Maćedonci: Srbija i Ustavom Kosovo vidi kao deo sebe – pretnja je neminovna

Srbija i Ustavom Kosovo vidi kao deo sebe, što se neminovno prevodi u pretnju, rekao je ministar odbrane u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci u intervjuu za Kohu. Dodao je da Kosovo nastoji da odgovori jačanjem sopstvenih kapaciteta – između ostalog i uspostavljanjem industrijske zone odbrane u Jahocu kod Đakovice, gde je planirana izgradnja fabrike municije i uključivanje privatnog sektora u vojnu industriju.

„Odlukom Vlade 133 hektara u Jahocu kod Đakovice biće u funkciji odbrambene industrije. Tačnije, na tom delu biće uspostavljena industrijska zona odbrane, gde će, pored fabrike municije, koja je već ugovorena sa proizvođačkom kompanijom i za koju preduzimamo konkretne korake ka njenom funkcionalisanju, biti omogućeno učešće i drugim operatorima, odnosno privatnim proizvođačima“, rekao je Maćedonci.

U fabrici, gde se prema planovima očekuje da prvi meci izađu krajem 2026. godine, proizvodiće se dva standardna Nato kalibra. U tu svrhu Vlada je potpisala ugovor sa turskom kompanijom MKE. Prema Maćedonciju, osim vrste municije, i objekat i mašine biće u skladu sa Nato standardima.

„Kosovo će naredne godine, verujem do kraja godine, biti u mogućnosti da proizvede prvi metak ili patronu ikada proizvedenu na Kosovu“, rekao je on i dodao da je planirano da fabriku municije vodi javno preduzeće.

Navodi da Kosovo, pored sopstvenih potreba, ima za cilj da ostvari korist i kroz prodaju ova dva tipa kalibra.

„Poznato je da u zemljama regiona nema mnogo proizvodnje, naročito ova dva kalibra, ne samo u regionu već i šire, a potreba za njima je veoma velika u svim Nato zemljama. Verujem da će, pored samoodrživosti koju će ova fabrika omogućiti u pogledu municije za naše bezbednosne institucije, generisati i prihode, s obzirom na to da ćemo biti i izvoznici municije u Nato zemlje i, naravno, u zemlje regiona“, izjavio je Maćedonci.

Prema sporazumu, turska kompanija „MKE“ snabdevaće Kosovo opremom za proizvodnju čaura i baruta, montažnim i punilačkim linijama, kao i laboratorijama i opremom za testiranje. Takođe, turski stručnjaci će obezbediti sve potrebne obuke u proizvodnji, održavanju, popravci i tehničkoj asistenciji.

Veliki rizik

Ali kolika je stvarna snaga Kosovskih bezbednosnih snaga?

U vreme kada je bezbednost postala glavna tema rasprava zbog ratova u Rusiji i na Bliskom istoku, države su u trci za obezbeđivanjem što više naoružanja, a one koje proizvode sopstveno oružje koncentrisale su ekonomiju na vojni sektor. Zbog osetljive prirode, tajne su glavno oružje vojski. Ni o KBS-u nema mnogo podataka, osim onih koje institucije objavljuju odlukama ili kada domaći i strani mediji otkriju neku nabavku.

Nedavno je saopšteno da je Kosovo sklopilo sporazum sa jednom američkom kompanijom o kupovini sistema „Hamvi hokaj“, vrste lakog sistema koji obavlja funkciju tenka. Kalibar minobacača je 105 mm, a cev je postavljena na vozila „Hamvi“, koja su laka za dislokaciju. Takođe, deo arsenala KBS-a uskoro će postati i nemački protivtenkovski sistemi „Pancerfaust 3“.

Kosovski zvaničnici su u više navrata pominjali rizik od Srbije kao razlog za nužnost jačanja vojske.

„Situacija ostaje krhka zbog nerešenih pitanja između država, uključujući i pitanje između naše zemlje i našeg severnog suseda, koji nastavlja da ima hegemonistički pristup prema svima, a posebno prema Kosovu. Dakle, Srbija i Ustavom Kosovo vidi kao deo sebe, što se neminovno prevodi u pretnju“, rekao je Maćedonci.

Kao „dokaz“ destabilizujućih operacija Srbije prema Kosovu, Maćedonci navodi napad u Banjskoj kod Zvečana 2023. godine, kao i napad na kanal „Ibar-Lepenac“.

Dronovi za napad, nadzor i kamikaze

Ulaskom u novu kalendarsku godinu, desetogodišnja tranzicija KBS-a u vojsku ulazi u završnu fazu. U tom periodu, prema planu KBS-a, predviđena je i nabavka težeg naoružanja.

Prema rečima ministra u tehničkom mandatu, Vlada je do sada realizovala značajna ulaganja u oblast odbrane, postepeno gradeći vojne kapacitete koji odgovaraju bezbednosnim potrebama.

„Tokom ovog perioda investirano je 430 miliona evra u nabavku sistema naoružanja, počev od vazdušnih kapaciteta, koji su već javni, do različitih protivtenkovskih sistema koje sada imamo u Kosovskim bezbednosnim snagama“, rekao je on.

Maćedonci je naveo da KBS već raspolaže sa tri vrste dronova, koji se koriste za različite izviđačke i operativne misije.

Početkom septembra 2025. godine Kosovo je od Sjedinjenih Američkih Država primilo bespilotne letelice „AeroVajronment RQ-20 Puma“. Plaćanje za ovaj sistem izvršeno je 2021. godine putem programa država–država, poznatog kao „Forin militari sejl“.

