Ljušaku-Sadriju: DSK nije tražila predsednika iz svojih redova, već širok politički dogovor

Jehona Ljušaku-Sadriju izjavila da njena partija nije insistirala da predsednik bude iz redova DSK, već je tražila širok politički dogovor među partijama.

Ona je rekla da DSK nije stigla ni do faze predlaganja imena za predsednika jer su, prema njenim rečima, i Pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova davali jednostrane predloge, što za DSK nije bilo prihvatljivo.

„Mi uopšte nismo došli do tačke kada je trebalo da se daju predlozi, jer su tokom procesa Samoopredeljenje i DPK predlagali da se ide jednostrano sa njihovim partijskim predlozima, što za nas kao partiju nije bilo prihvatljivo. To je rezultat nedostatka volje, jer su Samoopredljenje i DPK sa brojem poslanika koje imaju mogli da pokušaju da pronađu nadstranačko, konsenzualno ime koje bi obuhvatilo volju većine poslanika. Nismo tražili da neko naše ime bude predsednik. Tražili smo politički dogovor, odnosno širok sporazum u kojem bi se razgovaralo i o upravljanju zemljom i o predsedniku“, ocenila je ona za Gazetu blic.

Prema njenim rečima, tokom ovog perioda došlo je i do promena u političkom ponašanju i stavovima partija, posebno u periodu od 2025. do 2026. godine.

Ipak, Ljušaku-Sadriju je navela da je DSK pokušala da pruži šansu dijalogu i da doprinese procesu kako bi se postigao dogovor o izboru predsednika.

Ona je naglasila da je DSK komunicirala sa svim političkim partijama, uključujući i instituciju predsednika, sa ciljem da se postignu potrebni kompromisi i da Kosovo što pre dobije prihvatljivog predsednika.

„Političko ponašanje i kontekst su se promenili. Imali smo period u kojem vidite šta su zahtevi građana i hitnost formiranja institucija. Mi smo na tu situaciju odgovorili na najspremniji način kako bismo dali doprinos dijalogu i zato smo se odazvali pozivima predsednika Samoopredeljenja i drugih partija. DSK je bila jedina koja je komunicirala sa svim partijama, uključujući i predsednicu, kako bi se došlo do potrebnih kompromisa i kako bismo što pre dobili prihvatljivo ime za predsednika. Ono što se desilo od 2025. do 2026. govori da postoje promene u političkim stavovima, kao i u ponašanju same najveće partije, ali smo zaista želeli da u ovom periodu damo šansu dijalogu i da, u skladu sa našom snagom, damo doprinos izboru predsednika“, zaključila je Ljušaku-Sadriju.