Kurti: Važno pridobiti i pet država EU koje do sada nisu priznale Kosovo

Srbija nije zainteresovana za postizanje okvirnog sporazuma sa Kosovom, tvrdi kosovski premijer Aljbin Kurti i ponavlja svoje protivljenje uspostavljanju Zajednici srpskih opština, jer, kako kaže, kosovski ustav ne dozvoljava udruženja po etničkim kriterijumima.

U intervjuu bečkom dnevniku "Standard" Kurti je, pred današnju zvaničnu posetu Austriji, gde će se sastati sa kancelarom Karlom Nehamerom, podsetio na rundu dijaloga 18. avgusta, koju je nazvao "revolucionarnom sastankom", na kojem je, kaže, pre svega, trebalo da se pregovara o okvirnom sporazumu između Kosova i Srbije, što je on smatrao "fantastičnim".

Tvrdi, međutim, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uvek govorio da nije zainteresovan za okvirni sporazum, već je, ocenjuje, zainteresovan za "upravljanje krizom, po principu piromana i vatrogasca".

Nakon toga su, dodaje, došli francuski i nemački izaslanici, Emanuel Bon i Jens Pletner sa idejom, koju smatra dobrom osnovom za razgovor, jer se u njihovom predlogu radi o univerzalnim konceptima i idejama teritorijalnog integriteta i suvereniteta, o ljudskim pravima, nezavisnosti i demokratiji.

Od tada je, kaže, prošlo četiri meseca, a održan je tek jedan jedan sastanak na visokom nivou.

"Imali smo čak i vremenski okvir, da do marta ili aprila dođemo do sporazuma. Ne znam šta se u međuvremenu desilo. Inicijativa i dinamika su pale", dodao je on.

Uz podsećanje da je 27. oktobra zasedao Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, kazao je da je tek 10 dana kasnije ministar spoljnih poslova Ivica Dačić saopštio da se odbacuje planirani sporazum sa Kosovom, što vidi kao želju Srbije da se dobro prikaže na Samitu u Berlinu 3. novembra.

"Strahujem da pojedini iz EU i SAD žele da prikriju činjenicu da je Srbija 'ubila' predlog za sporazum", rekao je Kurti.

Na pitanje koji bi za njega bili najvažniji delovi sporazuma, ukoliko bi on bio postignt, Kurti je ukazao da su u predlogu preuzete pojedine tačke sporazuma dve Nemačke.

"Ali, Vili Brant je tada najpre putovao u Varšavu i izvinio se. A sporazum je bio moguć i zato što su dve Nemačke devet meseci kasnije dobile stolicu u Ujedinjenim nacijama. A, sa Rusijom i Kinom za nas ne postoji takva mogućnost", konstatovao je kosovski premijer.

Ukazao je da je važno pridobiti i pet država EU koje do sada nisu priznale Kosovo, primećujući da je atmosfera u pridobijanju tih pet članica Unije sada pozitivnija, ali da nema konkretnih koraka, uz izuzetak Grčke, koja je podigla na viši nivo predstavništvo na Kosovu.

Na pitanje da li postoji mogućnost da pristane na uspostavljanje Zajednice srpskih opština, Kurti je odgovorio da kosovski ustav ne dozvoljava udruženja po etničkim kriterijumima, dodajući da prvi pasus Ahtisarijevog plana kaže da Kosovo treba da bude multietničko društvo.

Dodaje i da su do sada postignuta 33 sporazuma, ali da tu nema "hijerarhije".

"Ja sam zainteresovan da se primeni dogovor o graničnom prelazu prema Zvečanu, jer tamo postoji ilegalni put, koji stalno moramo da zatvaramo, a oni ga stalno otvaraju. Dogovori nisu bife, na kojem se može birati omiljeno jelo. I deset članova i pet redova preambule francusko-nemačkog predloga nisu bife", poručio je Kurti.

Na pitanje kako želi da uspostavi poverenje sa kosovskim Srbima, Kurti je kazao da Kosovo nije velika zemlja, ali je izvanredan primer kako privreda i demokratija idu ruku pod ruku i da bi to iskustvo trebalo podeliti sa Srbima.

"Važni su mi ravnopravnost šansi, pravo i red, nezavisno od etničke, verske pripadnosti, kao i starosti i pola. Zbog toga ću uvesti novu meru, a to su subvencije za poslodavce, koji uvedu multietničko i multikulturano radno okruženje. Privatna preduzeća će dobijati finansijske podsticaje, ako zapošljavaju pripadnike manjina", rekao je Kurti.

Kada je reč o srpskim policajcima na severu, koji su napustili institucije, a na pitanje da li treba u njih da se vrate, Kurti je rekao da je za njihova radna mesta raspisan konkurs i da nema nameru da Srbe zameni Albancima.

"Komisija će odlučivati ko će biti primljen. Ne želim da isključim ljude koji su sami dali otkaz, ali ih i ne pozivam na povratak, jer želim da se i drugi prijave. Šansu treba da dobiju i oni Srbi koji nisu članovi jedne stranke", naglasio je on.

Po pitanju saradnje sa zapadnim silama, on je kazao da tesno sarađuje sa SAD, Nemačkom, Francuskom, Italijom, EU i NATO.

Naveo je i da sa aktuelnom američkom administracijom postoje veća saradnja i simpatije nego sa prethodnom.

"Ali, od kako je, krajem septembra 2021. MIG 29 uzleteo iznad naše granice i srpske trupe došle blizu granice, situacija je postala drugačija. Sa Srbijom mogu sa se svađam, ali kada ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, dođe sa MIG-om 29, to je nešto drugo. Zato želim više NATO vojnika na Kosovu", rekao je Kurti.

Istovremeno, izrazio je uverenje da će 2024. godine uslediti vizna liberalizacija za Kosovo, a po pitanju članstva u Savetu Evrope, kaže da Kosovo ima podršku, ali da li je potrebno da prođe još nekoliko postupaka.

Posle aplikacije za članstvo u EU, najavio je i da će Kosovo podneti zahtev za prijem u NATO.