Les: Dugoročno promena granica preduslov za stabilizaciju Balkana

Profesor Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Kosovo onlajn da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena sigurno neće podržati rešenje statusa Kosova koje se zasniva na razmeni teritorija i da ono ne bi imalo podršku ni administracije Kamale Haris ako bi ona pobedila na izborima u novembru. Ako bi pobednik na izborima bio Donald Tramp, njegova administracija, kako ocenjuje, podržala bi razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova.

Opciju razmene teritorija pomenuo je pre nekoliko dana Džon Bolton, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa izjavom da je američka pozicija već "neko vreme" nada da bi Srbija i Kosovo mogli da dođu do nečeg prihvatljivog za obe strane, uključujući razmenu teritorija.

“Bajden i Haris i Demokratska stranka generalno su liberalni idealisti koji su motivisani idejama restorativne pravde, kazne za ono što vide kao varvarstvo Srbije 1990-ih, opozicije nacionalizmu i nacionalnim državama. Oni pridaju veliku vrednost onome što nazivaju međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima, koji isključuje bilo kakvu vrstu promene granica, posebno u vreme kada Rusija nastoji da revidira granice na drugim mestima u istočnoj Evropi”, navodi Les. 

Na drugoj strani, kako dodaje, potpuno je verovatno da bi američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom podržala razmenu teritorija ili podelu Kosova kao sredstvo da se obezbedi srpsko priznanje Kosova, za šta je najjasniji dokaz da je to bilo rešenje koje je prethodna Trampova administracija sledila kada je Tramp bio na vlasti krajem prošle decenije. Možda bi on ovo rešenje, smatra Les, i doveo do kraja, da nije izgubio vlast u novembru 2020. 

"Osim toga, razmena teritorija ili podela Kosova bila bi u skladu sa Trampovim pogledom na svet ako se vrati na vlast 2025. Za razliku od Kamale Haris i demokrata, on nije zainteresovan da kažnjava Srbe, on je nacionalista, saoseća sa nacionalistima širom sveta i nije zainteresovan za održavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima ako je to u suprotnosti sa američkim interesima, u ovom slučaju američkim interesom za rešavanjem statusa Kosova i vraćanjem američkih trupa kući. Tramp je kroz svoje izjave implicirao da je voljan da prihvati podelu Ukrajine kao sredstvo za rešavanje rata u toj zemlji i verovatno ne bi brinuo o postavljanju presedana na Kosovu za prekrajanje granica na drugim mestima u istočnoj Evropi”, navodi Les. 

O tome kako na opciju razmene teritorija gledaju zvanični London i Berlin, naš sagovornik kaže da kako stvari stoje sumnja da bi oni bili “za”. Obe zemlje, navodi, vode liberalni idealisti koji se protive promenama granica na Balkanu iz uglavnom istih razloga kao i Bajdenova administracija. 

"To je neprijateljstvo prema nacionalizmu, želja da se Srbi kazne, neka vrsta legalističkog načina razmišljanja koje ne prihvata promene granica, neprijateljstvo prema Rusiji, protivljenje podeli Ukrajine i tako dalje, što svakako predstavlja prepreku ili barem potencijalnu prepreku svakom pokušaju buduće Trampove administracije da reši status Kosova putem razmene teritorija, baš kao što je to bilo 2018. kada su London i Berlin izašli protiv podele, ohrabrujući tako Albance da se tome odupru kao rešenju. Ali vlada u Nemačkoj je slaba i može da padne i da bude zamenjena desničarskom vladom koja ima realističniji i manje idealistički pogled na Balkan, a u tom slučaju to bi moglo da primora Veliku Britaniju da promeni svoju poziciju kako bi izbegla izolaciju i dozvolila drugima da odrede rešenje za status Kosova bez nje”, smatra Les.

Na pitanje da li bi razmena teritorija bila opcija koja bi doprinela stabilnosti na Balkanu ili bi imala suprotan efekat, jer bi možada i drugi na Balkanu poželeli dalje otvaranje pitanja granica, Les kaže da kratkoročno gledano iako postoje rizici od nestabilnosti, da su oni ograničeni, dok je dugoročno gledano promena granica na Balkanu preduslov za stabilizaciju regiona.

"Time bi se omogućilo raznim narodima da žive u svojim državama sa punim pravima i mogućnostima, za razliku od sadašnjeg multietničkog koncepta, koji održava stanje nervoze, napetosti i na kraju nestabilnosti”, navodi Les.

On svakako ne isključuje da bi razmena teritorija u slučaju rešavanja statusa Kosova za sobom povuklo i druga pitanja granica, ukazujući na stav Milorada Dodika i Srba iz BiH iz perioda 2018-2020. godine, kada su se zalagali za uključivanje Republike Srpske u dogovor oko statusa Kosova. 

“Štaviše, mislim da bi se bosanski Srbi još više zalagali za ovo 2025. godine, ako bi se Donald Tramp vratio i tražio podelu kao rešenje, s obzirom na njihovu sve veću odlučnost da se odvoje od Bosne i pritisak na gospodina Dodika koga Bošnjaci i njihovi međunarodni saveznici pokušavaju da stave u zatvor zbog njegovog stava po pitanju nezavisnosti Republike Srpske. Ne sumnjam da bi potezi za razbijanje Bosne izazvali političku reakciju Bošnjaka koji žele da sačuvaju državu u postojećim granicama, ali se pitam šta bi zaista mogli da urade da to zaustave, osim ako SAD pod Donaldom Trampom ne bi bile spremne da ih podrže. To znači da iako kratkoročno postoje neki rizici od nestabilnosti zbog razmene teritorija kao rešenja, mislim da su ti rizici ograničeni”, zaključuje Les.