Lansing institut: Kosovo na ivici institucionalnog kolapsa - ko će im verovati?

Odlukom da dekret predsednice Kosova Vjose Osmani „nema pravno dejstvo“ Ustavni sud je razotkrio produbljivanje institucionalnog raskola, kao i direktan sukob dva centra vlasti, a ta presuda, prema analizi američkog Instituta Robert Lansing, dovodi u pitanje sposobnost upravljanja i ispunjavanja obaveza Kosova, ali i postavlja pitanje – ko će im verovati kada ne mogu da izaberu sopstvenog predsednika i pod kojim uslovima.

„Stajući na stranu premijera Aljbina Kurtija i ocenjujući da odluka predsednice Vjose Osmani „nema pravno dejstvo“, Sud je učinio više od pukog rešavanja ustavnog spora - razotkrio je produbljivanje institucionalnog raskola koji preti da preraste u širu ranjivost države. Ovo više nije rutinsko pravno neslaganje, već direktan sukob između dva centra izvršne legitimnosti, od kojih svaki polaže pravo na ustavni autoritet, istovremeno potkopavajući koherentnost samog sistema“, navodi se u tekstu.

Ustavni poredak ili politički instrument?

Iz Lansing instituta navode da je pokušaj predsednice da raspusti Skupštinu signalizirao spremnost da se politički zastoj prekine izvršnom intervencijom. Odluka Suda da to odbaci, iako pravno utemeljena, dodatno je učvrstila autoritet parlamentarne većine koju predvodi Pokret Samoopredeljenje.

Na proceduralnom nivou, kako se ocenjuje u tekstu, odluka je jasna – Skupština ostaje konstituisana i ima 34 dana da izabere predsednika, a ukoliko to ne učini, izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Međutim, ova strukturisana vremenska linija prikriva destabilizujuću realnost. Ustavni mehanizmi se sve više percipiraju ne kao neutralne zaštite, već kao instrumenti u eskalirajućem političkom sukobu.

Ustavni rok, dodaju, zamišljen je da uvede disciplinu političkim akterima, ali u praksi uvodi visokorizično odbrojavanje. Neuspeh u izboru predsednika ne produžava status kvo, već pokreće institucionalni poremećaj.

Kosovo rizikuje da uđe u ciklus kriza-izbori-nova kriza, u kojem demokratske procedure postoje, ali konsenzus, kao suština demokratskog funkcionisanja, izostaje.

„U takvim uslovima, izbori prestaju da budu stabilizujući mehanizam i postaju produžetak političkog sukoba“, zaključuje se.

Degradacija institucionalne koherentnosti

U tekstu su istaknuti i rizici u slučaju izostanka izbora predsednika.

„U okviru ustavne arhitekture Kosova, predsednik predstavlja ključnu tačku institucionalnog legitimiteta, posebno u imenovanjima i funkcionisanju državnih organa. Bez predsednika, lanac autoriteta počinje da slabi - ključna imenovanja se blokiraju, mandati ističu bez zakonitog nasledstva, a upravljanje se sve više oslanja na privremena rešenja. Ne dolazi do naglog kolapsa, već do postepene degradacije institucionalne koherentnosti“, navodi Instituit.

Dodaje se da su implikacije najizraženije u sektoru bezbednosti. U tekstu se navodi da institucije poput Kosovske obaveštajne agencije zavise od jasno definisanog rukovodstva i formalnog legitimiteta.

„U odsustvu predsednika viša imenovanja ne mogu biti potvrđena, mandati rizikuju da isteknu bez zamene, a operativni kontinuitet zavisi od vršilaca dužnosti. To stvara strukturnu ranjivost. Obaveštajne institucije mogu nastaviti da funkcionišu, ali bez punog pravnog i institucionalnog uporišta njihov kredibilitet, kohezija i nezavisnost slabe. Vremenom to povećava rizik od politizacije ili spoljnog uticaja“, ocenjuje Institut.

Dodaje se da se, kako se institucionalne praznine šire, moć prirodno koncentriše u izvršnoj vlasti koju predvodi Aljbin Kurti, ne nužno kao posledica namerne koncentracije moći, već sistemskog disbalansa.

