Kurti sa Makronom o „bezbednosti granica Kosova“ i izgradnji lokalnih odbrambenih kapaciteta

Kosovski premijer Aljbin Kurti danas je u razgovoru sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom zatražio podršku te zemlje za evropske integracije Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama. Kako se navodi u saopštenju kosovske vlade, Kurti je govorio i o bezbednosti Kosova, koja je „pre svega bezbednosti njegovih granica“, kao i o „kontinuiranoj izgradnji lokalnih odbrambenih kapaciteta“, te o odnosima sa Srbijom u vezi sa procesom dijaloga u Briselu i sprovođenjem sporazuma o punoj normalizaciji.

U razgovoru je naglašena kontinuirana pozitivna uloga Natoa na Kosovu, odnosno Kfora, kao i Misije Evropske unije.

Na sastanku se razgovaralo o integraciji i bezbednosti u Evropi, a Kurti je naglasio da Kosovo ostaje u potpunosti usklađeno sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

On je ukazao na napredak u sveobuhvatnim reformam u 35 od 38 oblasti, kako je navedeno i u poslednjem Izveštaju EU, što, dodao je, „svrstava Kosovo među najuspešnije zemlje u regionu“.

Kurti je zatražio podršku Francuske za evropske integracije Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama.

„Kurti je govorio o bezbednosti Kosova, koja je pre svega bezbednost njegovih granica, zatim o kontinuiranoj izgradnji lokalnih odbrambenih kapaciteta, odnosima sa severnim susedom Srbijom u vezi sa procesom dijaloga u Briselu i sprovođenjem sporazuma o punoj normalizaciji, zatim o saradnji sa severnoatlantskim saveznicima i regionalnoj bezbednosti na Balkanu“, navodi se u saopštenju vlade.

Takođe, bilo je reči i o planovima i investicijama u obrazovanje, kao i o organizaciji novih poslovnih foruma Kosovo-Francuska, nakon uspešnog održanog prethodnog u februaru u Prištini. U tom kontekstu, Mediteranske igre 2030. godine koje će se održati na Kosovu poziv su na podršku i posvećenost Francuske u pripremama za njihovu organizaciju, dodaje se u saopštenju.

Na sastanku je potvrđena obostrana posvećenost daljem produbljivanju evropskog i bilateralnog partnerstva između Kosova i Francuske.

Predsednik Makron je još jednom čestitao Kurtiju na reizboru za premijera Kosova, dok je Kurti izrazio zahvalnost na kontinuiranom doprinosu Francuske Kosovu.

Sastanku su prisustvovali i francuski ministar delegat za Evropu Bendžamin Hadad, kao i ambasador Kosova u Francuskoj Mehdi Haljimi, te generalni konzul Kosova u Strazburu Ljuljzim Hiseni.

Kurti: Sa Makronom o ulozi Natoa na Kosovu i angaživanju misija EU

Kosovski premijer Aljbin Kurti preneo je da je sa Makronom razgovarao oko dva sata o važnoj i kontinuiranoj ulozi Natoa na Kosovu, kao i o angažovanju misija EU.

„Imao sam zadovoljstvo danas da posetim i ručam u Jelisejskoj palati u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. Oko dva sata smo razgovarali o važnoj i kontinuiranoj ulozi Natoa na Kosovu, angažovanju misija Evropske unije i posvećenosti Republike Kosovo punom usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

Zamolio je, kaže, predsednika Makrona za podršku Francuske na putu Kosova ka integraciji u EU i međunarodne organizacije, kao i za produbljivanje ekonomske saradnje kroz organizovanje novih poslovnih foruma Kosovo-Francuska.

„Takođe, tokom sastanka, pokrenuo sam pitanja bezbednosti, jačanja naših odbrambenih kapaciteta, dijaloga sa Srbijom i sprovođenja sporazuma o potpunoj normalizaciji. Zahvaljujem se predsedniku Makronu na toplom dočeku i podršci Republike Francuske u napretku naše Republike“, dodao je Kurti.

Da će se Kurti danas sastati sa Makronom objavio je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da će kosovski premijer imati dva zaheva – da Francuska uslovi Srbiju da oružje koje nabavlja ne sme da upotrebi protiv Albanaca i da podrži predlog da Nato napusti Kopnenu zonu bezbednosti na severu i da Kosovske bezbednosne snage dođu na sever.

U takvim zahtevima, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović vidi Kurtijev pokušaj da isprovocira Srbiju i natera je da reaguje. Vujinović je uoči susreta Makrona i Kurtija za Kosovo onlajn rekao da Kurti nema osnova da postavlja uslove, već može isključivo da ih iznosi u pokušaju da odvuče pažnju sa unutrašnjih problema, uz ocenu da ti zahtevi neće biti ispunjeni.

Sa druge stranke, kosovski diplomata Aljbert Prenkaj ocenio je da prvi zahtev, ukoliko se unutar ugovora reguliše obim upotrebe naoružanja, ima smisla, dok je povlačenje Kfora uređeno Kumanovskim sporazumom, kao i Sporazumom iz 2013. godine, koji reguliše obim delovanja KBS-a.