Maćedonci: Razmeštanje vojske na jugu Srbije predstavlja opasnost za Kosovo

Ejup Maćedonci
Izvor: Facebook

Kosovo se suočava sa ogromnim razmeštanjem srpske vojske, policije i žandarmerije na jugu Srbije, što predstavlja opasnost ne samo za Kosovo, već za ceo region Zapadnog Balkana, izjavio je kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci u intervjuu za Geopost.

Dodaje da je pored vojske, Srbija duž administrativne linije sa Kosovom rasporedila i druge kapacitete koji su kupljeni od Kine i Rusije i da to predstavlja pretnju ne samo za Kosovo, već i za sve zemlje Zapadnog Balkana.

“Da, 48 prednjih operativnih baza srpske vojske i žandarmerije su stalna pretnja za našu zemlju i zbog činjenice da se ovih 48 baza nalazi blizu granice sa teritorijom naše zemlje, odnosno udaljene su negde od 300 metara do 5 kilometara od granične linije Kosova i neprijateljske strane prema teritoriji naše zemlje. Pored ovih 48 baza, vredi istaći i podatak da su tri od četiri brigade Vojske Srbije raspoređene na jugu teritorije Srbije, a neprijateljski su usmerene protiv teritorije naše zemlje. Imamo ogroman raspored srpske vojske, policije i žandarmerije na jugu Srbije, uglavnom duž granične linije sa Republikom Kosovo. Pored ove tri brigade, postoje i druge borbene formacije Vojske Srbije koje su raspoređene na jugu teritorije Srbije i uglavnom se nalaze u bazama u Raški, Nišu i Vranju, odnosno duž cele granične linije naše zemlje i ove 48 baze koje ste istakli su operacioni produžeci ove tri brigade Vojske Srbije i samo jedna od četiri brigade Vojske Srbije je raspoređena na severu teritorije Srbije, tačnije na granici sa Republikom Hrvatskom. Dakle, najveći deo borbenih kapaciteta, uključujući i kapacitete koji su kupljeni od Kine i Rusije, raspoređeni su na jugu Srbije i to ne predstavlja opasnost samo za našu zemlju, već za ceo region Zapadnog Balkana i drugim zemljama koje se graniče sa Republikom Kosovo. Ako se ovome dodaju nedavne akcije koje su preduzele naoružane paravojne grupe vođene bezbednosnim strukturama Srbije, ovaj rizik je veoma visok”, rekao je Maćedonci.

Maćedonci dodaje da Srbija protiv Kosova sprovodi različite taktike, a među njima su, kako navodi, i hibridne pretnje, odnosno hibridni napadi - informacije.

“Propaganda je jedan od elemenata koji Srbija godinama koristi da ugrozi, podriva stabilnost u našoj zemlji, ali i da utiče i drži pod kontrolom srpske građane Kosova, koji su, nažalost, neki od njih, ne svi, pod uticajem ove propagande u vezi sa integracijom u strukture i društvo Republike Kosovo", ističe Maćedonci.

On navodi da je "jedna od glavnih tačaka ruske tajne službe da destabilizuje zemlju, odnosno baci državu na kolena, informacija, a informacija uvek ima za cilj stvaranje kolektivne depresije, depresije koja se takođe primećuje kod nas i ja ocenjujem da obaveštajne strukture Srbije podržavaju obaveštajne strukture Rusije". 

Ističe da Ministarstvo odbrane podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga na osnovu sveobuhvatnog plana tranzicije, plana koji je izrađen u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim partnerima Natoa koji se sprovodi od 2019. a Kosovo je trenutno u drugoj fazi.

“Ovaj plan je podeljen u tri glavne faze. Prva faza je završena 2022. godine i uglavnom se bavila pripremom zakona, doktrine, dokumenata i obuke za pripadnike Kosovskih bezbednosnih snaga. Trenutno smo u drugoj fazi sveobuhvatnog plana tranzicije, koja će trajati do 2025. godine, tako da će kraj ove faze biti 2025. godine, što znači da će do tada Kosovske bezbednosne snage imati tri validirana pešadijska puka, spremna da izvršavaju zadatke odbrane teritorije, odnosno borbene zadatke za odbranu teritorije, i spremni da budu deo zajedničkih misija sa našim partnerima i saveznicima. Inače, tokom prošle godine dobili ste obaveštenje da smo validirali jedan pešadijski puk, ovaj puk je validiran u okviru vežbe „Difender Jurop 23“ i trenutno se pripremamo za validaciju drugog pešadijskog puka. Snabdevanje, odnosno prihvatanje zahteva Stejt departmenta za protivoklopni sistem Javelin koji se desio 11. januara ove, odnosno 2024. godine, za nas je veoma značajan, posebno po tome što ovim sistemom dalje razvijamo naše borbene sposobnosti za podršku operacijama Kosovskih bezbednosnih snaga. Ovi kapaciteti se planiraju i koordiniraju zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i gradiće se godinama prema planu. Treća faza će početi 2025. i završiti se 2028. Ovo će biti završna faza tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga, gde ćemo izgraditi i druge kapacitete, kao što su kapaciteti vazdušne podrške i artiljerijski kapaciteti. Mi već imamo deo njih u ovoj fazi i to je zahvaljujući kontinuiranoj podršci koju smo imali od premijera Kurtija i Vlade”, ističe Maćedonci.

Ističe da uvećani budžet koji su dobili za ove tri godine, jasno uticao da ove kapacitete razviju mnogo ranije nego što je planirano i trenutno zadovoljava kapacitete za vazdušnu podršku preko Bajraktar dronova, ali u planu je i izgradnja drugih kapaciteta.

“Svi ovi kapaciteti se grade u saradnji sa našim partnerima i sve nabavke koje su obavljene su u skladu sa Nato standardima, tako da je sva oprema Kosovskih bezbednosnih snaga oprema koja se nabavlja od zemalja Natoa, prema Nato standardima i planirani su u inventaru opreme Kosovskih bezbednosnih snaga”, navodi Maćedonci.

Maćedonci kaže da Partnerstvo za mir nije obavezan i neophodan korak za prijem Kosova u Nato i da je to odvojeno od članstva.

“Kosovo gradi odbrambene kapacitete u skladu sa standardima Natoa. Mi, u okviru Ministarstva odbrane i Kosovskih bezbednosnih snaga, imamo Nato tim koji je posvećen savetovanju i podršci razvoju odbrambenih kapaciteta naše zemlje. Sva doktrina koju smo izgradili u Kosovskim bezbednosnim snagama i svo planiranje koje se odvija u Ministarstvu odbrane je u skladu sa standardima Natoa, sva nabavka opreme, svi sistemi koje koristimo su Nato sistemi i ovi koraci su uglavnom preduzeti sa ciljem približavanja naše zemlje partnerstvu za mir i Nato. Odluka da budemo deo Natoa, ali i Partnerstvo za mir je politička odluka njegovih članica, a nažalost i dalje imamo zemlje koje ne žele da priznaju nezavisnost naše zemlje i stoga nerado prihvataju Kosovo, međutim, mi nedavno, tokom jeseni prošle godine, na konferenciji partnera KBS-a, imali smo i nepoznate zemlje koje su učestvovale na ovoj konferenciji, koja se organizuje u cilju razvoja Kosovskih bezbednosnih snaga i usklađivanja KBS sa Natom, tačnije, imali smo predstavnike iz Grčke i Slovačke koji su bili deo ove konferencije koja je održana tokom oktobra prošle godine”, zaključio je Maćedonci.