Srba odlazi sa Kosova iz straha od etničkog čišćenja i naveo da istovetan broj Srba odlazi i iz Srbije, a da je razlog pokušaj da svoju šansu pronađu u nekoj od zemalja zapadne Evrope.

On je optužio Srbiju da sprovodi etničko čićčenje prema albanskoj zajednici u tri opštine na jugu.

"Kampanja etničkog čišćenja je administrativna. Srpska vlada sistematično 2.400 albanskih građana izbrisala iz registra matičnih knjiga u Medveđi, oko 2.000 u Bujanovca. Obo brisanje ima nesagledive posledice. To su žrtve koje nemaju mogućnost dobijanja ličnih dokumentanata, pasoša, zdravstvene zaštite, socijalnog sistema, penzija i mogućnosti da odu iz države. Takva diskriminatorna politika je sistematski metod smanjivanja albanske populacije u Srbiji. Etnički Albanci nisu jedina meta srpskog autorativnog režima“, naveo je Kurti.

Komentarišući odluku Centralne banke Kosova Kurti je rekao da su optužbe Srba propaganda sa željom da se izazovu etničke tenzije.

"Biću potpuno jasan. Ova odluka nema nikakve veze sa ukidanjem ili zabranom Vladi Srbije da omoguće finasijsku pomoć kosovskim Srbima. Svaka takva naznaka nije ništa drugo nego lažna propaganda koja želi da izazove entičke tenzije. Ova odluka omogućava transparentnost i legitimitet novčanih tokova na Kosovu u skladu i sa našim ustavom i monetarnom politikom EU. Ista pravila važe i za sve prilive novca iz svih drugih država i valute. One nisu usmerene na transfer dinara iz Srbije više nego što zabranjuju transfer dolara iz SAD ili funti iz Velike Britanije ili leka iz Albanije“, naveo je Kurit.

On je rekao da su Vlada Kosova i CBK je odlučni da sprovedu sve što mogu kako bi obezbedili da kosovski Srbi mogu da nastave da dobijaju finansijsku pomoć od Srbije bez ikakvog ograničavanja.

"Poslato je pismo Nacionalnoj banci Srbije tražeći da se napravi sporazum o transferu fondova kroz legalne i transparentne načine u potpunom saglasju sa evropskim propisima“, rekao je Kurti.

On je istakao da je Vlada Kosova u potpunosti posvećana da osigura kako u investicije, tako i u obrazovanje, informisanje...

"Posvećeni smo da promovišemo najbolje načine da omogućimo nastavak legalnih finansiskih transfera iz Srbije ka opštinama i školama. Odluka Centralne banke nije usmerena kako bi naškodila ni jednoj grupi stanovnika, već da bi ih sve zaštitila, svaku etničku zajednicu od pretnje organizovanog kriminala, trgovine naoružanja i pranja novca“, kazao je Kurti.

On je optužio Srbiju da podržava kriminalne grupe i da je produžena ruka Rusije.

"Srbija laže sebe sa Rusijom. To je jedina evropska zemlja sem Belorusije koja nije uvela sankcije nakon invazije Putina Ukrajine. Kao Kremljom trojanski konj  u geopolitičkoj borbi protiv demokratskog sveta“, rekao je Kurti.

Kurti je, na kraju sednice, ponovio optužbe na račun Srbije da je odgovorna za događaje 24. septembra u Banjskoj.

"Nažalost, Srbija danas, 25 godina posle rata, nastavlja sa namerom da nasilno vrati Kosovo. Dokaz je događaj od 24. septembra prošle godine. Oko 18 paravojnih jedinica organizovanih, i uz podršku Srbije, izvršili su napad na kosovsku policiju i izazvali smrt jednog i ranjavanje dvojice policajaca. Teroristi su pokušali da iskoriste nevine civile kao ljudske štitove u manastiru kako bi izazvali žrtve. Ali naše snage su ih sprečile“, rekao je Kurti.

Onda je, navodi, 17. decembra Srbija je proglasila trodnevnu žalost za „ubijenim teroristima“ koji su ubili kosovskog policajca i izvršili teroristički napad, dodajući da ih "Vučić ne pominje među ranjenim i povređenim u različitim incidentima, jer zna da su bili teroristi, koje je on podržavao".

Tvrdi i da je policija otkrila dokumente koji pokazuju da je napad 24. septembra bio deo većeg plana da se nasilno zauzme sever Kosova preko 37 tačaka, a „koridor je trebalo da ustanovi mogućnost dotok oružja i trupa iz Srbije“.

Govoreći o međusobnom priznanju dve države, Kurti je rekao da potpisivanje sporazuma između Srbije i Kosova nije samo formalnost već i garancija za regionalni mir.

On je naveo da je predsednik Srbije odbio da 27. februara potpiše taj sporazum i pozvao ga da to simbolično urade na sednici Saveta bezbednosti.