Ukazuju da odsustvo potpuno funkcionalnog predsedništva uklanja važnu protivtežu, pa institucije predviđene za podelu vlasti počinju da naginju ka jednostranom upravljanju. Takav postepeni pomak nosi rizik transformacije političkog sistema iz uravnoteženog upravljanja u koncentrisanu vlast, navodi se.

Sudska ograničenja ili institucionalni pritisak?

Tumačenje odluke dodatno komplikuje stav Envera Hasanija, bivšeg predsednika Ustavnog suda. Iako odluku ocenjuje profesionalno ispravnom, ukazuje na uzdržan ton Suda.

Prema Hasaniju, Sud se ograničio na ocenu ustavnosti akta, bez direktnog proglašavanja postupaka predsednice Osmani neustavnim, što, prema navodima Instituta, predstavlja oblik sudske uzdržanosti.

„Još zabrinjavajuća je sugestija da takva uzdržanost može biti posledica pritiska na Sud. Ako najviši ustavni autoritet prilagođava svoj jezik pod pretpostavljenim pritiskom, to otvara pitanje šireg institucionalnog okruženja. Rezultat je paradoks: odluka rešava pravno pitanje, ali izbegava da uspostavi direktnu odgovornost, čime politička dimenzija ustavnog kršenja ostaje nerazjašnjena i dodatno učvršćuje institucionalnu tenziju“, navodi se.

U institutu zaključuju da unutrašnja nestabilnost Kosova nije izolovana i utiče na spoljašne odnose.

„U regionu oblikovanom geopolitičkom konkurencijom, hibridnim pretnjama i kampanjama dezinformacija, institucionalna krhkost postaje strateški rizik. Narativi koji Kosovo prikazuju kao nefunkcionalno ili podeljeno mogu biti spolja pojačani, čime se potkopavaju poverenje javnosti i međunarodni kredibilitet. Istovremeno, praznine u institucionalnom legitimitetu, posebno u sektoru bezbednosti, stvaraju prostor za spoljne uticaje“, piše u analizi.

Iako usaglašenost sa zapadnim partnerima ostaje ključni stub stabilnosti, ukazuje se da uporne unutrašnje krize mogu stvoriti sliku nepouzdanosti, posebno u oblastima upravljanja i bezbednosne saradnje.

Kosovo na kritičnoj prekretnici

Mogućnost izbora u roku od 45 dana predstavlja formalno ustavno rešenje, ali izbori održani u uslovima duboke polarizacije i institucionalnog nepoverenja verovatno neće rešiti krizu, već mogu produbiti podele i produžiti nestabilnost.

Problem, kako se navodi, nije proceduralan već strukturni - bez političkog konsenzusa, izbori postaju nova arena sukoba, a ne mehanizam razrešenja.

Dalje se ocenjuje da se Kosovo nalazi na kritičnoj prekretnici.

„Odluka Ustavnog suda pružila je pravno razrešenje, ali institucionalna kriza koju je razotkrila ostaje nerešena i ulazi u opasniju fazu. Neuspeh u izboru predsednika ne pokreće samo izbore - on remeti funkcionisanje države na njenim najosetljivijim tačkama, slabi lanac autoriteta, odlaže ključna imenovanja i koncentriše moć na načine koji dovode u pitanje ustavnu ravnotežu“, navodi se u analizi.

Kako se dodaje, ovi problemi prevazilaze unutrašnji okvir, jer u regionu obeleženom geopolitičkim rivalstvom i bezbednosnim pritiscima institucionalna pouzdanost postaje ključna strateška vrednost.

„Država koja ne može da obezbedi osnovno funkcionisanje svog najvišeg organa dovodi u pitanje svoju sposobnost upravljanja i ispunjavanja obaveza. Pitanje više nije retoričko, već strateško - ko će verovati zemlji koja ne može da izabere sopstvenog predsednika i pod kojim uslovima“, navodi se.

Zaključuje se da produžena unutrašnja disfunkcija može narušiti poverenje saveznika i dugoročno uticati na međunarodni položaj Kosova.

„Ako se ovaj trend nastavi, Kosovo rizikuje da uđe u fazu u kojoj unutrašnja disfunkcija počinje da redefiniše njegov spoljnopolitički položaj. Poverenje, jednom narušeno, teško se obnavlja, a bez poverenja i najjači savezi počinju da slabe“, navodi se u analizi.