Ljajić: Na mala vrata traže priznanje Kosova

Rasim Ljajić
Izvor: Facebook

Plasman srpske robe na Kosovo, posle ukidanja takse i dvonedeljnog prometa koji je bio rezervisan samo za sirovine, zaustavljen je novim barijerama, merama reciprociteta koje je vlada u Prištini uvela 31. marta, piše list Danas.

Već narednog dana i juče zaustavljeni su kamioni i na prelazima se čekalo po sedam do osam sati da bi se u kasnim popodnevnim satima sve pustilo.

„Još uvek nije jasno šta sve podrazumeva reciprocitet, šta se primenjuje, šta to znači. U odluci prištinske vlade piše da u trgovinskim odnosima sa Srbijom moraju biti korišćene oznake koje su u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima. Navodi se da fitosanitarni sertifikati i prateća dokumenta za prehrambene i neprehrambene proizvode, biljnog i neživotinjskog porekla moraju biti podvrgnuti fitosanitarnoj kontroli na granici. Ja tumačim da to znači da na svim dokumentima mora da stoji da roba ide u Republiku Kosovo, a to bi moralo da piše i na izvoznim fakturama. Realno, to je problem koji preti da zaustavi trgovinu, jer naša carina to ne prihvata“, kaže ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije Srbije Rasim Ljajić i dodaje da bi to značilo na mala vrata priznanje državnosti Kosova.

On ukazuje da je u prvih 15 dana, kada odluka o reciprocitetu još nije bila usvojena, na Kosovo plasirana roba u vrednosti 3,3 miliona evra, uglavnom sirovine na koje se u tom trenutku liberalizacija i odnosila. Sada, međutim, nove mere važe i za sirovine što u potpunosti može da zaustavi promet i to ne samo roba, već se najavljuje da će reciprocitet da važi i za promet putnika.

„Sve to, ranije je bilo definisano čitavim nizom sporazuma još od 2011. od integrisanog upravljanja na prelazima do Briselskog sporazuma. Tada je nađen kompromis i rešenja koja su statusno neutralna. Suština je da Kurti sada hoće odnos kao između dve države, ukinuo je takse a uveo reciprocitet koji takođe potpuno zaustavlja promet“, kaže Ljajić.

Ni izvoznici iz Srbije nemaju više informacija, još uvek ne znaju šta se primenjuje, ali predsednik Udruženja „Privrednik“ Zoran Drakulić, kaže za Danas da se njima javljaju partneri sa Kosova koji verovatno imaju više informacija i očekuje da su oni dobili neke instrukcije uz pomoć kojih bi promet počeo da funkcioniše.

Međutim, ni javnost na Kosovu nije baš upućena u to šta se sve podrazumeva pod novim merama. Prema rečima Fatmira Šeholija, direktora Instituta za afirmaciju međuetičkih odnosa, nije baš sigurno da je vlada Aljbina Kurtija znala šta sve reciprocitet podrazumeva, jer je ta mera zajedno sa taksama uvedena u vreme Haradinajeve vlade.

„U principu, reciprocitet znači da sve one zahteve koje Srbija postavlja kosovskim građanima i privrednicima na granici, primenjuje i kosovska carina. Na primer, od nas se traži da putujemo sa kosovskim ličnim kartama, a na granici umesto njih dobijamo papir sa oznakom Republike Srbije. Traže se i privremene tablice jer se kosovske ne priznaju i verovatno će sve to biti obuhvaćeno merama reciprociteta iako je u ovom trenutku, zbog pandemije, sve to nesprovodivo. Kada je o privredi reč, reciprocitet znači da se zahtevaju neke nove odredbe u ugovorima koje kosovski privrednici od ranije imaju sa partnerima u Srbiji. To nikome ne odgovara, pogotovu ne našoj privredi. Mi moramo da se suočimo sa činjenicom da ćemo doći u vrlo tešku situaciju ako ne slušamo Ameriku, a i sam Grenel je rekao da ga interesuje samo privreda, radna mesta za mlade i da Srbija i Kosovo imaju dobru saradnju jer to otvara put dijalogu“, objašnjava za Danas Šeholi i dodaje da je zbog takvog stava i pala Kurtijeva vlada, veruje da će do 30. aprila biti izabrana nova koje će slušati savete Amerike.