Les: Nemačka neće preduzeti korake koji bi mogli da promene pozicije Kosova i Srbije

Bivši britanski diplomata i stručnjak za Balkan Timoti Les izjavio je za Kosovo onlajn da ne očekuje da bi nemački kancelar Olaf Šolc i EU mogli da utiču na Prištinu da implementira dogovorene sporazume u Briselu, jer Šolc nema šta drugo da ponudi osim diplomatskog ubeđivanja, lepih reči o većim investicijama i prosperitetu ako dve strane postignu sporazum i potencijalno putovanje u region. 

Kako je istakao to otkriva njegov nedostatak bilo kakvih drugih mogućnosti koje bi mogle da podstaknu Kosovo i Srbiju da ublaže svoje pozicije.

"Siguran sam da Šolc misli da je važno ne dozvoliti da se ukrajinska kriza prelije na Balkan, a možda je zabrinut zbog veza Srbije sa Rusijom i navoda Prištine da će Srbija iskoristiti krizu da pripoji sever Kosova. Međutim, ne mislim da je Nemačka dovoljno zainteresovana za pitanje Kosova da bi preduzela bilo kakve korake koji bi mogli da promene stavove Kosova i Srbije. Uprkos nekim manjim incidentima na severu, ne postoji trenutna kriza na Kosovu koja bi opravdala njegovu stalnu pažnju ili primorala na bilo kakvu značajnu promenu u nemačkoj politici. Sve dok Kosovo ostaje mirno, ono može da živi sa status kvo", ocenio je Les

Prema njegovom mišljenju, Nemačka može da smatra da je odlučno nastojanje da se reši kosovsko pitanje rizično u trenutnoj klimi, sa ratom u Ukrajini i Rusijom pod pritiskom, nepredvidivom u svojim odgovorima.

"Teoretski, postoje mere koje bi Nemačka i Evropljani mogli da preduzmu, kao što su uskraćivanje sredstava za razvoj ili povlačenje trupa sa Kosova – kako je Trampova administracija pretila početkom 2020. – ali je nejasno kuda bi takve akcije mogle da dovedu", rekao je Les.

On dodaje i da je Nemačka ograničena članstvom u EU koje omogućava drugim Evropljanima da stave veto na njene spoljnopolitičke preferencije.

Les smatra i da se dijalog Beograda i Prištine neće završiti bar još nekoliko godina, jer Kosovo ne želi da prizna "autonomiju Srbima, a Srbija ne želi da prizna Kosovo bez određene nadoknade".

"Rešenje kosovskog pitanja će doći kada spoljne sile budu voljne, ili prinuđene sticajem okolnosti, da prošire obim pregovora o Kosovu kako bi uključili status drugih spornih delova Balkana i prihvate širu rekonfiguraciju regiona koja zadovoljava želje i Srba i Albanaca da uspostave nacionalne države. Međutim, za sada nema ni traga od toga iz razloga koji su dobro shvaćeni – strah od nestabilnosti, privrženost teritorijalnom integritetu država, odbojnost prema nacionalizmu", rekao je Les.

Dodaje da se, kao posledica toga, ništa u kratkom roku neće rešiti.

"Evropski lideri će nastaviti da pozivaju na rešavanje kosovskog spora, (specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav) Lajčak će istrajati u svojoj  usamljenoj misiji da pronađe zajednički jezik između Beograda i Prištine, Srbija će nastaviti da zamrzava spor, a Kosovo će pokušati da ostvari svoju nezavisnost jednostranim putem – tražeći međunarodnog priznanja i članstva, kao i nastojanja da potvrdi svoj suverenitet nad severom Kosova", smatra Les.

Komentarišući to što je kosovski premijer Aljbin Kurti zabranio održavanje referenduma i izbora na Kosovu, Les kaže da Zapad, uključujući i Vašington, sve više vide Kosovo kao opstruktivnog partnera u dijalogu, što potvrđuje nedavna zabrana održavanja glasanja.

"Drugim rečima, ovo nije bila pametna politika Kurtija koji je rizikovao dugoročnu budućnost Kosova u zamenu za malu korist u kratkom roku dokazujući da je Kosovo dovoljno nezavisno od Srbije da spreči Srbe da glasaju", rekao je Les.