Kurti: Politike za zajednice koje nisu većinske bile su prioritet tokom našeg mandata

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti tokom učešća na okruglom stolu posvećenom „Izazovima i unapređenju rada opštinskih kancelarija za zajednice i povratak“ istakao je da je tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata prioritet bila izrada politika koje olakšavaju život zajednicama koje nisu većinske.

Kurti je naglasio da je današnji skup prilika da se sumiraju postignuća vlade, ali i da se razgovara o iskustvima i potrebama zajednica kroz višegodišnje razgovore sa njihovim članovima, prenosi Indeks onlajn. 

„Ministarstvo za zajednice i povratak, na čelu sa Nenadom Rašićem, doprinelo je dodeli grantova za poljoprivrednike, mlade preduzetnike, nevladine organizacije za projekte za zajednice, finansiralo je više od 400 projekata za korisnike iz zajednica u oblastima obrazovanja, kulture, sporta i zdravstva, u ukupnoj vrednosti od 1,4 miliona evra. Kako bi se pozitivno uticalo na život zajednica, izgrađeno i renovirano je više od 170 kuća kako bi se obezbedio održiv povratak i integracija zajednica koje nisu većinske, a izgrađeno je i 34 stana za porodice korisnike koje su živele u kolektivnim centrima na Kosovu“, navodi se u saopštenju Kancelarije premijera.

Kako se dodaje, Kurti je istakao da je u saradnji sa opštinama, Ministarstvo realizovalo 14 infrastrukturnih projekata za zajednice koje nisu većinske, povećalo subvencije za opremu i podsticalo zapošljavanje kroz program „Kosovo Generation Unlimited“, kao i dodatne mere zapošljavanja za do 2.000 stanovnika opština Zubin Potok, Leposavić, Zvečan i Severna Mitrovica.

On je istakao da je u okviru projekta „Opštine za mlade“ podržano 3.000 mladih iz zajednica koje nisu većinske i nevladinih organizacija u sticanju veština u upravljanju projektima. Prema njegovim rečima, registrovano je 819 novih preduzeća u severnim opštinama, a za infrastrukturu je podeljeno 3,9 miliona evra za puteve u mestima nastanjenim zajednicama koje nisu većinske u opštinama: Dragaš, Gračanica, Istok, Klokot, Mamuša, Severna Mitrovica, Novo Brdo, Parteš, Prizren, Ranilug i Štrpce.

„Pozdravljam diskusije koje će se odvijati na ovom okruglom stolu, sa optimizmom da ćemo sa ovog sastanka izaći sa više ideja kako razvijati nove inicijative, ojačati saradnju i povećati primenu politika da doprinesemo zajedničkom dobru. Jer zajednice su deo nas, deo društva, i moramo dati maksimum ne samo da svaka osoba oseća integraciju u društvene sfere, već i da bude u odgovarajućim uslovima da doprinese, koristi za sebe i porodicu, i ostavi trag u razvoju naše zajedničke države“, rekao je Kurti.

O položaju manjinskih zajednica na Kosovu govorilo se prošlog meseca u Savetu bezbednosti UN, gde se raspravljao o šestomesečnom izveštaju Unmika o Kosovu.

Zamenik šefa Unmika Milbert Dongdžon Šin, predstavljajući izveštaj, ukazao je da bi novi Zakona o strancima mogao da donese nove probleme pripadnicima iz manjinskih zajednica. Pozvao je obe strane da izbegnu mere koje bi mogle poljuljati poverenje i da se posvete rešavanju problema u okviru dijaloga pod posredovanjem specijalnog izaslanika EU.

Srbiju je na sednici predstavljao šef diplomatije Marko Đurić, a Kosovo ministarka spoljnih poslova u tehničkom mandatu Donika Gervala. 

Đurić je na sednici ukazao da se osnovna prava Srba na Kosovu ne samo zanemaruju, već se sistematski uništavaju, deo po deo.

Podsetio je da je režim Aljbina Kurtija zatvorio 128 ključnih institucija u opštinama sa srpskom većinom - obrazovne, zdravstvene, socijalne, pošte, PIO fond, službu za zapošljavanje, pa čak i Crveni krst.

Upozorio je da su etnički motivisani napadi postali rutina, dok srpska deca prolaze najgore, navodeći da je zabeleženo 37 napada prošle godine.

„Politički motivisana hapšenja, zloupotreba institucija radi zastrašivanja, tajni nalozi protiv srpskih predstavnika - sve to podriva vladavinu prava i gura srpsku zajednicu u izolaciju“, naznačio je ministar.

Napomenuo je i da su zabrinjavajući učestali napadi na crkve i manastire SPC, jer to nisu slučajevi vandalizma, već namerni pokušaji brisanja, sa porukom da Srbima na Kosovu nije mesto.

U takvoj atmosferi straha, kazao je, više od 20 odsto Srba napustilo je Kosovo u  poslednjih nekoliko godina, dok je u izveštajnom periodu zabeleženo samo 17 povrataka.

„Od 1999. godine iseljeno je više od 230.000 Srba. Je li to multietničko društvo?“, zapitao je Đurić.