„Imamo tri vrste dronova. Imamo dronove dugog dometa koji su izviđački i borbeni dronovi, odnosno ‘TB2 bajraktar’, koje smo nabavili 2022. godine. Zatim imamo dronove ‘puma’ koje smo primili ove godine, kao i jednokratne kamikaza-dronove ‘skaj dager’“, izjavio je on.

On nije želeo da govori u brojkama, ali je rekao da, kada se svi saberu, KBS raspolaže hiljadama dronova.

Dronovi „bajraktar“ već su poznati po snazi koju su pokazali u više ratnih zona, dejstvuju na velikim udaljenostima i imaju veliku autonomiju.

Dronovi „RQ-20 Puma“ dolaze u paketima koji, pored tri letelice, uključuju i dve bazne stanice, a uglavnom se koriste za nadzorne i taktičke misije.

Turski dronovi „skaj dager“ su jednokratni kamikaza-dronovi.

Različiti protivtenkovski sistemi

Od kada je planirana transformacija KBS-a u vojsku, predviđeno je da ona bude odbrambena, a ne ofanzivna sila, navodi Koha. U skladu s tim realizovane su i nabavke, fokusirane na odbrambene kapacitete, među kojima su i protivtenkovski sistemi. KBS već poseduje više vrsta takvih sistema.

„Obezbedili smo različite protivtenkovske sisteme, od ‘Har 66’, ‘OMTAS’ pa sve do ‘džavelin’, koji imaju različite efektivne domete gađanja. Ovi sistemi su dizajnirani da ispune potrebe različitih jedinica Kosovskih bezbednosnih snaga, u zavisnosti od misije i strukture jedinica“, izjavio je ministar.

Ovim sistemima bi, prema izveštajima poslednjih dana, trebalo da se pridruže i nemački sistemi „Pancerfaust 3“.

U arsenalu vojske nalaze se i različite vrste minobacača, kao i kalibri koji dostižu do 120 mm, sa dometom do devet kilometara.

Još jedna važna komponenta modernizacije KBS-a, prema Maćedonciju, jesu taktička i oklopna vozila.

„Obezbedili smo različita taktička i transportna vozila, uključujući vozila kompanija ‘Reinmetal’, ‘Mercedes’, ‘ESV Gardian’, ‘Hanva Kobra’ i druga oklopna sredstva. Ova vozila značajno povećavaju pokretljivost, bezbednost i operativne sposobnosti naših jedinica.“

Kosovo je fokusirano na nabavku naoružanja iz zemalja članica Natoa, a na vrhu liste su SAD i Turska, ali i druge države.

„Uglavnom smo nabavke realizovali iz SAD-a, Turske, Nemačke, Hrvatske, Italije, Češke Republike i Ujedinjenog Kraljevstva, ali smo u koordinaciji i razgovorima i sa drugim Nato zemljama o mogućim budućim nabavkama, pri čemu nam je uvek fokus da te nabavke budu u skladu sa potrebama Kosovskih bezbednosnih snaga“, rekao je on.

Među svim tim zemljama koje su otvorile vrata Kosovu, Maćedonci je izdvojio dve – SAD i Tursku, ne samo zbog kupovine naoružanja i municije, već i zbog kontinuirane podrške u izgradnji vojnih kapaciteta uopšte.

Međutim, nije sve kupljeno. Vojska Kosova je do sada primila i značajne donacije.

„Pored kupovina, naravno da primamo i donacije od pojedinih zemalja. Mogu istaći da Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Turska prednjače kada je reč o donacijama Ministarstvu odbrane i Kosovskim bezbednosnim snagama“, rekao je on.

Vojni savez

Pored naoružanja, Kosovo se može pohvaliti i nedavno formiranom mini-alijansom, čiji je deo, navodi Koha.

Kosovo, Albanija i Hrvatska su 18. marta 2025. godine u Tirani potpisale deklaraciju kojom su se obavezale da ojačaju saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti. Obavezali su se da povećaju interoperabilnost svojih vojski kroz obrazovanje, obuku i zajedničke vežbe, da se angažuju u borbi protiv hibridnih pretnji, kao i da koordiniraju politike za evroatlantske integracije.

Ovo je izazvalo snažne reakcije u Srbiji, ali Maćedonci insistira da sporazum nije usmeren ni protiv jedne države.

„Trenutno završavamo akcioni plan za sprovođenje brojnih koraka i ciljeva koji su deo ove, možemo reći, sporazumne inicijative. Svedoci smo svakodnevne saradnje u oblasti obuka i vežbi koje se realizuju. Takođe radimo i na razmeni osoblja u našim respective akademijama, kako sa Hrvatskom, tako i sa Albanijom“, naveo je on.

Albanija je, zahvaljujući privatnoj inicijativi, započela proizvodnju oklopnog vozila pod nazivom „Šota“. Kosovo je, prema Maćedonciju, izrazilo spremnost da se uključi u ovaj projekat.

„Mi kao Kosovo smo pokazali spremnost da budemo deo zajedničkog projekta proizvodnje ovih oklopnih vozila zajedno sa Albanijom, ali smo takođe u kontaktu i sa Hrvatskom, koja je takođe deo ovog zajedničkog projekta naše tri zemlje“, rekao je on.

Kosovske bezbednosne snage su 2025. godine imale budžet veći od 200 miliona evra.