Maćedonci: Mogućnosti za članstvo u Natou mnogo veće nego ranije

Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci izjavio je da su mogućnosti Prištine za članstvo u Natou mnogo veće nego ranije i naglasio da se KBS razvija u skladu sa standardima Alijanse, te dodao da je bezbednosna situacija na Kosovu bolja nego pre godinu dana.

„Verujem da su promene u strateškom bezbednosnom okruženju, u globalnom bezbednosnom okruženju, promene u poziciji SAD u odnosu na Nato, ali i samog Natoa, kao i pretnje koje danas postoje u svetu od različitih aktera - učinile da su mogućnosti za članstvo možda mnogo veće nego ranije. Posebno smo svedoci da je prošle godine, u decembru, jedna tačka u zakonu o odbrani koji je usvojio američki Kongres, a i SAD uopšte, istakla i pitanje članstva zemalja Zapadnog Balkana u Natou i poznato je da samo dve zemlje Zapadnog Balkana trenutno nisu članice, Kosovo i Bosna i Hercegovina. Dok Srbija ne samo da nije pokazala interes da bude deo Natoa, već se izjasnila i protiv članstva. Dakle, u strateškom, ali i globalnom smislu, promenio se položaj mnogih zemalja u odnosu na članstvo Kosova u Natou“, kazao je Maćedonci za Gazetu blic.

Dodao je da su Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge zemlje Evropske unije naglasile značaj angažovanja Kosova kao dela Natoa.

„Mi, naravno, jesmo napravili mnogo koraka i nastavljamo da ih pravimo. Postavili smo put ka članstvu u Natou jer se Kosovske bezbednosne snage, kao i Ministarstvo odbrane u ovom slučaju, razvijaju u skladu sa standardima tog vojnog saveza. Imamo svu opremu, sisteme naoružanja i sve što se kupuje za potrebe vojske Kosova kupuje se prema standardima Natoa i isključivo od zemalja Natoa. Takođe, u svim razgovorima koje vodimo sa našim partnerima, pitanje članstva Kosova u Natou postavljamo kao naš prioritet i cilj i to pitanje smo adresirali u mnogim sporazumima. Kosovske bezbednosne snage danas su spremne da doprinesu svojim vojnim kapacitetima u Natou“, izjavio je Maćedonci.

Smanjenje rizika i stabilnija bezbednosna situacija

On je govorio i kakva je trenutno bezbednosna situacija na Kosovu u poređenju sa situacijom pre godinu dana i naveo da postoji smanjenje rizika.

„Smatram da postoji smanjenje rizika, posebno unutar teritorije Kosova. Poznato je da su dugi niz godina na Kosovu, posebno u četiri severne opštine, delovale organizovane kriminalne i terorističke grupe podržane od bezbednosnih struktura u Srbiji, koje su osim destabilizacije Kosova imale za cilj i aneksiju teritorije Kosova. Danas smo, zahvaljujući našim institucijama, političkim odlukama Vlade Kosova i delovanju na terenu Policije Kosova i drugih bezbednosnih struktura, uspeli da porazimo te terorističke grupe, ali smo istovremeno uspeli da proširimo administraciju, funkcionisanje države, da uspostavimo mnoge institucije i da ispravimo brojne nepravilnosti u četiri severne opštine, uspostavljajući u celini potpuniju bezbednost na teritoriji Republike Kosovo", kazao je ministar.

Prema njegovom mišljenju, problematičan je, kako kaže, „hegemonistički pristup Srbije".

„Nažalost, osim što je izvoznik, ona je i utočište rizika, ne samo na Kosovu već i u Bosni i drugim zonama, a sve to je povezano sa osnovom, jer su sve ostalo posledice, dok osnova, uzrok, leži u nepromenjenoj hegemonističkoj politici Srbije prema susedima. Srbija teži dominaciji regionom, regionalnoj hegemoniji i to se, naravno, prevodi u delovanje terorističkih grupa, njenih tajnih službi, ali i druge diplomatske aktivnosti protiv suseda“, izjavio je Maćedonci.

Govorio je i o lekcijama koje su izvučene u bezbednosnom aspektu na severu Kosova.

„U operativnom smislu na severu, ne samo Policija Kosova… mi smo svakako bili obavešteni, informisani, napravili smo naše analize i to zaista pokazuje da su naše institucije sazrele jer se posle svakog delovanja i aktivnosti na terenu rade analize koje potom donose i ove istaknute pouke. Jedna od naučenih lekcija jeste da naši napori ne smeju prestati kako se ne bi dozvolilo da se stvaraju situacije u kojima se na teritoriji naše zemlje formira sigurno ‘gnjezdo’ grupa koje mogu destabilizovati Kosovo. Osim bezbednosnih benefita koje smo imali od prethodnih aktivnosti, smatram da su stvorene mogućnosti i u ekonomskom aspektu, jer je naša zemlja dugi niz godina bila izložena fiskalnoj evaziji, pošto nije kontrolisala veliki deo teritorije kroz koji je krijumčaren veliki broj roba koje su uticale na ekonomiju Kosova", rekao je Maćedonci.

