Kurti: U potpunosti prihvatimo francusko-nemački plan

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je danas u Beču da je integracija Kosova u međunarodne organizacije i mehanizme ključno za mir i blagostanje u regionu, i naglasio da je dobro što kosovska policija nije morala da deluje u vezi barikada na severu, već što je Kfor to mirno rešio.

Kurti je, na konferenciji za medije, posle razgovora sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom, u vezi francusko-nemačkog plana, podsetio da ga visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj naziva predlogom EU sa podrškom Francuske i Nemacke, koji je dobra osnova za pregovore.

„Mi taj predlog prihvatamo u potpunosti. Dobili smo ga 19. septembra. Zabrinutost u vezi prava manjina može biti razmatrana u dijalogu o sporazumu na osnovu tog predloga. On je dobra osnova za razgovore“, naglasio je Kurti.

Istakao je da se i u tim razgovorima o sporazumu može tretirati i tema Zajednice srpskih opština.

„Ali ustav Kosova, koji daje mnogo privilegija srpskoj zajednici, ne dozvoljava udruženja i zajednice zasnovane na etničkim principima. Prva rečenica ustava govori o tome da je Kosovo multietničko društvo, a to znači da zajednice po etničkim principima nisu u duhu tog ustava. Mi želimo da garantujemo najviša prava svim manjinama, ne samo srpskoj, ali ne možemo minirati naš ustav“, podvukao je Kurti.

On je istakao da Kosovo ima konstruktivan i kreativni pristup u dijalogu, koji treba, kaže, da vodi ka sporazumu o potpunoj normalizaciji odnosa sa fokusom na međusobnom priznanju.

Na pitanje u vezi zahteva za povećanjem broja pripadnika Kfor-a, Kurti je kazao da je Nehameru opisao situaciju na severu.

„Prošle godine smo zatvorili 16 ilegalnih puteva, a krajem decembra smo imali 16 barikada na legalnim putevima, ali su isti koji su ih podigli i uklonili. Motiv za obe stvari je isti, a to su emocije i strah od pravne države“, smatra Kurti.

Ocenio je da je dobro što kosovska policija nije morala da deluje, već što je Kfor sve mirno rešio.

„Želimo više vojnika Kfora. Srbija ima 48 kampova u razdaljini od pet kilometara od granice sa Kosovom – 28 vojna i 20 policijska. Takođe postoji u tom regionu i prisustvo proruskih i paravojnih formacija kakvi su „Noćni vukovi“ i grupa „Vagner“. To je počelo krajem septembra 2021.kada je ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko došao na granicu Kosova i obišao vojsku Srbije. Na osnovu zabrinutosti zbog svega toga tražili smo više vojnika Kfor“, objasnio je Kurti.

Rekao je da mu je poseta Beču prva zvanična poseta inostranstvu u ovoj godini.

„Gde je bolje početi sa posetama nego u Beču, Austriji koja nam je odličan prijatelj i partner, zemlja koja je podržala Kosovo u borbi za slobodu i obezbeđivanje mira, a čiji su vojnici dali značajan doprinos u Kfor-u“, istakao je Kurti.

On je ukazao da je Austrija od 1970-tih do 1990-tih bila dom mnogim građanima Kosova koji su bežali od rata i represija, te podsetio da u Austriji živi oko 70.000 građana Kosova, koji su, dodaje, živi most između dve zemlje i dva naroda.

Kurti je obećao "nastavak reformi kako bi nastavili put ka članstvu u EU, i podsetio na podnošenje zahteva prošlog meseca".

„Kosovo je najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu. Naš cilj je puna integracija u EU, i to ne po brzom postupku, već time što gradimo EU u našoj zemlji. Težimo i ka članstvu u SE i zahvaljujem na podršci Austrije. Integracija Kosova u međunarodne organizacije i mehanizme je ključno za mir i blagostanje u regionu“, naglasio je Kurti.

Ukazao je da je kancelaru Nehameru preneo da postoji uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu preko različitih aktera.