Kusari-Ljilja: Još nismo razgovarali o kandidatu za predsednika

Predsednica Alternative Mimoza Kusari-Ljilja očekuje postizanje političkog kompromisa za izbor predsednika Kosova, ocenjujući da pozitivna klima stvorena u novom sazivu parlamenta pruža prostor za konsenzus vlasti i opozicije. Kusari-Ljilja, koja u novoj vladi vodi resor trgovine, industrije, preduzetništva i inovacija, kaže da koalicioni partneri još nisu razgovarali o tome da li će pružiti podršku Vjosi Osmani za drugi mandat, ali da je ona ozbiljan kandidat, prenosi Kosova pres.

Kusari-Ljilja je rekla da je Vjosa Osmani ozbiljna kandidatkinja i da je, prema njenim rečima, dobro obavila posao predsednika Kosova u proteklih pet godina.

„Da, uverena sam da će se pronaći politički kompromis. Ne znam da li je ovo kombinacija optimizma ili čak osećaj koji stičem. Srećom, novi saziv je počeo sa drugačijim raspoloženjem u pogledu komunikacije i saradnje parlamentarnih grupa vladajućih i opozicionih stranaka. Ovih dana se očekuje rasprava o procesu koji nas čeka, izboru ili reizboru predsednika, odnosno predsednice, zavisi. Suština je da prvo imamo 30 potpisa za bilo kog kandidata koji bude predstavljen i drugo, da obezbedimo da 80 poslanika ostane tokom procesa. Ovo je već drugi deo koji vodi premijer Kurti. Uskoro ćemo imati usaglašavanje u okviru poslaničke grupe. Ime konkretne osobe još nije razmatrano, iako su se imena pominjala, ali još nije razgovarano u smislu pokretanja procesa za podršku“, rekla je Kusari-Ljilja u intervjuu za Kosovo pres.

Podseća na dva ključna proceduralna elementa – obezbeđivanje 30 potpisa za predloženog kandidata i garantovanje prisustva 80 poslanika tokom procesa glasanja.

„Imali smo saradnju sa kabinetom predsednice tokom ovih skoro pet godina. U smislu institucionalne saradnje, kada su bili razgovori ili sastanci sa liderima, imali smo situacije kada je njen kabinet imao amandmane na državni budžet, koje su potom njeni savetnici prosleđivali relevantnim komisijama. Verujem da je predstavljanjem u inostranstvu, kao i njenim aktivnostima u zemlji, pokazala učinak.  Mogu da kažem da je to veoma ozbiljna kandidatura u odnosu na poziciju, zemlju i funkciju koju obavlja ili koju namerava da nastavi još pet godina. Nismo imali konkretne razgovore sa premijerom Kurtijem o tome, jer su do sada razgovori bili usmereni na konstituisanje skupštine, a zatim i na vladu“, rekla je Kusari-Ljilja.

Prema njenim rečima, pre sazivanja sednice za izbor predsednika mora postojati jasno političko usaglašavanje za obezbeđivanje kvoruma. U tom kontekstu, ističe da fokus treba da bude na obezbeđivanju prethodnog konsenzusa, a ne na scenarijima rizika.

Ona je naglasila da Ustav jasno propisuje proceduru i da bi neuspeh procesa doveo do automatskog raspuštanja Skupštine i novih parlamentarnih izbora.

Kusari-Ljilja je navela da unutar poslaničke grupe još nije formalno razgovarano o konkretnom imenu, iako su se različita imena javno pominjala. 

„U trenutku kada se sednica sazove, moramo imati samo usaglašavanje da ćemo biti 80. To znači da će biti 80. Verujem da iz vlasti, odnosno iz svih poslaničkih grupa, uključujući i multietničku grupu, deo zvanične koalicije, postoji mogućnost da vlast ima glasove, ali uz zajedničko usaglašavanje i sa opozicionim partijama oko kandidata ili kandidatkinje. U trenutku kada se sednica sazove, to nije situacija u kojoj možemo da se odlažemo. Ustav je jasan, proces je veoma precizno definisan i ako taj proces ne uspe, zna se da se Skupština odmah raspušta i zemlja ide na izbore... Mislim da se ne radi o riziku. Govorimo o sigurnosti i neophodnosti pronalaska konsenzusa. Dakle, više nego da govorimo o scenariju u kojem ćemo ući i rizikovati, pa ako ne uspemo idemo na izbore, treba da govorimo o scenariju u kojem ćemo biti tamo i biti sigurni za koga ćemo glasati“, dodaje ona.