Istakao je da su mnogi putevi krijumčarenja ‘presečeni’ i dodao da će se na njihovom suzbijanju raditi kontinuirano.

„Modernizujemo i Policiju i Vojsku Kosova, i opremom i sistemima koji omogućavaju rano upozorenje na aktivnosti na granici, i nastavićemo sa tom modernizacijom, kako u pogledu dronova, tako i kamera i drugih sistema. Svakako ćemo proizvoditi i dronove na Kosovu“, izjavio je Maćedonci.

Moguće raspoređivanje KBS-a u Gazi

Maćedonci je govorio o članstvu Kosova u „Odboru za mir“ i Stabilizacionim snagama za Gazu. Rekao je da je preduzeto nekoliko koraka koji su prethodili mogućem raspoređivanju Kosovskih bezbednosnih snaga u Gazi. Naveo je da, kada se govori o takvim misijama, to nije iznenađenje i naglasio da se o tome razgovaralo mnogo ranije.

Maćedonci je istakao da su 16. februara prošle godine, zajedno sa premijerom Kurtijem, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji održali sastanak sa koordinatorom bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država za Palestinu i Izrael, gde je razgovarano o mogućnosti da Kosovo doprinese miru i stabilnosti u regionu Bliskog istoka, sa fokusom na Gazu.

„Često se stvara utisak da je razgovor o ovim misijama pitanje iznenađenja ili trenutne odluke. O tome se razgovaralo mnogo ranije. Imali smo sastanak zajedno sa premijerom Aljbinom Kurtijem u Minhenu sa koordinatorom bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država za Palestinu i Izrael 16. februara prošle godine i upravo je tada razmatrana mogućnost da Kosovo doprinese miru i stabilnosti u regionu Bliskog istoka, sa fokusom na Gazu. To je uvek rađeno imajući u vidu da SAD imaju planove da nakon konflikata podrže one zone u kojima imaju interes za razvoj i povratak normalnosti i taj razgovor je vođen u okviru Minhenske konferencije 16. februara. Tada smo to objavili, ali pošto situacija nije bila kao sada, pitanje nije dobilo potrebnu pažnju", rekao je ministar.

Dodao je i da su dobili konkretan poziv za učešće na Konferenciji o osnivanju Stabilizacionih snaga za Gazu.

„Ono što možda nije mnogo poznato javnosti jeste da smo 10. decembra 2025. od Američke centralne komande primili poziv za učešće na Konferenciji o osnivanju Stabilizacionih snaga za Gazu. Poziv je bio upućen komandantu Kosovskih bezbednosnih snaga, general-potpukovniku Baškimu Jašariju, i zasnovan je na rezoluciji Saveta bezbednosti UN iz novembra iste godine, 2025, koja je odobrila osnivanje stabilizacionih snaga. Pre razgovora o ‘Odboru za mir’ postojala je rezolucija Ujedinjenih nacija koja je ovlastila SAD da uspostave stabilizacione snage. Dan kasnije, poslao sam premijeru Aljbinu Kurtiju predlog i preporuku da učestvujemo na toj konferenciji i istog dana premijer je odobrio učešće general-potpukovnika Baškima Jašarija u Dohi na Konferenciji o osnivanju Stabilizacionih snaga za Gazu. Dakle, preduzeti su koraci koji su prethodili ovom mogućem raspoređivanju KBS u Gazi“, izjavio je Maćedonci.

Objasnio je da su Odbor za mir i Stabilizacione snage za Gazu različiti mehanizmi čiji se interesi poklapaju.

„Potom je došla inicijativa ‘Odbora za mir’, koji je osnovan i koji je takođe fokusiran na pitanje Gaze. Ono što treba pojasniti javnosti jeste da su to dva različita tela iako se interesi poklapaju. Odbor za mir ima za cilj rešavanje globalnih pitanja bezbednosti i mira, pri čemu je Gaza jedno od tih žarišta. Odbor za mir i Stabilizacione snage za Gazu su dva mehanizma… Stabilizacione snage za Gazu izgrađena je na osnovu rezolucije UN, dok će ‘Odbor za mir’, kao inicijativa Sjedinjenih Američkih Država, takođe adresirati pitanje Gaze i svakako će postojati povezanost“, rekao je Maćedonci.

Na pitanje da li je predsednica Osmani razgovarala s njim pre nego što je „otišla i obećala uključivanje kosovskih snaga u te misije“, ministar je odgovorio:

„Mi smo Vladi Kosova poslali predlog i preporuku, a premijer je to pitanje razgovarao sa predsednicom Republike već 10–11. decembra kada smo poslali predlog i bili smo u kontaktu oko Stabilizacionih snaga. General Jašari je tokom sastanaka u okviru konferencije u Dohi u Kataru razgovarao i o mogućnostima sa kojim kapacitetima možemo doprineti. Ono što mogu jasno reći jeste da je postojala politička volja premijera i politička volja predsednice da podrže moguće raspoređivanje KBS u Gazi. Do sada smo u fazi političke volje, jer od sada slede procedure predviđene Zakonom o raspoređivanju KBS van zemlje, kao i drugim zakonima“, rekao je Maćedonci.