Ljajmi: Da li jezero Gazivode ima veći kapacitet od trenutnog za proizvodnju električne energije

Opozicione stranke oštro su kritikovale Vladu Kosova što je dozvolila da pitanje jezera Gazivode postane deo preuzetih obaveza u sporazumu iz Vašingtona, piše Ljajmi.

Kako navodi taj medioj, sa dužinom od 23 kilometara i količinom vode od 380 miliona kubnih metara, dve trećine jezera nalazi se na teritoriji Kosova, a jedna trećina u Srbiji.

Kosovo i Srbija potpisali su u Beloj kući sporazum o ekonomskoj normalizaciji, koji predviđa izradu američke studije izvodljivosti za zajedničku upotrebu jezera Gazivode, kao snabdevača energijom i vodom za obe strane.

Brana Gazivode sagrađena je između 1970-1984. godine. Hidroelektrana proizvodi 32 megavata električne energije na sat. 

Izvršni direktor JP "Ibar - Lepenac" Berat Ljuštaku istakao je da je ranije bila sprovedena studija Svetske banke.

"Svi parametri koje je 70-ih godina napravila studija Svetske banke pokazuju da Gazivode mogu da proizvedu 36 megavata električne energije na sat. Trenutno hidroelektrana proizvodi 32 megavata. Ne postoji kapacitet za proizvodnju većih količina. Nadam se da će se nastaviti na ovaj način kako bi se voda slala u Feronikel i za snabdevanje TE Kosovo A i B. Za ova konkretna pitanja ne verujem da može postojati bilo koja druga studija izvodljivosti", naveo je Ljuštaku.

Prema njegovim rečima, jezero Gazivode je u vlasništvu hidrosistema "Ibar - Lepenac" koji pripada Kosovu i za to kaže da postoje valjani dokumenti.

"Posedujemo svu dokumentaciju, iz studije eksproprijacije, u našem delu i u delu Srbije  sve je to u vlasništvo 'Ibar - Lepenac' čiji je akcionar sa 100 odsto akcija Kosovo i nijedan drugi dokument ne može dokazati suprotno. Gazivode pripadaju Kosovu i oko ovoga nema nikakve dileme", dodao je Luštaku.

Ovo veštačko jezero snabdeva pijaćom vodom vodovodne sisteme Mitrovice i Prištine.

Dok neprerađenom vodom, naveo je Ljuštaku, snabdeva Kosovsku energetsku korporaciju (KEK) i kompaniju Feronikel, smeštenu u Glogovcu, ali i služi za navodnjavanje nekih regiona Kosova.

Premijer Kosova Avdulah Hoti na konferenciji za novinare iz Vašingtona rekao je da su se saglasili da američko Ministarstvo energetike sprovede studiju izvodljivosti za ovo jezero.

"Dakle, američko Ministarstvo energetike treba da uradi studiju izvodljivosti za jezero o tome kako će se voda ovog jezera koristiti u budućnosti, kao izvor navodnjavanja i kao izvor energije. Samo to, ovo je istina u vezi sa ovim pitanjem", istakao je Hoti.

Opozicione stranke, međutim, oštro su kritikovale Vladu Kosova jer je dozvolila da to pitanje postane deo preuzetih obaveza od kosovske strane.

Jezero Gazivode se smatra jednim od dobara Kosova, koje se nalazi na severozapadu terotirije,  u opštini Zubin Potok, koja je nastanjena srpskom većinom.

Brana Gazivode sagrađena je između 1979-1984. Jezero Gazivode je najveće na Kosovu sa površinom od 11,9 kvadratnih kilometara i 370 miliona kubnih metara vode. Hidroelektrana proizvodi 35 megavata električne energije na sat, dok je kanal Ibar - Lepenac dugačak 49 kilometara.

Takođe, brana Gazivode omogućava akumulaciju vode čija se količina koristi za proizvodnju električne energije u HE Gazivode 2 X 17,5 MW - 95GWh godišnje.

Snabdevanje industrije neprerađenom vodom koriste KEK, Feronikel i Trepča.

Snabdevanje regionalnivodovodnih sistema sa neprerađenom vodom koriste Regionalni sistem vodosnabdevanje Mitrovice, Regionalno vodosnabdevanje Prištine (za Glogovac) , a koristi se i za snabdevanje poljoprivrede vodom za navodnjavanje.