Govoreći o mogućnosti novih izbora, Kusari-Ljilja je istakla da takav scenario nije povoljan ni za jedan politički subjekt.

„Veoma je važno da se vratimo na tačku u kojoj svaki subjekt, bez obzira da li je vlast ili opozicija, nosi odgovornost za procese u zemlji, kao što smo imali. Verujem u parlamentarnu republiku, u funkcionalnu demokratiju, u kojoj partije koje su danas u opoziciji imaju svoju ulogu... Sve se može nazvati političkim sporazumom, može se nazvati političkom diskusijom, da sednemo za sto, da se usaglasimo oko imena koje oni smatraju prihvatljivim za sve i naravno da u tom okviru učestvuju u procesu glasanja i nastavimo sa desetim sazivom. Dakle, odlazak na izbore nije pitanje koje utiče ili gubi samo vlast. Odlazak na izbore je angažman čitavog političkog spektra na Kosovu. Zato svi imaju svoj deo odgovornosti i odlučivanja u ovom procesu. Dakle, mi kao vlast ne smatramo da samo vlast donosi odluku da li ćemo imati novog predsednika, predsednicu, ili ćemo ići na parlamentarne izbore“, rekla je Kusari-Ljilja.

Ponovila je da vladajuća koalicija neće imati nikakvu saradnju sa Srpskom listom, a da je glasanje za potpredsednika parlamenta iz Srpske liste „u paketu“ sa ostalim potpredsednicima bilo obaveza koju je utvrdio Ustavni sud.

„Glasali smo za paket potpredsednika. To jest, bilo je pet potpredsednika Skupštine Republike, a Republika Kosovo je na posebnom imenu potpredsednika sa Srpske liste. U ovoj situaciji moramo videti koliki je teret odgovornosti za sve institucije koje upravljaju i donose odluke u ovoj zemlji. A glasanje u tom obliku i neophodnost zadržavanja potpredsednika sa Srpske liste utvrdio je Ustavni sud. To nije utvrdila parlamentarna grupa Samoopredeljenja, niti predsednik skupštine, niti izvršna vlast. To je utvrđeno presudom Ustavnog suda... Digli smo ruke za pet potpredsednika Skupštine Republike Kosovo. Nismo digli ruke posebno za poslanika sa Srpske liste. On veoma dobro zna da je, pored toga što je osoba sa optužnicom za napad na novinare Republike tokom događaja na severu u maju 2023. godine, on i jedna od najdestruktivnijih osoba koja je bila u Skupštini tokom celog ovog perioda Kosova“, tvrdi Kusari-Ljilja.

Dodaje da ni ona ni parlamentarna većina koju predvodi Samoopredeljenje nisu imali nikakvu komunikaciju ili koordinaciju sa Srpskom listom od juna 2022. godine.

„Neće biti komunikacije ni koordinacije sa Srpskom listom i ta komunikacija je prestala od prve godine vlade ‘Kurti 1’. To jest, ovaj deo je zaboravljen ili se često zaboravlja kada se pominju razgovori sa njima ili kada se ti snimci pregledaju, osim činjenice da su objavljeni montirani i redigovani godinu i dva meseca nakon što je bilo kakva komunikacija sa njima završena. Reprodukcija tih snimaka ne čini komunikaciju aktivnom. Komunikacija sa Srpskom listom sa moje strane je prestala u junu 2022. godine, kada je on pročitao pretnju Radoičića sa svog telefona, koja je bila napisana protiv mene, i tu se sve završilo. To jest, protiv mene, protiv Kurtijeve vlade, i tako dalje. Montiranje, uređivanje i objavljivanje tih video poruka 13 meseci nakon što je smenio Simića sa funkcije, ne znači da smo komunicirali sa njima. Naprotiv, ta komunikacija je prekinuta, to je bila njihova osveta što nisu postigli nijedan cilj i zato što su videli da se dešavanja na severu odvijaju suprotno od onoga što su želeli“, rekla je Kusari-Ljilja.